Јован Деретић — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 24: | Ред 24: | ||
|напомене = |
|напомене = |
||
}} |
}} |
||
'''Јован Деретић''' ([[Доњи Ораховац (Требиње)|Оровац]], [[22. јануар]] [[1934]] — [[Београд]], [[16. март]] [[2002]]) је био [[Срби|српски]] [[историја књижевности|историчар књижевности]], члан [[Удружење књижевника Србије|Удружења књижевника Србије]]. Не треба га мешати са публицистом и контроверзним псеудоисторичарем [[Јован И. Деретић|Јованом И. Деретићем]]. |
'''Јован Р. Деретић''' ([[Доњи Ораховац (Требиње)|Оровац]], [[22. јануар]] [[1934]] — [[Београд]], [[16. март]] [[2002]]) је био [[Срби|српски]] [[историја књижевности|историчар књижевности]], члан [[Удружење књижевника Србије|Удружења књижевника Србије]]. Не треба га мешати са публицистом и контроверзним псеудоисторичарем [[Јован И. Деретић|Јованом И. Деретићем]]. |
||
== Биографија == |
== Биографија == |
||
Верзија на датум 2. јануар 2017. у 17:36
| Јован Деретић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 22. јануар 1934. |
| Место рођења | Оровац, Требиње, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 16. март 2002. (68 год.) |
| Место смрти | Београд, СР Југославија |
Јован Р. Деретић (Оровац, 22. јануар 1934 — Београд, 16. март 2002) је био српски историчар књижевности, члан Удружења књижевника Србије. Не треба га мешати са публицистом и контроверзним псеудоисторичарем Јованом И. Деретићем.
Биографија
Основну школу завршио у Оровцу, гимназију у Требињу и Врбасу. Дипломирао на Филозофском факултету у Београду 1958. године на групи за југословенску књижевност са општом књижевности. Докторат књижевних наука стекао на Филозофском факултету 1966. године тезом „Композиција Горског вијенца“.
Од 1981. као редован професор предавао је на Филолошком факултету српску књижевност.
Један је од покретача часописа „Књижевна историја“ 1968. Одговорни уредник овог часописа постаје 1972.
Аутор је запажених студија о српским писцима XVIII и XIX века и предавач на више домаћих и страних универзитета. Проучавао је усмено народно песништво и књижевну периодику. Од 1982. био је члан Председништва ЦК СК Србије.
Важнија дела
- Доситеј и његово доба (1969),
- Композиција Горског вијенца (1969),
- Поетика Доситеја Обрадовића (1974),
- Огледи из народног песништва (1978),
- Алманаси Вуковог доба (1979),
- Видаковић и рани српски роман (1980)[1],
- Српски роман 1800 – 1950 (1981),
- Историја српске књижевности (1983),
- Горски вијенац П. П. Његоша (1986),
- Пут српске књижевности, (1996),
- Поетика српске књижевности (1997)
- Етиде из старе српске књижевности (2000)[2]
- Огледи из српске књижевности (2007)[3]
Награде
- За „Историју српске књижевности“ добио је Октобарску награду града Београда.
- За дело Српски роман 1800—1950 добио је Нолитову награду 1981. године.
Извори
- ^ Историјска библиотека: Видаковић и рани српски роман (књига), приступљено 27. новембра 2011.
- ^ Историјска библиотека: етиде из старе српске књижевности, пруступљено 27. новембра 2011.
- ^ Историјска библиотека: Огледи из српске књижевности (књига Јована Деретића), приступљено 13. новембра 2011.
