Идолопоклонство — разлика између измена
У Јеванђељу од Луке Лк. 11:24-26 не пише то. Није добро цитирано. |
Нема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{Без извора}} |
{{Без извора}} |
||
[[Датотека:GoldCalf.jpg|мини|Поклоњење златном телету]] |
[[Датотека:GoldCalf.jpg|300px|мини|Поклоњење златном телету]] |
||
'''Идолопоклонство''' или '''идолатрија''' представља обожавање [[идол]]а, типично за [[ |
'''Идолопоклонство''' или '''идолатрија''' представља обожавање [[идол]]а, типично за [[политеистичке религије]] и верске покрете. [[Аврамске религије]] ([[јудаизам]], [[хришћанство]], [[ислам]]) сматрају слављење идола, као замена за обожавање [[Истина|истинитог]] [[Бог]]а. |
||
== Јудаизам == |
== Јудаизам == |
||
У јудаизму идолопоклонством се сматра одбацивање вере у истинитог Бога, његова супституција нечим што је плод [[Машта|маште]]. За старозаветне Јевреје идолопоклоници су били сви који су одбацили веру у Бога [[Јахве]]а, и почели да се клањају идолима, најчешће златном телету, које персонификује силе и богатство природе. За Јевреје идолопоклонство је било исто што и [[паганизам]] и отпадништво. |
У јудаизму идолопоклонством се сматра одбацивање вере у истинитог Бога, његова супституција нечим што је плод [[Машта|маште]]. За старозаветне Јевреје идолопоклоници су били сви који су одбацили веру у Бога [[Јахве]]а, и почели да се клањају идолима, најчешће златном телету, које персонификује силе и богатство природе. За Јевреје идолопоклонство је било исто што и [[паганизам]] и отпадништво. |
||
У [[Стари завет|Старом завету]] на више места патријарси и |
У [[Стари завет|Старом завету]] на више места патријарси и проорци позивају јеврејски народ да не замени истинога Бога "лажним боговима", односно, обоготворењем природних елемената и створења, да их не обожавају, и не чине од њих [[идол]]е, о чему говори и друга од [[Десет Божјих заповести]]: |
||
{{Цитат|Не прави себи лика ни обличја било чега што је горе на небу, или доље на земљи, или у водама под земљом. Не клањај им се нити им служи. Јер ја, Јахве, Бог твој, Бог сам љубоморан. Кажњавам гријех отаца - оних који ме мрзе - на дјеци до трећег и четвртог кољена, а исказујем милосрђе тисућама који ме љубе и врше моје заповједи.}} |
{{Цитат|Не прави себи лика ни обличја било чега што је горе на небу, или доље на земљи, или у водама под земљом. Не клањај им се нити им служи. Јер ја, Јахве, Бог твој, Бог сам љубоморан. Кажњавам гријех отаца - оних који ме мрзе - на дјеци до трећег и четвртог кољена, а исказујем милосрђе тисућама који ме љубе и врше моје заповједи.}} |
||
На многим местима даље се говори о борби [[ |
На многим местима даље се говори о борби [[пророк]]а са идолопоклонством које прожима готово читаву историју Израиља. |
||
== Хришћанство == |
== Хришћанство == |
||
По [[Хришћанство|хришћанском]] тумачењу сви који имају ма ког другог или ма шта друго за божанство, осим истинитог Бога падају у идолопоклонство. И обожавање [[ |
По [[Хришћанство|хришћанском]] тумачењу сви који имају ма ког другог или ма шта друго за божанство, осим истинитог Бога падају у идолопоклонство. И обожавање [[Анђели|анђела]] је идолопоклонство, иако се они сматрају најсветијим после Бога, ипак ни у ком случају не могу заменити истинитог Бога. У идолопоклонство падају обично људи којима је њихов чулни разум, њихов „ум тела" путовођа у животу. Робови чулног разума гину и убијају себе својим сопственим обманама. |
||
[[Идол]] је био симбол [[Демон|демона]], потпуно туђег животу, потпуно мртвога за духовна осећања. Пред таквим идолима одигравале су се и друштвена и посебна, или домаћа поклоњења; пред идолима су се убијале и приносиле животињске [[Жртвовање|жртве]], али неретко и људске. |
[[Идол]] је био симбол [[Демон|демона]], потпуно туђег животу, потпуно мртвога за духовна осећања. Пред таквим идолима одигравале су се и друштвена и посебна, или домаћа поклоњења; пред идолима су се убијале и приносиле животињске [[Жртвовање|жртве]], али неретко и људске. |
||
Апостол Павле у својој [[Прва посланица Коринћанима|Првој посланици Коринћанима]] (1. Кор. 10:20) говори да је служење идолима, у суштини служење демонима. |
Апостол Павле у својој [[Прва посланица Коринћанима|Првој посланици Коринћанима]] (1. Кор. 10:20) говори да је служење идолима, у суштини служење демонима. Такво учење баштини и Света Православна Црква: |
||
{{Цитат|Идолски храмови и сами идоли били су омиљено обиталиште демона. Из њих они су давали гласове и пророштва на пропаст злосрећног човечанства. И сам човек, преставши да буде храмом Бога Живога, постао је храм и обиталиште сатане.(Свети Игњатије Бјанчанинов)}}<ref>{{cite web|first1=Свети Игњатије Бјанчанинов|title=О идолопоклонству|url=http://www.pravoslavni-odgovor.com/okultizam/idolopoklonstvo_Sv.Ignjatije.htm|website=pravoslavni-odgovor|accessdate=9. 11. 2017}}</ref> |
|||
{{commonscat|Idolatry}} |
|||
[[Категорија:Религија]] |
[[Категорија:Религија]] |
||
[[Категорија:Верске традиције и покрети]] |
[[Категорија:Верске традиције и покрети]] |
Верзија на датум 9. новембар 2017. у 21:56
Идолопоклонство или идолатрија представља обожавање идола, типично за политеистичке религије и верске покрете. Аврамске религије (јудаизам, хришћанство, ислам) сматрају слављење идола, као замена за обожавање истинитог Бога.
Јудаизам
У јудаизму идолопоклонством се сматра одбацивање вере у истинитог Бога, његова супституција нечим што је плод маште. За старозаветне Јевреје идолопоклоници су били сви који су одбацили веру у Бога Јахвеа, и почели да се клањају идолима, најчешће златном телету, које персонификује силе и богатство природе. За Јевреје идолопоклонство је било исто што и паганизам и отпадништво.
У Старом завету на више места патријарси и проорци позивају јеврејски народ да не замени истинога Бога "лажним боговима", односно, обоготворењем природних елемената и створења, да их не обожавају, и не чине од њих идоле, о чему говори и друга од Десет Божјих заповести:
Не прави себи лика ни обличја било чега што је горе на небу, или доље на земљи, или у водама под земљом. Не клањај им се нити им служи. Јер ја, Јахве, Бог твој, Бог сам љубоморан. Кажњавам гријех отаца - оних који ме мрзе - на дјеци до трећег и четвртог кољена, а исказујем милосрђе тисућама који ме љубе и врше моје заповједи.
На многим местима даље се говори о борби пророка са идолопоклонством које прожима готово читаву историју Израиља.
Хришћанство
По хришћанском тумачењу сви који имају ма ког другог или ма шта друго за божанство, осим истинитог Бога падају у идолопоклонство. И обожавање анђела је идолопоклонство, иако се они сматрају најсветијим после Бога, ипак ни у ком случају не могу заменити истинитог Бога. У идолопоклонство падају обично људи којима је њихов чулни разум, њихов „ум тела" путовођа у животу. Робови чулног разума гину и убијају себе својим сопственим обманама.
Идол је био симбол демона, потпуно туђег животу, потпуно мртвога за духовна осећања. Пред таквим идолима одигравале су се и друштвена и посебна, или домаћа поклоњења; пред идолима су се убијале и приносиле животињске жртве, али неретко и људске.
Апостол Павле у својој Првој посланици Коринћанима (1. Кор. 10:20) говори да је служење идолима, у суштини служење демонима. Такво учење баштини и Света Православна Црква:
Идолски храмови и сами идоли били су омиљено обиталиште демона. Из њих они су давали гласове и пророштва на пропаст злосрећног човечанства. И сам човек, преставши да буде храмом Бога Живога, постао је храм и обиталиште сатане.(Свети Игњатије Бјанчанинов)
- ^ „О идолопоклонству”. pravoslavni-odgovor. Приступљено 9. 11. 2017.
|first1=
захтева|last1=
у Authors list (помоћ)