Лагос — разлика између измена

Координате: 6° 27′ 11″ С; 3° 23′ 45″ И / 6.453056° С; 3.395833° И / 6.453056; 3.395833
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м popunjavanje kutijice sa wikidate; козметичке измене
.
Ред 1: Ред 1:
{{bez_izvora}}
{{друго значење2|Лагос}}
{{друго значење2|Лагос}}
{{Град у Нигерији
{{Град у Нигерији
| назив = Лагос
| назив = Лагос
| изворни_назив = ''-{Lagos}-'', -{''Eko akete''}-, -{''Lasgidi''}-<ref>{{cite news|url=http://premiumtimesng.com/sports/5817-18th-national-sports-festival-lagos-unveils-logo-mascot-and-website.html|title=18th National Sports Festival: Lagos unveils Logo, mascot and website|date=18 June 2012|work=[[Premium Times]]|accessdate=2 October 2012|location=Abuja, Nigeria}}</ref><ref>{{cite news|url=http://www.thisdaylive.com/articles/eko-2012-building-branding-through-sports/122890/|title=Eko 2012: Building Branding through Sports, Articles|date=22 August 2012|work=[[ThisDay]]|accessdate=2 October 2012|location=Lagos, Nigeria}}</ref>
| изворни_назив = ''-{Lagos}-''
| слика = Lagos_Island.jpg
| слика = Lagos_Island.jpg
| опис_слике = Лагос
| опис_слике = Лагос
Ред 12: Ред 11:
| гдуж = 3.395833
| гдуж = 3.395833
| надморска_висина =
| надморска_висина =
| површина = 999,6<ref name="metrolagospop">{{cite web | url=http://www.citypopulation.de/php/nigeria-metrolagos.php | title=Metro Lagos (Nigeria): Local Government Areas | publisher=City Population | date=21 March 2015 | accessdate=26 October 2015}}</ref><ref name="metropolitan Lagos">{{cite web | url=https://ng.boell.org/2015/07/02/lagos-and-its-potentials-economic-growth | title=Lagos and Its Potentials for Economic Growth | date=2 July 2015 | accessdate=26 October 2015}}</ref>
| површина = 999,6
| становништво = 16.060.303<ref name="LASG">{{cite web | url=http://www.lagosstate.gov.ng/pagelinks.php?p=6 | title=Population-Lagos State | publisher=[[Lagos State Government]] | accessdate=21 February 2016 | archiveurl=https://web.archive.org/web/20151018094514/http://www.lagosstate.gov.ng/pagelinks.php?p=6 | archive-date=18 October 2015}}</ref>
| становништво = 7.937.932
| извор_становништво = <ref name="metrolagospop"/><ref>{{cite web | url=http://www.citypopulation.de/php/nigeria-admin.php?adm1id=NGA025 | title=Lagos (State, Nigeria) | publisher=population.de | accessdate=25 July 2016}}</ref><ref name=Demographia>{{cite book|author1=Demographia|title=Demographia World Urban Areas|date=January 2015|edition=11th|url=http://www.demographia.com/db-worldua.pdf|accessdate=2 March 2015}}</ref>
| извор_становништво =
| година_становништво = 2006
| година_становништво = 2012
| густина = 7.941
| густина = 14.469
| поштански_код =
| поштански_код =
| позивни_број = [[Телефонски бројеви у Нигерији|010]]<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=fwuQ71ZbaOcC&pg=PA87&redir_esc=y|title= Bradt Travel Guides|edition=3rd|publisher=Paperback|isbn=978-1-8416-2397-9|author=Lizzie Williams|page=87|accessdate=July 26, 2014}}</ref>
| позивни_број =
| регистарска_ознака =
| регистарска_ознака =
| побратими = Букурешт, Атланта, Брисел, Каиро, Котону, Фукуока, Истанбул, Џајпур, Montego Bay, Њукасл на Тајну, Нирнберг, Олимпија, Порт ов Спејн, Ранана, Рио де Жанеиро, Салцбург, Тајпеј, Тбилиси, Тулуза, Мапуто
| побратими = Букурешт, Атланта, Брисел, Каиро, Котону, Фукуока, Истанбул, Џајпур, Montego Bay, Њукасл на Тајну, Нирнберг, Олимпија, Порт ов Спејн, Ранана, Рио де Жанеиро, Салцбург, Тајпеј, Тбилиси, Тулуза, Мапуто
Ред 25: Ред 24:
| странка =
| странка =
}}
}}

'''Лагос''' ({{Јез-енг|Lagos}}) је најнасељенији град у [[Нигерија|Нигерији]] и други по величини град у [[Африка|Африци]] иза [[Каиро|Каира]]. Шире подручје Лагоса је тренутно 17 по величини у целом свету. Град је настао на мањим острвима као што је острво Лагос, која су одвојена заливима. Град се ширио према западу тако да данашња предграђа као што су [[Икеја]] и [[Агеге]] се налазе на око 40 -{km}- удаљености од острва Лагос. Број становника по попису из [[2006]]. године је 7.937.932.
'''Лагос''' {{IPAc-en|ˈ|l|eɪ|ɡ|ɒ|s}}<ref>{{cite web | url=http://www.oxforddictionaries.com/definition/english/lagos | title=Lagos | publisher=Oxford Dictionary | accessdate=28 November 2015}}</ref> (-{Èkó}-) [[град]] је у [[Нигерија|Нигеријској]] [[Државе Нигерије|држави]] [[Лагос (држава)|Лагос]]. Град, са суседним агломерацијама, је [[Списак Нигеријски градова по популацији|највећи у Нигерији]], као и један од највећих на [[Африка|Афричком континену]]. Он је један од најбрже растућих градова на свету,<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=tk5TP7bsXnkC&pg=PA202&dq=|title=African Cities Driving the NEPAD Initiative|publisher=UN-HABITAT|year=2006|isbn= 9789211318159|page=202}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=sMnj88kYVmcC&pg=PT60&dq=|title=Key Concepts in Creative Industries|page=47|author1=John Hartley|author2=Jason Potts|author3=Terry Flew|author4= Stuart Cunningham|author5= Michael Keane|author6= John Banks|publisher= SAGE|year=2012|isbn=978-1-446-2028-90}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=wQJb1QpZz_4C&pg=PA118&dq=|title=Cultures and Globalization: Cities, Cultural Policy and Governance|page=118|author1=Helmut K Anheier|author2=Yudhishthir Raj Isar|publisher=SAGE|year=2012|isbn=9781446258507}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=oy-de29AtvYC&pg=PA163&dq=|title=Hidden Innovation: Policy, Industry and the Creative Sector (Creative Economy and Innovation Culture Se Series) |author=Stuart Cunningham|publisher=Univ. of Queensland Press|page=163|year=2013|isbn= 978-0-702-2509-89}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=rQ_ZLuqZT54C&pg=PA71&dq=|title=Cities and Nature|page=71|publisher=Routledge Critical Introductions to Urbanism and the City|author1=Lisa Benton-Short|author2=John Rennie Short|year=2013|isbn=9781134252749}}</ref><ref name=afropolis>{{cite web|url=https://books.google.com/books?id=9lcn62brtGQC&pg=PA18&dq=|title=Afropolis: City Media Art|author1=Kerstin Pinther|author2=Larissa Förster|author3=Christian Hanussek|publisher=Jacana Media|year=2012|page=18|isbn=978-1-431-4032-57}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=8JPIAwAAQBAJ&pg=PA66&dq=|title=The Land/Ocean Interactions in the Coastal Zone of West and Central Africa Estuaries of the World|author1=Salif Diop|author2= Jean-Paul Barusseau|page=66|author3=Cyr Descamps|publisher=Springer|year=2014|isbn=978-3-319-0638-81}}</ref> а исто тако представља једну од најмногољуднијих [[Агломерација |урбанних агломерација]].<ref>{{cite web | url=https://www.nytimes.com/2014/01/08/opinion/what-makes-lagos-a-model-city.html?_r=0 | title=What Makes Lagos a Model City | publisher=New York Times | date=7 January 2014 | accessdate=16 March 2015}}</ref><ref name="John Campbell">{{cite news |url= https://www.theatlantic.com/international/archive/2012/07/this-is-africas-new-biggest-city-lagos-nigeria-population-25-million/259611/ |title=This Is Africa's New Biggest City: Lagos, Nigeria, Population 21 Million |author=John Campbell |date=10 July 2012 |work=The Atlantic |location =Washington DC |accessdate=23 September 2012}}</ref> Лагос је један од значајнијих [[финансијски центар |финансијских центара]] у Африци; овај [[мегаград]] има највиши ГДП,<ref name="metropolitan Lagos"/> и исто тако је домаћин једне од [[Апапа |највећих и напрометнијих лука]] на континенту.<ref>{{cite web | url=http://businesstech.co.za/news/general/81995/africas-biggest-shipping-ports/ | title=Africa's biggest shipping ports | publisher=Businesstech | date=8 March 2015 | accessdate=26 October 2015}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=E-VwMKQlGjIC&q=|title=Africa, Volume 1 of Cities of the world : a compilation of current information on cultural, geographical, and political conditions in the countries and cities of six continents, based on the Department of State's "post reports"|author1=Brian Rajewski,|publisher=Gale Research International, Limited,|year=1998|isbn=9780810376922}}</ref><ref name=global>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=Lzt7BgAAQBAJ&pg=PA315&dq=|page=315|title=Global Gentrifications: Uneven Development and Displacement|author1=Loretta Lees|author2=Hyun Bang Shin|author3=Ernesto López Morales|publisher=Policy Press|year=2015|isbn=978-1-447-3134-89}}</ref>

Лагос је у почетку настао као [[Лука |лучки град]] који се развио на групи острва, која су спојена у данашње области са локалном управом ([[List of Lagos State local government areas by population|ЛГА]]) [[острво Лагос]], [[Ети-Оса]], [[Амуво-Одофин]] и [[Апапа]]; острва су раздвојена [[Естуар|воденим токовима]], који су део југозападног дела [[Лагошка лагуна |Лагошке лагуне]]. Она су заштићена од Атланског океана [[баријерно острво |баријерним острвима]] и дугим [[Коса (релеф) |пешчаним косинама]] као што је [[Bar Beach, Lagos|Бар плажа]], које се протежу и до {{convert|100|km|sigfig=1|abbr=on}} источно и западно од ушћа. Услед брзе урбанизације, град се проширио западно од лагуне те обухвата данашње области [[Лагос Мејнленд]], [[Ајероми-Ифелодун]] и [[Сурулере]]. То је довело до класификације Лагоса у две главне класе - [[Lagos#Острво|Острво]], која је била иницијални град Лагос, пре експанзије у област познату као [[Лагос#Мејнленд|Мејнленд]].<ref name="Lagos Case Study">{{cite web | url=http://water.tkk.fi/wr/tutkimus/glob/publications/Haapala/pdf-files/CASE%20STUDY%20OF%20LAGOS.pdf | title=CASE STUDY OF LAGOS | accessdate=27 November 2015}}</ref> Овом градском облашћу је директно управљала федерална влада путем ''Лагпшког градског већа'', до креирања [[Лагос (држава) |Лагошке државе]] 1967. године. Након тога је дошло до поделе града Лагос у садашњих седам [[List of Lagos State local government areas by population|локалних управних области]] (ЛГА), и додавања других градова (који сад сачињавају 13 ЛГА) из ондашњег [[Западни регион, Нигерија|Западног региона]], чиме је формирана држава.<ref name="Lagos State Information"/>

Лагос, је престоница Нигерије од времена његове амалгамације 1914, и постао је престоница [[Лагос (држава) |државе Лагос]] након њеног формирања. Међутим, главни град државе је касније премештен у [[Икеџа |Икеџу]] 1976. године, док је федерални главни град премештен у [[Абуџа |Абуџу]] in 1991. Независно од тога Лагас је још увек значајан град. У данашње време се такође назива „метрополитанским Лагосом”, и званично је познат као „Лагошка метрополитанска област”<ref>{{cite web | url=https://ng.boell.org/2014/07/29/flood-free-lagos-regional-imperative | title=A Flood-Free Lagos: The Regional Imperative | accessdate=27 November 2015}}</ref><ref>{{cite web | url=http://online.liverpooluniversitypress.co.uk/doi/abs/10.3828/lhr.61.1.49 | title=The Travails of Migrant and Wage Labour in the Lagos Metropolitan Area in the Inter-War Years | publisher=Liverpool University Press | accessdate=27 November 2015 | author=Olukoju, Ayodeji}}</ref><ref>{{cite web | url=http://www.nzdl.org/gsdlmod?e=d-00000-00---off-0hdl--00-0----0-10-0---0---0direct-10---4-------0-1l--11-en-50---20-about---00-0-1-00-0--4----0-0-11-10-0utfZz-8-00&a=d&cl=CL1.12&d=HASH2fc4be0b5391fe0cf5027a.5.fc | title=Lagos Metropolitan Area: Scope and scale of the shelter problem | accessdate=27 November 2015}}</ref> која је [[Агломерација |урбана агломерација]] или [[конурбација]].<ref>{{cite web | url=http://goarticles.com/article/Lagos-is-wonderful-and-charming-conurbation-of-Nigeria-to-visit/6185807/ | title=Lagos is wonderful and charming conurbation of Nigeria to visit | publisher=Go Articles | date=6 March 2012 | accessdate=27 November 2015 | author=Caprio, Charles}}</ref> Она се састоји од 16 ЛГА јединица, укључујући [[Икеџа |Икеџу]], главни град државе Лагос.<ref name="metropolitan Lagos"/><ref>{{cite web | url=http://www.nigeriacongress.org/FGN/administrative/statedetails.asp?state=lagos | title=Administrative Levels - Lagos State | publisher=Nigeria Congress | accessdate=27 November 2015}}</ref> Ова конурбација сачињава око 37% копнене површине државе Лагос, мада на њој обитава око 85% популације државе.<ref name="metropolitan Lagos"/><ref name="Lagos State Information">{{cite web | url=http://www.nigerianstat.gov.ng/information/details/Lagos | title=Lagos State Information | publisher=National Bureau of Statistics | accessdate=25 October 2015}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.lagosstate.gov.ng/pagelinks.php?p=6 |title=Population - Lagos State |publisher=[[Lagos State Government]] |accessdate=27 November 2015 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20151018094514/http://www.lagosstate.gov.ng/pagelinks.php?p=6 |archivedate=18 October 2015 |df= }}</ref>

Тачан број становника метрополитанског Лагоса је споран; По федералном попису из 2006, конурбација је имала око 8 милиона људи.<ref name=Metropolitan_Lagos_population >{{cite web|url=http://www.nigerianstat.gov.ng/nbsapps/Connections/Pop2006.pdf |title=2006 Population Census |date=May 2007 |publisher=[[National Bureau of Statistics of Nigeria]] |accessdate=14 September 2010 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110626113456/http://www.nigerianstat.gov.ng/nbsapps/Connections/Pop2006.pdf |archivedate=26 June 2011 |df= }}</ref> међутим, ту цифру је оспорила влада државе Лагос, која је објавила своје сопствене податке о популацији, по којима метрополитанска област Лагоса има око 16 милиона становнка.{{refn|group=note|Метрополитански Лагос обухвата 16 од 20 области лагошке државе. Искључене области су: [[Бадагри]], [[Epe, Lagos State|Епе]], [[Ибеџу-Леки]] и [[Икороду]].<ref name="metrolagospop"/><ref name="Lagos State Government">{{cite web|url=http://www.lagosstate.gov.ng/pagelinks.php?p=6 |title=Population-Lagos State |publisher=[[Lagos State Government]] |accessdate=21 February 2016 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20151018094514/http://www.lagosstate.gov.ng/pagelinks.php?p=6 |archivedate=18 October 2015 |df= }}</ref>}} Године 2015, незванични подаци о популацији ширег метрополитанског Лагоса, чиме су обухваћени, Лагос и његове околне области, неке од којих се пружају у [[Огун]], индицирају да има око 21 милиона становника.<ref name="metrolagospop"/><ref name="Lagos State Information"/><ref>{{cite web|url=http://www.lagosstate.gov.ng/pagelinks.php?p=6 |publisher=Lagos State Government |title=Population |year=2011 |accessdate=3 November 2012 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20151018094514/http://www.lagosstate.gov.ng/pagelinks.php?p=6 |archivedate=18 October 2015 |df= }}</ref><ref name="The sustainable city">{{cite book | url=https://books.google.com.ng/books?id=wmk3mCrMDTQC&pg=PA160&lpg=PA160&dq=153,540+hectares&source=bl&ots=YvhP_gLLtJ&sig=pahpYsMVHv76v0sodUok-_mrPh4&hl=en&sa=X&redir_esc=y#v=onepage&q=153%2C540%20hectares&f=false | title=The Sustainable City VII: Urban Regeneration and Sustainability | year=2012}}</ref>


== Географија ==
== Географија ==
{{...}}
{{...}}

=== Архитектура ===
{{Main article|Архитектура Лагоса}}

Лагос има највише зграде у Нигерији. Архитектонски стилови у Лагосу су различити и крећу се од тропских, народних до колонијалних европских и ултрамодерних зграда или мешавине. Архитектура бразилског стила коју су донели Креоли евидентна је у зградама као што су Вотер хаус и Шита беј џамија, између осталих.<ref> {{cite book|url= https://books.google.com/?id=KbT5AQAAQBAJ&pg=PA118&dq=Lagos+european+brazilian+colonial+architecture#v=onepage&q=Lagos%20european%20brazilian%20colonial%20architecture&f=false|page=118|title=The Human Factor in Changing Africa|author=Melville J. Herskovits|publisher=Routledge, 2013|isbn=978-1-136-5296-10|date=2013-11-05}}</ref><ref>{{cite news|url=http://articles.chicagotribune.com/1987-09-06/news/8703080006_1_brazilian-nigeria-calabar|title=Brazilian Houses In Nigeria Are A Legacy Of Thousands Of Freed Slaves|location=New York|publisher=Chicago Tribune|author=James Brook|date=September 6, 1987|accessdate=May 30, 2017}}</ref><ref>{{cite news|url=https://life.guardian.ng/2016/10/five-architectural-wonders-of-lagos/|title=Five Architectural Wonders of Lagos|website=The Guardian|accessdate=May 30, 2017}}</ref> Небодери и већина високих зграда су првенствено концентрисани на острвима.<ref>{{cite news|url=https://guardian.ng/art/open-house-lagos-opens-a-new-vista-in-lagos-architecture/|author=Tonye Bakare|date=May 15, 2016|accessdate=August 27, 2017| title=Open House Lagos opens a new vista in Lagos architecture|publisher=The Guardian}}</ref> Задњих година, влада државе Лагос је реновирала постојеће паркове и зелене површине, са дугорочним планом за даље проширење. Многе зграде доброг квалитета постоје у граду.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/?id=EhjXqHlEg8EC&q=independence+high+rise+lagos&dq=independence+high+rise+lagos|title=Geography, Update: Realms, Regions, and Concepts|author=Harm de Blij|author2= Peter O. Muller|publisher=Wiley, 1998|isbn=9780471291121|page=349|date=1998-03-24}}</ref><ref>{{cite thesis|url=https://www.jstor.org/stable/25473387|title=The Politics of Architecture and Urbanism in Postcolonial Lagos, 1960-1986|author=Daniel Immerwahr|journal=Journal of African Cultural Studies|volume=19| number=2|archivedate=December 1, 2007|page=165-186|publisher= Taylor & Francis, Ltd.|archiveurl=http://www.jstor.org/stable/25473387}}</ref><ref>{{cite web |website=Google Arts and culture (The Centenary Project)|url=https://www.google.com/culturalinstitute/beta/exhibit/colonial-footprints-lagos-then-and-now/ARivCwds|title=A cursory look at the colonial roots of Lagos, Nigeria|date= March 1, 2014|accessdate=May 30, 2017}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.cityscape.org/the-rise-of-future-cities-in-sub-saharan-africa/|website=Cityscape|accessdate=May 30, 2017|title=THE RISE OF FUTURE CITIES IN SUB-SAHARAN AFRICA}}</ref><ref>{{cite news|url=http://independent.ng/rising-residential-towers-in-lagos-changing-the-megacity-skyline/|title=Rising Residential Towers In Lagos: Changing The Megacity Skyline|author= Akin George - November 29, 2016|publisher=Independent|accessdate=May 30, 2017}}</ref>


=== Клима ===
=== Клима ===

{{...}}
Лагос има [[Тропска саванска клима |тропско саванску климу]] (-{''Aw''}-) према [[Кепенова класификација климата |Кепеновој класификацији клима]], пошто постоји знатна разлика у количини преципитације између влажне и суве сезоне. Влажна сезона почиње у априлу и завршава се у октобру, док сува сезона почиње у новембру и завршава се у марту. Највлажнији месец је јун са тоталном преципитацијом од {{convert|315.5|mm}}, док је најсувљи месец јануар са тоталном преципитацијом од {{convert|13.2|mm}}.

Како је град лоциран у близини екватора, температура је константна без значајних разлика између најтоплијих и најхладнијих месеци. Најточљи месец је март са просечном температуром од {{convert|28.5|C}}, док је најхладнији месец август са просечном температуром {{convert|25.0|C}}.

{{Weather box
|location = Лагос ([[Међународни аеродром Муртала Мухамед]]) 1961–1990, екстреми: 1886–садашњост
|metric first = yes
|single line = yes
|Jan record high C = 40.0
|Feb record high C = 37.1
|Mar record high C = 37.0
|Apr record high C = 39.6
|May record high C = 37.0
|Jun record high C = 37.6
|Jul record high C = 33.2
|Aug record high C = 33.0
|Sep record high C = 33.2
|Oct record high C = 33.7
|Nov record high C = 39.9
|Dec record high C = 36.4
|year record high C = 40.0
|Jan high C = 32.2
|Feb high C = 33.2
|Mar high C = 32.9
|Apr high C = 32.2
|May high C = 30.9
|Jun high C = 29.3
|Jul high C = 28.2
|Aug high C = 28.3
|Sep high C = 28.9
|Oct high C = 30.3
|Nov high C = 31.4
|Dec high C = 31.8
|year high C = 30.8
|Jan mean C = 27.3
|Feb mean C = 28.4
|Mar mean C = 28.5
|Apr mean C = 28.0
|May mean C = 27.0
|Jun mean C = 25.6
|Jul mean C = 25.2
|Aug mean C = 25.0
|Sep mean C = 25.5
|Oct mean C = 26.4
|Nov mean C = 27.2
|Dec mean C = 27.2
|year mean C = 26.8
|Jan low C = 22.4
|Feb low C = 23.7
|Mar low C = 24.1
|Apr low C = 23.7
|May low C = 23.2
|Jun low C = 21.9
|Jul low C = 22.3
|Aug low C = 21.8
|Sep low C = 22.1
|Oct low C = 22.4
|Nov low C = 23.0
|Dec low C = 22.5
|year low C = 22.8
|Jan record low C = 12.6
|Feb record low C = 16.1
|Mar record low C = 14.0
|Apr record low C = 14.9
|May record low C = 20.0
|Jun record low C = 21.2
|Jul record low C = 15.0
|Aug record low C = 19.0
|Sep record low C = 13.0
|Oct record low C = 17.9
|Nov record low C = 11.1
|Dec record low C = 11.6
|year record low C = 11.1
|precipitation colour = green
|Jan precipitation mm = 13.2
|Feb precipitation mm = 40.6
|Mar precipitation mm = 84.3
|Apr precipitation mm = 146.3
|May precipitation mm = 202.4
|Jun precipitation mm = 315.5
|Jul precipitation mm = 243.0
|Aug precipitation mm = 121.7
|Sep precipitation mm = 160.0
|Oct precipitation mm = 125.1
|Nov precipitation mm = 39.7
|Dec precipitation mm = 14.8
|year precipitation mm = 1506.6
|unit precipitation days = 1.0 mm
|Jan precipitation days = 1.5
|Feb precipitation days = 2.8
|Mar precipitation days = 6.6
|Apr precipitation days = 9.0
|May precipitation days = 12.5
|Jun precipitation days = 16.2
|Jul precipitation days = 13.2
|Aug precipitation days = 11.6
|Sep precipitation days = 12.7
|Oct precipitation days = 11.2
|Nov precipitation days = 4.9
|Dec precipitation days = 2.1
|year precipitation days = 104.3
|Jan humidity = 81
|Feb humidity = 79
|Mar humidity = 76
|Apr humidity = 82
|May humidity = 84
|Jun humidity = 87
|Jul humidity = 87
|Aug humidity = 85
|Sep humidity = 86
|Oct humidity = 87
|Nov humidity = 84
|Dec humidity = 82
|year humidity = 83
|Jan sun = 164.3
|Feb sun = 168.0
|Mar sun = 173.6
|Apr sun = 180.0
|May sun = 176.7
|Jun sun = 114.0
|Jul sun = 99.2
|Aug sun = 108.5
|Sep sun = 114.0
|Oct sun = 167.4
|Nov sun = 186.0
|Dec sun = 192.2
|year sun = 1843.9
| source 1 = -{''[[Deutscher Wetterdienst]]''}- (влажност, 1952–1967),<ref>
{{cite web
| url = http://www.dwd.de/DWD/klima/beratung/ak/ak_652010_kt.pdf
| title = Klimatafel von Lagos-Ikeja (Flugh.) / Nigeria
| publisher = Federal Ministry of Transport and Digital Infrastructure
| accessdate = 7 July 2016}}</ref> -{NOAA}- (сунчаност)<ref name = NOAA>
{{cite web
| url = ftp://ftp.atdd.noaa.gov/pub/GCOS/WMO-Normals/TABLES/REG__I/NI/65201.TXT
| title = Lagos Climate Normals 1961–1990
| publisher = [[National Oceanic and Atmospheric Administration]]
| accessdate = 7 July 2016}}</ref>
|source 2 = -{''Meteo Climat''}- (рекордно највише и најниже вредности)<ref name = meteoclimat>
{{cite web
| url = http://meteo-climat-bzh.dyndns.org/index.php?page=stati&id=1769
| title = Station Murtala
| publisher = Meteo Climat
| language = French
| accessdate = 7 July 2016}}</ref>
}}


== Историја ==
== Историја ==
Ред 58: Ред 215:
=== Саобраћај ===
=== Саобраћај ===
{{...}}
{{...}}

== Међународни односи ==

Лагос је побратимљен са:<ref name=SC>{{cite web |url=http://www.sister-cities.org/interactive-map/Lagos,%20Nigeria |publisher=SisterCities International |title=Lagos, Nigeria |location=Washington DC, USA |accessdate=2015-03-28}}</ref>
*{{flagicon|САД}} [[Гери]], Индијана, Сједињене Државе, од 1991<ref name=SC/><ref>{{cite news |url=https://www.newspapers.com/newspage/19703233/ |date=November 25, 1991 |title=The Kokomo Tribune from Kokomo, Indiana · Page 21 |journal=The Kokomo Tribune |location=Kokomo, Indiana |page=21 |format=PDF |accessdate=2015-03-28 |via=Newspapers.com (Lindon, UT, USA)}}</ref>
*{{flagicon|САД}} [[Атланта]], Џорџија, Сједињене Државе, од 1974<ref name=SC/>

== Напомене ==
{{Reflist|group=note}}

== Референце ==
{{Reflist|30em}}

== Литература ==
* [[Alastair Leithead|Leithead, Alastair]] (August 2017). ''[http://www.bbc.co.uk/news/resources/idt-sh/lagos The city that won't stop growing: How can Lagos cope with its spiralling population?],'' BBC


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
Ред 70: Ред 242:
| wikinews = Лагос
| wikinews = Лагос
}}
}}
* {{Official website|http://www.lagosstate.gov.ng/}}
* -{[http://www.lagosjudiciary.gov.ng/ State Judiciary]}-


{{Authority control}}
{{клица-град}}


[[Категорија:Градови у Нигерији]]
[[Категорија:Градови у Нигерији]]

Верзија на датум 1. октобар 2017. у 05:36

Лагос
Lagos, Eko akete, Lasgidi[1][2]
Лагос
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Нигерија
Савезна државаЛагос
Становништво
Становништво
 — 2012.16.060.303[3] [4][5][6]
 — густина14.469 ст./km2
Географске карактеристике
Координате6° 27′ 11″ С; 3° 23′ 45″ И / 6.453056° С; 3.395833° И / 6.453056; 3.395833
Површина999,6[4][7] km2
Лагос на карти Нигерије
Лагос
Лагос
Лагос на карти Нигерије
Позивни број010[8]
Веб-сајт
www.lagosstate.gov.ng

Лагос /ˈlɡɒs/[9] (Èkó) град је у Нигеријској држави Лагос. Град, са суседним агломерацијама, је највећи у Нигерији, као и један од највећих на Афричком континену. Он је један од најбрже растућих градова на свету,[10][11][12][13][14][15][16] а исто тако представља једну од најмногољуднијих урбанних агломерација.[17][18] Лагос је један од значајнијих финансијских центара у Африци; овај мегаград има највиши ГДП,[7] и исто тако је домаћин једне од највећих и напрометнијих лука на континенту.[19][20][21]

Лагос је у почетку настао као лучки град који се развио на групи острва, која су спојена у данашње области са локалном управом (ЛГА) острво Лагос, Ети-Оса, Амуво-Одофин и Апапа; острва су раздвојена воденим токовима, који су део југозападног дела Лагошке лагуне. Она су заштићена од Атланског океана баријерним острвима и дугим пешчаним косинама као што је Бар плажа, које се протежу и до 100 km (60 mi) источно и западно од ушћа. Услед брзе урбанизације, град се проширио западно од лагуне те обухвата данашње области Лагос Мејнленд, Ајероми-Ифелодун и Сурулере. То је довело до класификације Лагоса у две главне класе - Острво, која је била иницијални град Лагос, пре експанзије у област познату као Мејнленд.[22] Овом градском облашћу је директно управљала федерална влада путем Лагпшког градског већа, до креирања Лагошке државе 1967. године. Након тога је дошло до поделе града Лагос у садашњих седам локалних управних области (ЛГА), и додавања других градова (који сад сачињавају 13 ЛГА) из ондашњег Западног региона, чиме је формирана држава.[23]

Лагос, је престоница Нигерије од времена његове амалгамације 1914, и постао је престоница државе Лагос након њеног формирања. Међутим, главни град државе је касније премештен у Икеџу 1976. године, док је федерални главни град премештен у Абуџу in 1991. Независно од тога Лагас је још увек значајан град. У данашње време се такође назива „метрополитанским Лагосом”, и званично је познат као „Лагошка метрополитанска област”[24][25][26] која је урбана агломерација или конурбација.[27] Она се састоји од 16 ЛГА јединица, укључујући Икеџу, главни град државе Лагос.[7][28] Ова конурбација сачињава око 37% копнене површине државе Лагос, мада на њој обитава око 85% популације државе.[7][23][29]

Тачан број становника метрополитанског Лагоса је споран; По федералном попису из 2006, конурбација је имала око 8 милиона људи.[30] међутим, ту цифру је оспорила влада државе Лагос, која је објавила своје сопствене податке о популацији, по којима метрополитанска област Лагоса има око 16 милиона становнка.[note 1] Године 2015, незванични подаци о популацији ширег метрополитанског Лагоса, чиме су обухваћени, Лагос и његове околне области, неке од којих се пружају у Огун, индицирају да има око 21 милиона становника.[4][23][32][33]

Географија

Архитектура

Лагос има највише зграде у Нигерији. Архитектонски стилови у Лагосу су различити и крећу се од тропских, народних до колонијалних европских и ултрамодерних зграда или мешавине. Архитектура бразилског стила коју су донели Креоли евидентна је у зградама као што су Вотер хаус и Шита беј џамија, између осталих.[34][35][36] Небодери и већина високих зграда су првенствено концентрисани на острвима.[37] Задњих година, влада државе Лагос је реновирала постојеће паркове и зелене површине, са дугорочним планом за даље проширење. Многе зграде доброг квалитета постоје у граду.[38][39][40][41][42]

Клима

Лагос има тропско саванску климу (Aw) према Кепеновој класификацији клима, пошто постоји знатна разлика у количини преципитације између влажне и суве сезоне. Влажна сезона почиње у априлу и завршава се у октобру, док сува сезона почиње у новембру и завршава се у марту. Највлажнији месец је јун са тоталном преципитацијом од 3.155 mm (124,2 in), док је најсувљи месец јануар са тоталном преципитацијом од 132 mm (5,2 in).

Како је град лоциран у близини екватора, температура је константна без значајних разлика између најтоплијих и најхладнијих месеци. Најточљи месец је март са просечном температуром од 285 °C (545 °F), док је најхладнији месец август са просечном температуром 250 °C (482 °F).

Клима Лагос (Међународни аеродром Муртала Мухамед) 1961–1990, екстреми: 1886–садашњост
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 40,0
(104)
37,1
(98,8)
37,0
(98,6)
39,6
(103,3)
37,0
(98,6)
37,6
(99,7)
33,2
(91,8)
33,0
(91,4)
33,2
(91,8)
33,7
(92,7)
39,9
(103,8)
36,4
(97,5)
40,0
(104)
Максимум, °C (°F) 32,2
(90)
33,2
(91,8)
32,9
(91,2)
32,2
(90)
30,9
(87,6)
29,3
(84,7)
28,2
(82,8)
28,3
(82,9)
28,9
(84)
30,3
(86,5)
31,4
(88,5)
31,8
(89,2)
30,8
(87,4)
Просек, °C (°F) 27,3
(81,1)
28,4
(83,1)
28,5
(83,3)
28,0
(82,4)
27,0
(80,6)
25,6
(78,1)
25,2
(77,4)
25,0
(77)
25,5
(77,9)
26,4
(79,5)
27,2
(81)
27,2
(81)
26,8
(80,2)
Минимум, °C (°F) 22,4
(72,3)
23,7
(74,7)
24,1
(75,4)
23,7
(74,7)
23,2
(73,8)
21,9
(71,4)
22,3
(72,1)
21,8
(71,2)
22,1
(71,8)
22,4
(72,3)
23,0
(73,4)
22,5
(72,5)
22,8
(73)
Апсолутни минимум, °C (°F) 12,6
(54,7)
16,1
(61)
14,0
(57,2)
14,9
(58,8)
20,0
(68)
21,2
(70,2)
15,0
(59)
19,0
(66,2)
13,0
(55,4)
17,9
(64,2)
11,1
(52)
11,6
(52,9)
11,1
(52)
Количина падавина, mm (in) 13,2
(0,52)
40,6
(1,598)
84,3
(3,319)
146,3
(5,76)
202,4
(7,969)
315,5
(12,421)
243,0
(9,567)
121,7
(4,791)
160,0
(6,299)
125,1
(4,925)
39,7
(1,563)
14,8
(0,583)
1.506,6
(59,315)
Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) 1,5 2,8 6,6 9,0 12,5 16,2 13,2 11,6 12,7 11,2 4,9 2,1 104,3
Релативна влажност, % 81 79 76 82 84 87 87 85 86 87 84 82 83
Сунчани сати — месечни просек 164,3 168,0 173,6 180,0 176,7 114,0 99,2 108,5 114,0 167,4 186,0 192,2 1.843,9
Извор #1: Deutscher Wetterdienst (влажност, 1952–1967),[43] NOAA (сунчаност)[44]
Извор #2: Meteo Climat (рекордно највише и најниже вредности)[45]

Историја

Град је био у почетку насеобина народа Јоруба. Током своје историје био је и место насељавања многих ратних племена а једно време је био и под владавином Краљевине Бенин.

Први морепловац који је посетио подручје био је португалски истраживач Ruy de Sequeira 1472. године. Он је подручје око града назвао Lago de Curamo. Постоје две верзије објашњења овог назива. Прва је да на португалском овај назив заиста има значење (језера). Друга верзија је да је добио име по градићу у Португалу који се зове Лагос и који је у то време био полазиште свих експедиција које су ишле дуж афричке обале.

Од 1704-1851 Лагос је служио као главни центар за трговину робљем.

Лагос је формално постала британска колонија 1861. Ово је имало двоструки ефекат обуставу трговања робљем и контролу над трговином.

Темељи модерне Нигерије су били постављени 1886. године. Године 1914 основан је протекторат и тиме је Лагос постао главни град државе. Велико економски напредак и насељавње становништва град је имао шездесетих и седамдесетих година двадесетог века. Главни разлог је био Грађански рат у Нигерији.

Лагос је био главни град Нигерије од 1914. до 1991;након тога то постаје Абуџа која је специјално изграђена за ту намену. Град је и дан данас комерцијално средиште државе. Након што је функција главног града пребачена из Лагоса у Абуџу, Лагос није више ни средиште Државе Лагос, већ је то Икеџа, северније од Лагоса. Иначе, та држава је једна од најмањих, али зато једна од најразвијенијих савезних држава Нигерије.

Становништво

Привреда

Саобраћај

Међународни односи

Лагос је побратимљен са:[46]

Напомене

  1. ^ Метрополитански Лагос обухвата 16 од 20 области лагошке државе. Искључене области су: Бадагри, Епе, Ибеџу-Леки и Икороду.[4][31]

Референце

  1. ^ „18th National Sports Festival: Lagos unveils Logo, mascot and website”. Premium Times. Abuja, Nigeria. 18. 6. 2012. Приступљено 2. 10. 2012. 
  2. ^ „Eko 2012: Building Branding through Sports, Articles”. ThisDay. Lagos, Nigeria. 22. 8. 2012. Приступљено 2. 10. 2012. 
  3. ^ „Population-Lagos State”. Lagos State Government. Архивирано из оригинала 18. 10. 2015. г. Приступљено 21. 2. 2016. 
  4. ^ а б в г „Metro Lagos (Nigeria): Local Government Areas”. City Population. 21. 3. 2015. Приступљено 26. 10. 2015. 
  5. ^ „Lagos (State, Nigeria)”. population.de. Приступљено 25. 7. 2016. 
  6. ^ Demographia (јануар 2015). Demographia World Urban Areas (PDF) (11th изд.). Приступљено 2. 3. 2015. 
  7. ^ а б в г „Lagos and Its Potentials for Economic Growth”. 2. 7. 2015. Приступљено 26. 10. 2015. 
  8. ^ Lizzie Williams. Bradt Travel Guides (3rd изд.). Paperback. стр. 87. ISBN 978-1-8416-2397-9. Приступљено 26. 7. 2014. 
  9. ^ „Lagos”. Oxford Dictionary. Приступљено 28. 11. 2015. 
  10. ^ African Cities Driving the NEPAD Initiative. UN-HABITAT. 2006. стр. 202. ISBN 9789211318159. 
  11. ^ John Hartley; Jason Potts; Terry Flew; Stuart Cunningham; Michael Keane; John Banks (2012). Key Concepts in Creative Industries. SAGE. стр. 47. ISBN 978-1-446-2028-90. 
  12. ^ Helmut K Anheier; Yudhishthir Raj Isar (2012). Cultures and Globalization: Cities, Cultural Policy and Governance. SAGE. стр. 118. ISBN 9781446258507. 
  13. ^ Stuart Cunningham (2013). Hidden Innovation: Policy, Industry and the Creative Sector (Creative Economy and Innovation Culture Se Series). Univ. of Queensland Press. стр. 163. ISBN 978-0-702-2509-89. 
  14. ^ Lisa Benton-Short; John Rennie Short (2013). Cities and Nature. Routledge Critical Introductions to Urbanism and the City. стр. 71. ISBN 9781134252749. 
  15. ^ Kerstin Pinther; Larissa Förster; Christian Hanussek (2012). „Afropolis: City Media Art”. Jacana Media. стр. 18. ISBN 978-1-431-4032-57. 
  16. ^ Salif Diop; Jean-Paul Barusseau; Cyr Descamps (2014). The Land/Ocean Interactions in the Coastal Zone of West and Central Africa Estuaries of the World. Springer. стр. 66. ISBN 978-3-319-0638-81. 
  17. ^ „What Makes Lagos a Model City”. New York Times. 7. 1. 2014. Приступљено 16. 3. 2015. 
  18. ^ John Campbell (10. 7. 2012). „This Is Africa's New Biggest City: Lagos, Nigeria, Population 21 Million”. The Atlantic. Washington DC. Приступљено 23. 9. 2012. 
  19. ^ „Africa's biggest shipping ports”. Businesstech. 8. 3. 2015. Приступљено 26. 10. 2015. 
  20. ^ Brian Rajewski, (1998). Africa, Volume 1 of Cities of the world : a compilation of current information on cultural, geographical, and political conditions in the countries and cities of six continents, based on the Department of State's "post reports". Gale Research International, Limited,. ISBN 9780810376922. 
  21. ^ Loretta Lees; Hyun Bang Shin; Ernesto López Morales (2015). Global Gentrifications: Uneven Development and Displacement. Policy Press. стр. 315. ISBN 978-1-447-3134-89. 
  22. ^ „CASE STUDY OF LAGOS” (PDF). Приступљено 27. 11. 2015. 
  23. ^ а б в „Lagos State Information”. National Bureau of Statistics. Приступљено 25. 10. 2015. 
  24. ^ „A Flood-Free Lagos: The Regional Imperative”. Приступљено 27. 11. 2015. 
  25. ^ Olukoju, Ayodeji. „The Travails of Migrant and Wage Labour in the Lagos Metropolitan Area in the Inter-War Years”. Liverpool University Press. Приступљено 27. 11. 2015. 
  26. ^ „Lagos Metropolitan Area: Scope and scale of the shelter problem”. Приступљено 27. 11. 2015. 
  27. ^ Caprio, Charles (6. 3. 2012). „Lagos is wonderful and charming conurbation of Nigeria to visit”. Go Articles. Приступљено 27. 11. 2015. 
  28. ^ „Administrative Levels - Lagos State”. Nigeria Congress. Приступљено 27. 11. 2015. 
  29. ^ „Population - Lagos State”. Lagos State Government. Архивирано из оригинала 18. 10. 2015. г. Приступљено 27. 11. 2015. 
  30. ^ „2006 Population Census” (PDF). National Bureau of Statistics of Nigeria. мај 2007. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 6. 2011. г. Приступљено 14. 9. 2010. 
  31. ^ „Population-Lagos State”. Lagos State Government. Архивирано из оригинала 18. 10. 2015. г. Приступљено 21. 2. 2016. 
  32. ^ „Population”. Lagos State Government. 2011. Архивирано из оригинала 18. 10. 2015. г. Приступљено 3. 11. 2012. 
  33. ^ The Sustainable City VII: Urban Regeneration and Sustainability. 2012. 
  34. ^ Melville J. Herskovits (2013-11-05). The Human Factor in Changing Africa. Routledge, 2013. стр. 118. ISBN 978-1-136-5296-10. 
  35. ^ James Brook (6. 9. 1987). „Brazilian Houses In Nigeria Are A Legacy Of Thousands Of Freed Slaves”. New York: Chicago Tribune. Приступљено 30. 5. 2017. 
  36. ^ „Five Architectural Wonders of Lagos”. The Guardian. Приступљено 30. 5. 2017. 
  37. ^ Tonye Bakare (15. 5. 2016). „Open House Lagos opens a new vista in Lagos architecture”. The Guardian. Приступљено 27. 8. 2017. 
  38. ^ Harm de Blij; Peter O. Muller (1998-03-24). Geography, Update: Realms, Regions, and Concepts. Wiley, 1998. стр. 349. ISBN 9780471291121. 
  39. ^ Daniel Immerwahr. The Politics of Architecture and Urbanism in Postcolonial Lagos, 1960-1986. Journal of African Cultural Studies (Теза). 19. Taylor & Francis, Ltd. стр. 165-186. Архивирано из оригинала 1. 12. 2007. г. 
  40. ^ „A cursory look at the colonial roots of Lagos, Nigeria”. Google Arts and culture (The Centenary Project). 1. 3. 2014. Приступљено 30. 5. 2017. 
  41. ^ „THE RISE OF FUTURE CITIES IN SUB-SAHARAN AFRICA”. Cityscape. Приступљено 30. 5. 2017. 
  42. ^ Akin George - November 29, 2016. „Rising Residential Towers In Lagos: Changing The Megacity Skyline”. Independent. Приступљено 30. 5. 2017. 
  43. ^ „Klimatafel von Lagos-Ikeja (Flugh.) / Nigeria” (PDF). Federal Ministry of Transport and Digital Infrastructure. Приступљено 7. 7. 2016. 
  44. ^ „Lagos Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 7. 7. 2016. 
  45. ^ „Station Murtala” (на језику: French). Meteo Climat. Приступљено 7. 7. 2016. 
  46. ^ а б в „Lagos, Nigeria”. Washington DC, USA: SisterCities International. Приступљено 2015-03-28. 
  47. ^ „The Kokomo Tribune from Kokomo, Indiana · Page 21” (PDF). The Kokomo Tribune. Kokomo, Indiana. 25. 11. 1991. стр. 21. Приступљено 2015-03-28 — преко Newspapers.com (Lindon, UT, USA). 

Литература

Спољашње везе