Хаику
![]() | Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Хаику (јапански 俳句) је једна од најпознатијих врста јапанске поезије. Коначно дефинисана у 17. веку. Састоји се од три стиха који имају 17. слогова.
Хаику показује изузетно концентрисани момент природе, који је повезан с догађајима у људској унутрашњости. Први стих хаику идеално илуструје основну слику, атмосферу, осећаја или мисли.
Хаику врло често садржи речи које се односе на одређено годишње доба. Речи се могу односити на биљке или животиње, људе, активности или свечаности. Процветала јапанска трешња указје на пролеће, љиљани на лето, хризантема на јесен и репа на зиму.
Хаику стил је уобличен под јаким утицајем зена.[1]
Пример Хаику[уреди | уреди извор]
Сматра се најкраћим обликом поезије на свету. Као на пример:
- Ватра под пепелом
- Кућа под снегом
- Поноћ
Познати песници и писци[уреди | уреди извор]
Међу најважније хаику песнике се сматра Масуо Башо (1644—1694), Јоса Бусон (1716—1783), Кобаyаши Исса (1763—1827) и Масаока Шики (1867—1902). Башо је обновио са својом ученицима хаикаи песништво, и успео да буде препозната као озбиљна литература. Шики се сматра оснивачем модерне хаику. Он је сковао израз Хаику(у односу на старије хаикаи или хокку).
Муромачи раздобље (1336—1573)[уреди | уреди извор]
- Икју Соџун (1394—1481.)
Едо раздобље (1603—1868)[уреди | уреди извор]
- Мацуо Башо (1644—1694.)
- Јос Бусони (1716—1783.)
- Кобаyаши Исса (1763—1827.)
Меиџи раздобље (након 1868)[уреди | уреди извор]
- Масаока Шики (1867—1902.)
- Такахама Киоши (1874—1959.)
- Саито Мокичи (1882—1953.)
- Танеда Сантока (1882—1940.)
- Накамура Кусатао (1901—1983.)
Хаику је имао значајног одјека у европској књижевности у двадесетом столећу.
Једино је танаке песничка врста која се по популарности, у Јапану, може мерити са Хаику поезијом
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ зен, Енциклопедија живих религија, Нолит. Београд: 2004. ISBN 978-86-19-02360-3.
Литература[уреди | уреди извор]
- Речник књижевних израза - Др Слободан А. Јовановић, БИГЗ 1972.
Види такође[уреди | уреди извор]
![]() |
Хаику на Викимедијиној остави. |
- Хаику клуб Шики, Београд