Вазоконстрикција — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
→‎Извори: више није клица, уклоњен шаблон
унос извора
Ред 24: Ред 24:
| DorlandsID =
| DorlandsID =
}}
}}
'''Вазоконстрикција''' је [[медицина|медицински]] појам који означава сужавање [[крвни суд|крвног суда]]. Настаје због контракције глатких мишићних ћелија у средњем слоју крвног суда ({{јез-лат|tunica media}}). То је супротни процес од [[Вазодилатација|ваздодилатације]] или ширење крвних судова које настаје због релаксације глатких мишићних ћелија у средњем слоју крвног суда ({{јез-лат|tunica media}}).
'''Вазоконстрикција''' је [[медицина|медицински]] појам који означава сужавање [[крвни суд|крвног суда]]. Настаје због контракције глатких мишићних ћелија у средњем слоју крвног суда ({{јез-лат|tunica media}}). То је супротни процес од [[Вазодилатација|ваздодилатације]] или ширење крвних судова које настаје због релаксације глатких мишићних ћелија у средњем слоју крвног суда ({{јез-лат|tunica media}}).<ref name=autogenerated1>Walter F., PhD. Boron. ''Medical Physiology: A Cellular And Molecular Approach.'' Elsevier/Saunders. ISBN 1-4160-2328-3.</ref>


Вазоконстрикција као физиолошки процес обично настаје као заштитни механизам након повреда неког крвног суда како би зауставила крварење, и први је корак ка хемостази.
Вазоконстрикција као физиолошки процес обично настаје као заштитни механизам након повреда неког крвног суда како би зауставила крварење, и први је корак ка хемостази.
Ред 35: Ред 35:
* примерено ограничења снабдевање ткива крвљу (хемостаза),
* примерено ограничења снабдевање ткива крвљу (хемостаза),
* регулација крвног притиска и запремине (смањењем протока крви из једног дела тела у други),
* регулација крвног притиска и запремине (смањењем протока крви из једног дела тела у други),
* регулација телесне температуре.
* регулација телесне температуре.<ref name=autogenerated1/
;Механизми контроле
;Механизми контроле
Три главна механизма вазоконстрикције су: ауторегулација, нервна регулација и регулација материјама раствореним у крви.
Три главна механизма вазоконстрикције су: ауторегулација, нервна регулација и регулација материјама раствореним у крви.<ref name=autogenerated1/>
* ''Ткивна ауторегулација'', контролише сопствени проток крви, стално га прилагођујући својим метаболичким потребама. Ауторегулација је независна од других начинима регулације, а остварује се брзим променама пречника артериола, метаартериола и преткапиларних сфинктера.
* ''Ткивна ауторегулација'', контролише сопствени проток крви, стално га прилагођујући својим метаболичким потребама. Ауторегулација је независна од других начинима регулације, а остварује се брзим променама пречника артериола, метаартериола и преткапиларних сфинктера.
* ''Нервна регулација'' протоко крви је под непосредном контролом вазомоторички центар у продуженој мождини и мосту, из којега потичу симпатичка и парасимпатичком аутономна нервна влакна, која инервишу кардиоваскуларни систем. Парасимпатичком влакна на крвне судове делују сразмерно слабо, али имају важан утицај на рад срца. Симпатичка влакна имају много већи значај у регулацији вазомоторике јер делују вазоконстрикцијски на крвне судове у целом телу, јер њихови завршеци ослобађају норадреналин.
* ''Нервна регулација'' протоко крви је под непосредном контролом вазомоторички центар у продуженој мождини и мосту, из којега потичу симпатичка и парасимпатичком аутономна нервна влакна, која инервишу кардиоваскуларни систем. Парасимпатичком влакна на крвне судове делују сразмерно слабо, али имају важан утицај на рад срца. Симпатичка влакна имају много већи значај у регулацији вазомоторике јер делују вазоконстрикцијски на крвне судове у целом телу, јер њихови завршеци ослобађају норадреналин.<ref name=autogenerated1/>


една је од најважнијих функција аутономног нервног система је у контроли циурлулаторног протока и брзи пораст крвног притиска, које настаје неколико секунди након активирања симпатикуса, примарно као последица стезања артериола (вазоиспазма). Симпатикус стеже и вене, због чега се велика количина крви премешта у срце, па оно сваким ударцем избацује већу количину крви у артерије, што такође, додатно утиче на повишењеу крвног притиска.
Једна је од најважнијих функција аутономног нервног система је у контроли циурлулаторног протока и брзом порасту [[Крвни притисак|крвног притиска]], који настаје неколико секунди након активирања [[Simpatikus|симпатикус]]а, примарно као последица стезања артериола (вазоиспазма). Симпатикус стеже и вене, због чега се велика количина крви премешта у срце, па оно свакиом контракцијом избацује већу количину крви у [[артерије]], што такође, додатно утиче на пораст крвног притиска.<ref name=autogenerated1/>


Вазоконстрикција је важна и у регулацији телесне температуре ([[терморегулација]]), успоренљем проток крви кроз циркулаторни систем што има за последицу хипотермију.
Вазоконстрикција је важна и у регулацији телесне температуре ([[терморегулација]]), успоренљем проток крви кроз циркулаторни систем што има за последицу хипотермију.<ref name=autogenerated1/>


== Вазоконстриктори ==
== Вазоконстриктори ==
Вазоконстриктори су средства која се у медицини користе за лијечење [[хипотензија|хипотензије]] (ниског крвног притиска).
Вазоконстриктори су средства која се у медицини користе за лијечење [[хипотензија|хипотензије]] (ниског крвног притиска).


Најважније материје растворене у крви које делују у регулацији вазоконстрикције су норадреналин, адреналин, ангиотензин и вазопресин.
Најважније материје растворене у крви које делују у регулацији вазоконстрикције су норадреналин, адреналин, ангиотензин и вазопресин.<ref name=autogenerated1/>


==Види још==
==Види још==

Верзија на датум 24. мај 2016. у 10:23

Вазоконстрикција
Вазоконстрикција крвних судова перицитима и ендотелним ћелијама који окружују еритроците (E).
Идентификатори
MeSHD014661
Анатомска терминологија

Вазоконстрикција је медицински појам који означава сужавање крвног суда. Настаје због контракције глатких мишићних ћелија у средњем слоју крвног суда (лат. tunica media). То је супротни процес од ваздодилатације или ширење крвних судова које настаје због релаксације глатких мишићних ћелија у средњем слоју крвног суда (лат. tunica media).[1]

Вазоконстрикција као физиолошки процес обично настаје као заштитни механизам након повреда неког крвног суда како би зауставила крварење, и први је корак ка хемостази.

Као директна последица вазоконстрикције настаје повећање крвног притиска, успорен проток крви кроз кроз циркулаторни систем и хипотермијом (снижење телесне температуре).

Етиопатогенеза

Значај

Вазомоконстрикцијом крвног суда остварујууе се важне физиолошке функције:

  • примерено ограничења снабдевање ткива крвљу (хемостаза),
  • регулација крвног притиска и запремине (смањењем протока крви из једног дела тела у други),
  • регулација телесне температуре.Грешка код цитирања: Неважећи параметар у ознаци <references>
  • Ткивна ауторегулација, контролише сопствени проток крви, стално га прилагођујући својим метаболичким потребама. Ауторегулација је независна од других начинима регулације, а остварује се брзим променама пречника артериола, метаартериола и преткапиларних сфинктера.
  • Нервна регулација протоко крви је под непосредном контролом вазомоторички центар у продуженој мождини и мосту, из којега потичу симпатичка и парасимпатичком аутономна нервна влакна, која инервишу кардиоваскуларни систем. Парасимпатичком влакна на крвне судове делују сразмерно слабо, али имају важан утицај на рад срца. Симпатичка влакна имају много већи значај у регулацији вазомоторике јер делују вазоконстрикцијски на крвне судове у целом телу, јер њихови завршеци ослобађају норадреналин.[1]

Једна је од најважнијих функција аутономног нервног система је у контроли циурлулаторног протока и брзом порасту крвног притиска, који настаје неколико секунди након активирања симпатикуса, примарно као последица стезања артериола (вазоиспазма). Симпатикус стеже и вене, због чега се велика количина крви премешта у срце, па оно свакиом контракцијом избацује већу количину крви у артерије, што такође, додатно утиче на пораст крвног притиска.[1]

Вазоконстрикција је важна и у регулацији телесне температуре (терморегулација), успоренљем проток крви кроз циркулаторни систем што има за последицу хипотермију.[1]

Вазоконстриктори

Вазоконстриктори су средства која се у медицини користе за лијечење хипотензије (ниског крвног притиска).

Најважније материје растворене у крви које делују у регулацији вазоконстрикције су норадреналин, адреналин, ангиотензин и вазопресин.[1]

Види још

Извори

  1. ^ а б в г д Walter F., PhD. Boron. Medical Physiology: A Cellular And Molecular Approach. Elsevier/Saunders. ISBN 1-4160-2328-3.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вазоконстрикција&oldid=11875965”