Приморска

Primorska

Приморска (такођер и Словенско приморје; Приморска Словенија) западни је дио Словеније. Овај се појам као назив крајње сјеверне обале Јадрана раби од стољећа, а данас је то неслужбена покрајина у Словенији која обухваћа подручје Нове Горице, те приобални и унутарњи кршки крај.

Земљописне значајке

Премда се покрајина назива Приморска, највећи дио њезина данашњег подручја налази се у унутрашњости, одвојен од мора талијанском границом. Приобални дио смјештен је на 46 km обале Истре. У унутрашњости се смјестила Випавска долина, а између ње и Тршћанског заљева започиње кршки крај који се протеже према сјеверозападу, све до долине Соче. Кршко подручје обухваћа око 500 км<суп>2</суп>, од чега тек мањи дио у Италији. Подручје око Нове Горице обично се назива сјеверна Приморска, а протеже се уз долину Соче, све до Толмина. У том дијелу уздиже се већ и високо горје с планинама Крн и Канин. Пријевој Вршич (1618 м) означава уједно и границу између Приморске и Горењске.

Приморска граничи на југоистоку с Нотрањском, на сјевероистоку с Горењском, на западу с Италијом, а на југу с Хрватском.

Од господарских грана, особито је развијен туризам, а Копар, уз Трст и Ријеку, припада међу највеће луке овог дијела Јадрана. Усто, развијена је производња прехрамбених производа и безалкохолних пића (Фруцтал), те виноградарство.

Становништво је мијешано, а у бројним мјестима, уз словенски језик, у службеној је у пораби и талијански. У истарском дијелу Приморске живи и малобројна хрватска мањина.

Важнији градов Приморске су Нова Горица, Копар, Изола, Ајдовшчина, Толмин, Сежана, Бовец, Пиран.

Повијест

Приморску, која се у Аустро-угарској Монархији службено називала Аустријско приморје (њем. Österreichisches Küstenland), чинила је Кнежевска грофовија Горица и Градишче, потом Маркгрофовија Истра, те град Трст. У Првом свјетском рату овдје је успостављена фронта на Сочи, позната по исцрпљујућем рововском рату и тешком талијанском поразу код Кобарида. У 20. стољећу тај се назив често ширио и на дијелове Крањске, то јест Нотрањске који су били под Талијанском влашћу. Након Другог свјетског рата СР Словенији унутар СФРЈ припадају дијелови Горишке и Истре, који заједно чине неформалну покрајину Приморску. Такво је стање и у неовисној Словенији.

Понекад се дијелом Приморске држе и они дијелови Фурланије-Јулијска крајина које претежито насељавају Словенци.

Види још

Словеначка обала

Литература

• Енциклопедија Словеније IX, Љубљана 1995, 342-343.

Вањске повезнице

• Приморска Sl