Савет кантона Швајцарске — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Слика:Bundeshaus - Ständeratssaal - 001.jpg|мини| |
[[Слика:Bundeshaus - Ständeratssaal - 001.jpg|мини|дeснo||200п|Дом Савета кантона]] |
||
'''Савет кантона Швајцарске''' ([[Немачки језик|нем]]. ''Ständerat'', [[Француски језик|фра]]. ''Conseil des États'', [[Италијански језик|ита]]. ''Consiglio degli Stati'', [[Реторомански језик|рет]]. ''Cussegl dals Stadis'' или ''Cussegl dals Chantuns'') је најмањи од два дома швајцарског парламента (Бундесхаус) у који сваки од [[Кантони Швајцарске|кантон]]а независно од величине шаље два представника (очигледна је сличност са [[Сенат Сједињених Америчких Држава|америчким Сенатом]]). Постоји 46 одборника. Овај савет треба да одражава принцип једнакости [[кантон]]а и поред њихове очигледне територијалне и демографске несразмерности. |
'''Савет кантона Швајцарске''' ([[Немачки језик|нем]]. ''Ständerat'', [[Француски језик|фра]]. ''Conseil des États'', [[Италијански језик|ита]]. ''Consiglio degli Stati'', [[Реторомански језик|рет]]. ''Cussegl dals Stadis'' или ''Cussegl dals Chantuns'') је најмањи од два дома швајцарског парламента (Бундесхаус) у који сваки од [[Кантони Швајцарске|кантон]]а независно од величине шаље два представника (очигледна је сличност са [[Сенат Сједињених Америчких Држава|америчким Сенатом]]). Постоји 46 одборника. Овај савет треба да одражава принцип једнакости [[кантон]]а и поред њихове очигледне територијалне и демографске несразмерности. |
||
Верзија на датум 28. новембар 2007. у 12:27
Савет кантона Швајцарске (нем. Ständerat, фра. Conseil des États, ита. Consiglio degli Stati, рет. Cussegl dals Stadis или Cussegl dals Chantuns) је најмањи од два дома швајцарског парламента (Бундесхаус) у који сваки од кантона независно од величине шаље два представника (очигледна је сличност са америчким Сенатом). Постоји 46 одборника. Овај савет треба да одражава принцип једнакости кантона и поред њихове очигледне територијалне и демографске несразмерности.
20 кантона шаљу по два одборника, док кантони Обвалден, Нидвалден, Базел-град, Базел-провинција, Апенцел Инероден и Апенцел Аусероден шаљу само једног одборника. Дужина трајања мандата је четири године, после уставне измене која је изменила ранији систем по коме су сами кантони одређивали дужину мандата својих представника, што је представљало својеврсан реликт конфедерализма. Императивни мандат је забрањен што је био још један корак у јачању централне федералне власти.
Одборници служе четири године и нису у обавези да гласају по инструкцијама власти кантона. По швајцарском Федералном Уставу начин на који се врше избори је препуштен кантонима, под условом да то мора бити демократски метод; међутим, сви кантони сада предвиђају да се одборници бирају на изборима. У свим кантонима осима кантон Цуга и Апенцел Инероден, одборници се бирају у складу са члановима Државног савета. У кантону Апенцел Инероден представници се бирају од стране физички сазваног скупа (Landsgemeinde). С изузетком кантона Јура, где се користи пропорционални систем избора, представници се бирају већином гласова.
Тренутно (2007 године.) има 11 жена у Савету кантона (23,9%).