Масленица (празник) — разлика између измена

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 14. март 2017. у 20:15

Датотека:Кирилл Киселёв. Ярмарка..jpg

Кирил Кисељов-Масленички вашар, део слике коју је поклонио председник РФ Медведев председнику САД Обами и његовој супрузи. Слика се чува у Државном архиву САД, у Вашингтону

Масленица (рус. Масленица, Масляница; укр. Масниця, блр. Масленiца, Масленка) је верски и традициони празник источних Словена. Слави се у седмој недељи пре православног Ускрса. Масленица има своје корене у паганској и хришћанској традицији. У словенској митологији, Масленица је прослава скорог краја зиме и слична је западно-хришћанским покладама.

С хришћанског гледишта, Масленица је недељу пре почетка Великог поста. Током недеље Масленице, месо је већ забрањено православним хришћанима. Дозвољени су млеко, сир и други млечни производи, па је по "маслацу" - "Масленица" и добила име. Главно јело за време Масленице су палачинке (рус. блины). У Украјини се за Масленицу једу вареники (врста кнедли, пуњено тесто).

Током православног поста, забрањени су за јело: месо, млечни производи и јаја. Надаље, пост такође искључује забаве, световну музику, плес и друге сметње духовном животу. Масленица представља последњу прилику, да се конзумирају млечни производи (до Ускрса) и да се учествује у друштвеним догађањима и забавама, које неће бити прикладне за време поста, када се више води молитвени, трезни и духовни живот.

Види још

Покладе

Галерија

Плес. Руски фолклор
Спаљивање лутке
Руски фолклор

Извори

Спољашње везе

@@ Ред 7: / Ред 7: @@
 '''Масленица''' ({{јез-рус|Масленица, Масляница}}; {{јез-укр|Масниця}}, {{јез-блр|Масленiца, Масленка}}) је верски и традициони празник источних [[Словени|Словена]]. Слави се у седмој недељи пре православног [[Ускрс]]а. Масленица има своје корене у паганској и хришћанској традицији. У словенској митологији, Масленица је прослава скорог краја зиме и слична је западно-хришћанским [[покладе|покладама]].
-С хришћанског гледишта, Масленица је недељу пре почетка [[Часни пост|Великог поста]]. Током недеље Масленице, месо је већ забрањено православним хришћанима. Дозвољени су млеко, сир и други млечни производи, па је по "маслацу" - "Масленица" и добила име. Главно јело за време Масленице су палачинке ({{јез-ру|блины}}). У [[Украјина|Украјини]] се за Масленицу једу вареники (врста кнедли, пуњено тесто).
+С хришћанског гледишта, Масленица је недељу пре почетка [[Часни пост|Великог поста]].
+Током недеље Масленице, месо је већ забрањено православним хришћанима. Дозвољени су млеко, сир и други млечни производи, па је по "маслацу" - "Масленица" и добила име. Главно јело за време Масленице су палачинке ({{јез-ру|блины}}). У [[Украјина|Украјини]] се за Масленицу једу вареники (врста кнедли, пуњено тесто).
 Током православног поста, забрањени су за јело: месо, млечни производи и јаја. Надаље, пост такође искључује забаве, световну музику, плес и друге сметње духовном животу. Масленица представља последњу прилику, да се конзумирају млечни производи (до Ускрса) и да се учествује у друштвеним догађањима и забавама, које неће бити прикладне за време поста, када се више води молитвени, трезни и духовни живот.