Вазоконстрикција — разлика између измена

Вазоконстрикција
Вазоконстрикција
	Вазоконстрикција крвних судова перицитима и ендотелним ћелијама који окружују еритроците (E).
Идентификатори
MeSH	D014661
	Анатомска терминологија [edit on Wikidata]

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 24. мај 2016. у 11:07

Вазоконстрикција је медицински појам који означава сужавање крвног суда. Настаје због контракције глатких мишићних ћелија у средњем слоју крвног суда (лат. tunica media). То је супротни процес од ваздодилатације или ширење крвних судова које настаје због релаксације глатких мишићних ћелија у средњем слоју крвног суда (лат. tunica media).^[1]

Вазоконстрикција као физиолошки процес обично настаје као заштитни механизам након повреда неког крвног суда како би зауставила крварење, и први је корак ка хемостази.

Као директна последица вазоконстрикције настаје повећање крвног притиска, успорен проток крви кроз кроз циркулаторни систем и хипотермијом (снижење телесне температуре).

Етиопатогенеза

Вазомоконстрикцијом крвног суда остварује се важне физиолошке функције:

Примерено ограничења снабдевање ткива крвљу (хемостаза),
Регулација крвног притиска и запремине

Смањењем протока крви из једног дела тела у други, постиже се потраст крвног притиска.

Регулација телесне температуре

Вазоконстрикција је важан физиолошки механизам регулацији телесне температуре (терморегулација). Успоренље проток крви кроз циркулаторни систем има за последицу хипотермију.^[1]

Механизми контроле

Три главна механизма вазоконстрикције су: ауторегулација, нервна регулација и регулација материјама раствореним у крви.^[1]

Ткивна ауторегулација

Уторегулација контролише сопствени проток крви, стално га прилагођујући својим метаболичким потребама. Ауторегулација је независна од других начинима регулације, а остварује се брзим променама пречника артериола, метаартериола и преткапиларних сфинктера.

Нервна регулација

Ппроток крви је под непосредном контролом вазомоторички центар у продуженој мождини и мосту, из којега потичу симпатичка и парасимпатичком аутономна нервна влакна, која инервишу кардиоваскуларни систем. Парасимпатичком влакна на крвне судове делују сразмерно слабо, али имају важан утицај на рад срца. Симпатичка влакна имају много већи значај у регулацији вазомоторике јер делују вазоконстрикцијски на крвне судове у целом телу, јер њихови завршеци ослобађају норадреналин.^[1]

Једна је од најважнијих функција аутономног нервног система је у контроли циурлулаторног протока и брзом порасту крвног притиска, који настаје неколико секунди након активирања симпатикуса, примарно као последица стезања артериола (вазоиспазма). Симпатикус стеже и вене, због чега се велика количина крви премешта у срце, па оно свакиом контракцијом избацује већу количину крви у артерије, што такође, додатно утиче на пораст крвног притиска.^[1]

Вазоконстриктори

Вазоконстриктори су средства која се у медицини користе за лијечење хипотензије (ниског крвног притиска).

Најважније материје растворене у крви које делују у регулацији вазоконстрикције су норадреналин, адреналин, ангиотензин и вазопресин.^[1]

Види још

Вазодилатација

Извори

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ Walter F., PhD. Boron. Medical Physiology: A Cellular And Molecular Approach. Elsevier/Saunders. ISBN 1-4160-2328-3.

[autogenerated1-1] а ^б ^в ^г ^д ^ђ Walter F., PhD. Boron. Medical Physiology: A Cellular And Molecular Approach. Elsevier/Saunders. ISBN 1-4160-2328-3.

[1]

@@ Ред 31: / Ред 31: @@
 == Етиопатогенеза ==
+Вазомоконстрикцијом крвног суда остварује се важне физиолошке функције:
-;Значај
+;Примерено ограничења снабдевање ткива крвљу (хемостаза),
-Вазомоконстрикцијом крвног суда остварујууе се важне физиолошке функције:
+;Регулација крвног притиска и запремине
-* примерено ограничења снабдевање ткива крвљу (хемостаза),
-* регулација крвног притиска и запремине (смањењем протока крви из једног дела тела у други),
+Смањењем протока крви из једног дела тела у други, постиже се потраст крвног притиска.
-* регулација телесне температуре.<ref name=autogenerated1/
+;Регулација телесне температуре
+Вазоконстрикција је важан физиолошки механизам регулацији телесне температуре ([[терморегулација]]).  Успоренље проток крви кроз циркулаторни систем има за последицу хипотермију.<ref name=autogenerated1/>
-;Механизми контроле
-Три главна механизма вазоконстрикције су: ауторегулација, нервна регулација и регулација материјама раствореним у крви.<ref name=autogenerated1/>
-* ''Ткивна ауторегулација'', контролише сопствени проток крви, стално га прилагођујући својим метаболичким потребама. Ауторегулација је независна од других начинима регулације, а остварује се брзим променама пречника артериола, метаартериола и преткапиларних сфинктера.
-* ''Нервна регулација'' протоко крви је под непосредном контролом вазомоторички центар у продуженој мождини и мосту, из којега потичу симпатичка и парасимпатичком аутономна нервна влакна, која инервишу кардиоваскуларни систем. Парасимпатичком влакна на крвне судове делују сразмерно слабо, али имају важан утицај на рад срца. Симпатичка влакна имају много већи значај у регулацији вазомоторике  јер делују вазоконстрикцијски на крвне судове у целом телу, јер њихови завршеци ослобађају норадреналин.<ref name=autogenerated1/>
+=== Механизми контроле ===
-Једна је од најважнијих функција аутономног нервног система је у контроли циурлулаторног протока и брзом порасту [[Крвни притисак|крвног притиска]], који настаје неколико секунди након активирања [[Simpatikus|симпатикус]]а, примарно као последица стезања артериола (вазоиспазма). Симпатикус стеже и вене, због чега се велика количина крви премешта у срце, па оно свакиом контракцијом избацује већу количину крви у [[артерије]], што такође, додатно утиче на пораст крвног притиска.<ref name=autogenerated1/>
+Три главна механизма вазоконстрикције су: ауторегулација, нервна регулација и регулација материјама раствореним у крви.<ref name=autogenerated1/>
+;Ткивна ауторегулација
+Уторегулација контролише сопствени проток крви, стално га прилагођујући својим метаболичким потребама. Ауторегулација је независна од других начинима регулације, а остварује се брзим променама пречника артериола, метаартериола и преткапиларних сфинктера.
+;Нервна регулација
+Ппроток крви је под непосредном контролом вазомоторички центар у продуженој мождини и мосту, из којега потичу симпатичка и парасимпатичком аутономна нервна влакна, која инервишу кардиоваскуларни систем. Парасимпатичком влакна на крвне судове делују сразмерно слабо, али имају важан утицај на рад срца. Симпатичка влакна имају много већи значај у регулацији вазомоторике  јер делују вазоконстрикцијски на крвне судове у целом телу, јер њихови завршеци ослобађају норадреналин.<ref name=autogenerated1/>
+Једна је од најважнијих функција аутономног нервног система је у контроли циурлулаторног протока и брзом порасту [[Крвни притисак|крвног притиска]], који настаје неколико секунди након активирања [[Simpatikus|симпатикус]]а, примарно као последица стезања артериола (вазоиспазма). Симпатикус стеже и вене, због чега се велика количина крви премешта у срце, па оно свакиом контракцијом избацује већу количину крви у [[артерије]], што такође, додатно утиче на пораст крвног притиска.<ref name=autogenerated1/>
-Вазоконстрикција је важна и у регулацији телесне температуре ([[терморегулација]]), успоренљем проток крви кроз циркулаторни систем што има за последицу хипотермију.<ref name=autogenerated1/>
 == Вазоконстриктори ==