Копар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Копар, Копер
словен. Копер
Koperlandmarks.jpg
Колаж градских знаменитости Копара
Административни подаци
Држава Словенија
Становништво
Становништво
 — 2002.23.726
 — густина76,24 ст./km2
Географске карактеристике
Координате45°32′53″ СГШ; 13°43′50″ ИГД / 45.54804° СГШ; 13.73045° ИГД / 45.54804; 13.73045Координате: 45°32′53″ СГШ; 13°43′50″ ИГД / 45.54804° СГШ; 13.73045° ИГД / 45.54804; 13.73045
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина9,8 м
Површина311,2 км2
Копар, Копер на мапи Словеније
Копар, Копер
Копар, Копер
Копар, Копер на мапи Словеније
Остали подаци
ГрадоначелникАлеш Бржан
Веб-сајт
koper.si

Копар или Копер (словен. Koper, итал. Capodistria) је један од већих градова у Словенији и најважније насеље Обално-Крашке регије, односно Словеначког приморја. Копар је и управно средиште истоимене општине Копар.

Копер је и главна поморска лука Словеније и једино веће приморско насеље у држави.

Положај[уреди]

Град Копар налази се у крајње југозападном делу земље, на невеликом Словеначком приморју. Град је близу италијанске границе и много већег Трста (око 20 km). Од престонице Љубљане Копар је удаљен 103 km.

Природне одлике[уреди]

Копар је смештен у истоименом малом заливу Јадранског мора. Градско подручје се велим делом налази у малом обалном равном појасу, док се градски обод налази у побрђу, које затвара залив и равницу са истока и југа.

У граду влада средоземна клима.

Историја[уреди]

Копер се као насеље јавља у доба старе Грчке под називом Aegida. Данашњи назив води порекло од латинског назива Caprea, из времена старог Рима. Значај града нараста током Велике сеобе варвара, када је град постао склониште за тадашње становнике Tergesteа, савременог Трста.

Од 10. века па до 1797. године град је био део Млетачке републике. Током овог доба град је добио италијански карактер, за разлику од словеначког залеђа. Овакво демографско стање одржаће се и после 1797. године када град припада Хабзбуршкој монархији, све до средине 20. века.

1918. године Копар припада Италији, која у следећим годинама разним мерама сузбија јужнословенски утицај у граду и околини. После Другог светског рата град је прво био део Слободне Територије Трста, да би 1954. године припао Југославији и тадашњој републици Словенији.

Историјски гледано Копар је насеље са италијанском већином. Почетком 20. века град је имао око 7.500 становника, од чега преко 90% Италијана.

У Копру данас живи 23.726 становника. Од тога Словенци чине 75%, остале народности из бивше Југославије око 20% и Италијани свега 2,2%. И поред малог удела у становништву Копар је данас средиште италијанске мањине у Словенији.

Овде се налази КК Приморска.

Привреда[уреди]

Највећи приход има од Луке Копар, која је значајна по претовару за југоисточну Европу.

Град је и важно туристичко и управно средиште. Копар поседује очувано историјско језгро средоземног типа са бројним трговима, црквама и палатама.

Образовање[уреди]

Као и сваки већи град у држави и Копар има развијену мрежу основних и средњих школа. У граду је скоро основан и Универзитет Приморске.

Партнерски градови[уреди]

Галерија[уреди]

Спољашње везе[уреди]