Књижевни псеудоним

Из Википедије, слободне енциклопедије
Оловка, основни „алат“ писаца

Књижевни псеудоним (франц. nom de plume — „име по перу“, енгл. pen name / literary double) или криптоним (рус. криптоним, од стгрч. κρυπτός [kryptós] — „сакривено”/„тајно” + грч. óνομα [ónoma] — „име”) псеудоним је који усваја писац. Право име писца који књиге издаје под псеудонимимом може бити познато само издавачу, али може бити познато и широј јавности. Усваја се из више разлога, првенствено једноставности, док су у прошлости то били други разлози. Као појава, присутан је у великом броју литература света.

Разлози[уреди]

Обично се усваја услед сложеног или имена страног језику земље у којој се књига издаје, иако разлози могу бити други; име и презиме са „лошим призвуком“, сличност имена са именом већ познатог аутора, као и због недостатка жеље за великом славом.[1]

Историја[уреди]

У западњачкој литератури користиле су га првенствено жене да би њихове књиге биле прихваћеније. Сем псеудонима, користиле су, а чак и данас се користе, иницијали (нпр. Џ. К. Роулинг), јер се по презимену пол не може закључити.[2]

У источњачкој литератури, ситуације су различите. У Јапану, писци хаикуа обично користе хаиго (јап. 俳号 [haigō]) — јапански назив за псеудоним;[3] у Персији су скоро па сви писци користили неку врсту псеудонима.[4]

Референце[уреди]

  1. Hall, Jamie. „How to Choose a Pen Name”. Приступљено 2. 8. 2013. 
  2. Marshall, Alice (1985). Pen Names of Women Writers. ISBN 978-09-61-63870-2. 
  3. Речник књижевних израза. БИГЗ. 1972. ASIN B009E8ZL12. 
  4. Browne, E.G. (1998). Literary History of Persia. ISBN 978-11-71-60401-3. 

Литература[уреди]