Књижевни псеудоним
Књижевни псеудоним (фр. nom de plume — „име по перу“, енгл. pen name / literary double) или криптоним (рус. криптоним, од стгрч. κρυπτός [kryptós] — „сакривено“/„тајно“ + грч. óνομα [ónoma] — „име“) псеудоним је који усваја писац. Право име писца који књиге издаје под псеудонимимом може бити познато само издавачу, али може бити познато и широј јавности. Усваја се из више разлога, првенствено једноставности, док су у прошлости то били други разлози. Као појава, присутан је у великом броју литература света.
Разлози
[уреди | уреди извор]Обично се усваја услед сложеног или имена страног језику земље у којој се књига издаје, иако разлози могу бити други; име и презиме са „лошим призвуком“, сличност имена са именом већ познатог аутора, као и због недостатка жеље за великом славом.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]У западњачкој литератури користиле су га првенствено жене да би њихове књиге биле прихваћеније. Сем псеудонима, користиле су, а чак и данас се користе, иницијали (нпр. Џ. К. Роулинг), јер се по презимену пол не може закључити.[2]
У источњачкој литератури, ситуације су различите. У Јапану, писци хаикуа обично користе хаиго (јап. 俳号 [haigō]) — јапански назив за псеудоним;[3] у Персији су скоро па сви писци користили неку врсту псеудонима.[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Hall, Jamie. „How to Choose a Pen Name”. Архивирано из оригинала 23. 04. 2006. г. Приступљено 2. 8. 2013.
- ^ Marshall, Alice (1985). Pen Names of Women Writers. ISBN 978-09-61-63870-2.
- ^ Речник књижевних израза. БИГЗ. 1972. ASIN B009E8ZL12.
- ^ Browne, E.G. (1998). Literary History of Persia. ISBN 978-11-71-60401-3.
Литература
[уреди | уреди извор]- Browne, E.G. (1998). Literary History of Persia. ISBN 978-11-71-60401-3.
- Marshall, Alice (1985). Pen Names of Women Writers. ISBN 978-09-61-63870-2.
- Речник књижевних израза. БИГЗ. 1972. ASIN B009E8ZL12.
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
