Књижевни псеудоним — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ref=harv
м razne ispravke
Ред 6: Ред 6:


== Историја ==
== Историја ==
У западњачкој литератури користиле су га првенствено жене да би њихове књиге биле прихваћеније. Сем псеудонима, користиле су, а чак и данас се користе, иницијали (нпр, [[Џ. К. Роулинг]]), јер се по презимену пол не може закључити.<ref>{{Cite book|last=Marshall|first=Alice|title=Pen Names of Women Writers|year=1985|isbn=978-09-61-63870-2}}</ref>
У западњачкој литератури користиле су га првенствено жене да би њихове књиге биле прихваћеније. Сем псеудонима, користиле су, а чак и данас се користе, иницијали (нпр, [[Џ. К. Роулинг]]), јер се по презимену пол не може закључити.<ref>{{Cite book|last=Marshall|first=Alice|title=Pen Names of Women Writers|year=1985|isbn=978-09-61-63870-2|pages=}}</ref>


У источњачкој литератури, ситуације су различите. У [[Јапан]]у, писци [[хаику]]а обично користе хаиго (俳号, -{haigō}-), јапански назив за псеудоним,<ref>{{Cite book|title=Речник књижевних израза|year=1972|publisher=БИГЗ|asin=B009E8ZL12}}</ref> док су у [[Персија|Персији]] скоро па сви писци користили некакав псеудоним.<ref>{{Cite book|last=Browne|first=E.G.|title=Literary History of Persia|year=1998|isbn=978-11-71-60401-3}}</ref>
У источњачкој литератури, ситуације су различите. У [[Јапан]]у, писци [[хаику]]а обично користе хаиго (俳号, -{haigō}-), јапански назив за псеудоним,<ref>{{Cite book|title=Речник књижевних израза|year=1972|publisher=БИГЗ|asin=B009E8ZL12}}</ref> док су у [[Персија|Персији]] скоро па сви писци користили некакав псеудоним.<ref>{{Cite book|last=Browne|first=E.G.|title=Literary History of Persia|year=1998|isbn=978-11-71-60401-3|pages=}}</ref>


== Извори ==
== Извори ==

Верзија на датум 10. јун 2017. у 07:17

Оловка, основни „алат“ писаца

Књижевни псеудоним је псеудоним који усваја писац. Право име писца који књиге издаје под псеудонимимом може бити познато само издавачу, али може бити познато и широј јавности. Усваја се из више разлога, првенствено једноставности, док су у прошлости то били други разлози. Као појава, присутан је у великом броју литература света.

Разлози

Обично се усваја услед сложеног или имена страног језику земље у којој се књига издаје, иако разлози могу бити други; име и презиме са „лошим призвуком“, сличност имена са именом већ познатог аутора, као и због недостатка жеље за великом славом.[1]

Историја

У западњачкој литератури користиле су га првенствено жене да би њихове књиге биле прихваћеније. Сем псеудонима, користиле су, а чак и данас се користе, иницијали (нпр, Џ. К. Роулинг), јер се по презимену пол не може закључити.[2]

У источњачкој литератури, ситуације су различите. У Јапану, писци хаикуа обично користе хаиго (俳号, haigō), јапански назив за псеудоним,[3] док су у Персији скоро па сви писци користили некакав псеудоним.[4]

Извори

  1. ^ Hall, Jamie. „How to Choose a Pen Name”. Приступљено 2. 8. 2013. 
  2. ^ Marshall, Alice (1985). Pen Names of Women Writers. ISBN 978-09-61-63870-2. 
  3. ^ Речник књижевних израза. БИГЗ. 1972. ASIN B009E8ZL12. 
  4. ^ Browne, E.G. (1998). Literary History of Persia. ISBN 978-11-71-60401-3. 

Литература