Оловка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Оловка је предмет који оставља танки видљиви траг графита за собом, када се њом црта или пише на некој подлози (најчешћа подлога за писање и цртање папир). Оловка је део писачког и цртачког прибора.

Када се каже оловка, обично се мисли на оловку израђену од дрвета — дрвена оловка или, дугачку и танку, чији средишњи део представља танки уздужни комад графита, који оставља свој траг на некој подлози. Графит, који се налази унутар оловке се назива мина, срце или шпиц оловке. Након неког времена коришћења оловке, овај шпиц се иступи и потроши, па је потребно наоштрити оловку, а за то користи специјални предмет звани резач. Процесом писања и зарезивања оловке, оловка се троши — скраћује.

Траг обичне оловке је црн, због црне боје графита, а када се у графит додају разни обојени пигменти, тада графит није црне боје већ је у боји пигмента. Овакве оловке се називају оловке у боји — дрвене бојице, а користе се за цртање у боји. Постоје оловке које раде на принципу дрвеног угља или неког вештачког материјала и користе се искључиво за цртање. Траг графитне оловке се лако брише са папира, а у ту сврху се користи гумица за брисање.

Поред обичних „дрвених“ оловака, постоје и патент-оловке или техничке оловке. Техничке оловке ради на принципу по коме се, после употребе мењају графитна срца или мине. Базни део техничке оловке, урађен од метала или пластике својим техничким могућностима подржава замену самог графита (срца, шпица, мине). Техничке оловке се израђују у неколико категорија у зависности од дебљине графитних мина — од 0.2mm до 5.0mm.

Класификација оловака[уреди]

Цртеж оловком на папиру

Тврде оловке се користе за техничко цртање због својих оштрих линија, средње имају више намена, а мекане се користе за уметничке цртање. Постоји међународни стандард по коме сеоловке деле по тврдоћи:

9H 8H 7H 6H 5H 4H 3H 2H H F HB B 2B 3B 4B 5B 6B 7B 8B 9B
Тврде Средње Мекане

Графитне оловке су направљене од смеше глине и графита и њихова тамноћа варира од светло сиве до црне: што више има глине то је тврђа оловка.[1][2][3] Постоји широк распон доступних разреда, углавном за уметнике који су заинтересирани за стварање целог спектра тонова од светло сивих до црних. Инжењери преферирају тврђе оловке које омогућавају већу контролу облика.

Произвођачи разликују своје оловке тако што их градирају, мада не постоји заједнички стандард.[4] Две оловке истог разреда, али различитих произвођача, не морају нужно да производе идентичне тонове нити да имају исту тврдоћу.[5]

Већина произвођача, и скоро сви у Европи, означавају своје оловке са словима H (што се обично интерпретира као hardness - тврдођа), и B (blackness - црнило), као и F (што обично значи fineness - финоћа, мада F оловке нису финије, нити се лакше зарезују од било ког другог разреда. Оне су исто тако познате као firm - чврсте, у Јапану[6]). Стандардне оловке за писање се означвају са HB.[7][a] Могуће је да је ову ознаку први користио Брукма, један енглески произвођач олови, почетком 20. века. При том је кориштено B за црно (black) и H за тврдо (hard); степени оловки су били описани секвенцама узастопних слова H или B, као што су BB и BBB за узастопно мекша језгра, и HH и HHH за узастопно тврђа.[8] Произвођач оловки Кох-и-Нур Хардмут тврди да су они приви користили HB ознаку, при чему H означава Хардмут, а B локацију предузећа у Чешкој Будјејовици, док слово F означава Франца Хардмута, који је одговоран за технолошка побољшања у производњи оловки.[9][10]

Оловка као сликарска техника[уреди]

Оловка спада у сликарске технике, и то групу цртачких техника, и кроз историју се знатно мењала. Први материјал од којег се израђивао материјал улошка оловке био је сребро. Сребро је остављало сиви траг, али је проблем је био у скупоћи материјала, па се сребро замењује оловом. Олово је знатно мекше од сребра па је било и олакшано писање, а и траг је био много постојанији. Али, и олово је имало својих мана, па је оловка тек са проналаском графита постала доступна сваком. Због потребе да се добију валерски прелази — од светлог до тамног, графит се меша са глином која га чини знатно мекшим па је могуће лакше сенчење, утрљавање и валерски прелази.

За разлику од сребрене оловке, графит се, јер је мекан, брже троши, али управо због те мекоће, са оловком се може извући дебела, танка, светлија и тамнија линија. Траг графита — дебљи, тањи, светлији или тамнији зависи од притиска оловке — графита на подлогу, па се зато са оловком лако сенчи, и тиме се добија ефекат пуноћа облика. Оловка се у сликарству користи за скице, а цртежи оловком представљају самостално уметничко дело, јер се оловком могу постићи скоро сви технички ефекти који, поред осталих ствари, једно дело чине уметничком вредношћу.

У сликарству у доба Класицизма, графиту оловку уметници замењују са сребрном оловком јер је и то био један од начина повратку на вредности класичне уметности.

Напомене[уреди]

  1. ^ Ово није везано за јединце тврдоће HB на Бринеловој скали.

Референце[уреди]

  1. ^ „Staedtler Pencil, video”. Архивирано из оригинала на датум 21. 1. 2013. Приступљено 23. 7. 2009.  Staedtler.com
  2. ^ Petroski, 1990
  3. ^ „Derwent Manufacturing Process”. Pencils.co.uk. Архивирано из оригинала на датум 17. 5. 2013. Приступљено 23. 7. 2009. 
  4. ^ „Graphite Grading Scales Explained”. 8. 11. 2014. Архивирано из оригинала на датум 6. 2. 2017. Приступљено 5. 2. 2017. 
  5. ^ Pencil grades vary "depending upon the manufacturer, when the pencils are made, and the source of graphite and clay. One analyst found that graphitic carbon content, for example, to vary from about 30 to about 65 in a variety of different pencils bearing the same designation." Petroski, 1990, p. 229
  6. ^ えんぴつのナゾを解く Archived 2015-10-03 at the Wayback Machine. Mitsubishi Pencil Company(in Japanese)
  7. ^ "Graphite Grading Scales Explained" Archived 2017-02-06 at the Wayback Machine. Pencils.com.
  8. ^ Petroski, 1990, p. 157
  9. ^ „Interesting information about the company”. Koh-I-Noor Hardtmuth. Архивирано из оригинала на датум 13. 10. 2016. Приступљено 12. 10. 2016. 
  10. ^ Norris, Mary (28. 4. 2016). „Comma Queen: On "Impact" (Video). The New Yorker. Condé Nast. стр. 2:35. Архивирано из оригинала на датум 5. 6. 2016. Приступљено 14. 5. 2016. 

Литература[уреди]

  • Petroski, Henry (1990). The Pencil: A History of Design and Circumstance. New York: Alfred A. Knopf. ISBN 978-0-394-57422-6. 
  • Petroski, Henry. „H. D. Thoreau, Engineer.”. American Heritage of Invention and Technology. 5 (2): 8—16. 

Спољашње везе[уреди]