Текија — разлика између измена
| Ред 15: | Ред 15: | ||
{{refbegin|2}} |
{{refbegin|2}} |
||
* {{cite journal |last=Bejtić|first=Alija|authorlink= Alija Bejtić|year=1953|url=https://www.scribd.com/document/201623833/Prilozi-Za-Orijentalnu-Filologiju-1952-53|title= Spomenici osmanlijske arhitekture u Bosni i Hercegovini|journal= Prilozi za orijentalnu filologiju|volume= III—IV/1952-53|pages=229—297|ref = harv}} {{COBISS|ID=89151498}} |
* {{cite journal |last=Bejtić|first=Alija|authorlink= Alija Bejtić|year=1953|url=https://www.scribd.com/document/201623833/Prilozi-Za-Orijentalnu-Filologiju-1952-53|title= Spomenici osmanlijske arhitekture u Bosni i Hercegovini|journal= Prilozi za orijentalnu filologiju|volume= III—IV/1952-53|pages=229—297|ref = harv}} {{COBISS|ID=89151498}} |
||
* {{en}} {{cite journal |last=Henig|first=David|authorlink= |year=2015|url=https://books.google.rs/books?id=_TNOBQAAQBAJ&pg=PA137&lpg=PA137&dq=tekija+islam&source=bl&ots=bmgg8pUp9I&sig=wDNUiLaD78-ExwHzmbfykQsNERQ&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwjc8OSJzvnXAhUNL1AKHd_XCws4ChDoAQhlMA0#v=onepage&q=tekija%20islam&f=false|title= Contested choreographies of sacred sites in muslim Bosnia|journal= Choreographies of shared sacred spaces : Religion, Politics, and Conflict Resolution ''(ur. Elazar Barkan & Karen Barkey)''|volume= |pages=229—297|ref = harv}} |
* {{en}} {{cite journal |last=Henig|first=David|authorlink= |year=2015|url=https://books.google.rs/books?id=_TNOBQAAQBAJ&pg=PA137&lpg=PA137&dq=tekija+islam&source=bl&ots=bmgg8pUp9I&sig=wDNUiLaD78-ExwHzmbfykQsNERQ&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwjc8OSJzvnXAhUNL1AKHd_XCws4ChDoAQhlMA0#v=onepage&q=tekija%20islam&f=false|title= Contested choreographies of sacred sites in muslim Bosnia|journal= Choreographies of shared sacred spaces : Religion, Politics, and Conflict Resolution ''(ur. Elazar Barkan & Karen Barkey)''|publisher= Columbia University Press|location= New York|volume= |pages=229—297|ref = harv}} |
||
* {{cite journal|ref=harv|last1=Савић|first1=Данијел|title=Бекташизам - шидско алевитска димензија ислама на западном Балкану|journal=Религија и толеранција|date=2014|volume=XII|issue=21|url=http://ceir.co.rs/images/stories/broj_21_formular/RIT21.pdf|accessdate=|publisher=Центар за емпиријска истраживања религије|location=Нови Сад|pages=141—158|issn=1821 – 3545}} |
* {{cite journal|ref=harv|last1=Савић|first1=Данијел|title=Бекташизам - шидско алевитска димензија ислама на западном Балкану|journal=Религија и толеранција|date=2014|volume=XII|issue=21|url=http://ceir.co.rs/images/stories/broj_21_formular/RIT21.pdf|accessdate=|publisher=Центар за емпиријска истраживања религије|location=Нови Сад|pages=141—158|issn=1821 – 3545}} |
||
{{refend}} |
{{refend}} |
||
Верзија на датум 8. децембар 2017. у 07:33
Текија (арап. tekye) је исламска сакрална грађевина, која служи за окупљање дервиша (суфија) — следбеника исламског мистицизма, религиозно-филозофског правца унутар ислама.[1]
У почетку су дервиши обављали своје обреде у споредним деловима џамије, које су се звали арапским именом »завије« или »рибâт«, да би се касније за ове потребе успоставиле посебне установе које су се назвале текијама.[1] У саставу текије је овећа просторија за заједничке обреде (семахана) унутар које је у зиду смештен и михраб за заједничко боголсужење; стан чувара или главног дервиша (шејха), и за остале дервише (рибит), за подучавање (медреса), понекад са (мусафирханом) — просторијом за путнике-намернике у већим текијама, и јавном добротворном кухињом (имарет). Поред текије се налази и турбе, као и мање гробље за угледније дервише. Дервиши бораве у текији тачно одређене дане у недељи и години, и у том смислу она никако није истоветна са манастирима у хришћанству, имајући у виду да ислам не познаје испоснички и калуђерски живот.[1]
Најпознатије текије на југословенским просторима биле су у Скопљу, Тетову (Харабати Бабина текија), Хаџи-Синанова у Сарајеву и текија на врелу реке Буне код Мостара. [2] Прву текију у Босни и Херцеговини је, према наводима професора Алије Бејтића, 1462. године подигао Гази Иса-бег у Сарајеву на данашњој Бембаши, и била је изграђена од ћерпича и дрвета. У путописима Евлије Челебије из средине 17. века се наводи да је у овом граду било четрдесет и седам места где се састају дервиши.[1] Исламска заједница у БиХ је 1952. године забранила рад свих текија у БиХ[3], да би либерализацијом слободе вероисповети у Југославији крајем 80-их година прошлог века рад неких дервишких редова био обновљен или ново отпочен.[4]
Референце
- ^ а б в г Bejtić 1953, стр. 252.
- ^ Tekija / Aleksandrina Cermanović-Kuzmanović, Aleksandar Jovanović ; Chefredakteure Miloje Vasić, Tatjana Cvjetićanin i Miroslav Lazić ; [Übersetzung Jasna Veljanovski, Rosemarie Đukić]. Belgrade : Archäologisches Institut : Nationalmuseum : Zentrum für archäologische Untersuchungen, 2004 (Beograd : Čigoja). ISBN ISBN 86-80093-27-0 (broš.) Проверите вредност параметра
|isbn=: invalid character (помоћ).|first1=захтева|last1=у Authors list (помоћ) - ^ Bejtić 1953, стр. 253.
- ^ Henig 2015, стр. 137.
Литература
- Bejtić, Alija (1953). „Spomenici osmanlijske arhitekture u Bosni i Hercegovini”. Prilozi za orijentalnu filologiju. III—IV/1952-53: 229—297. COBISS.SR 89151498
- (језик: енглески) Henig, David (2015). „Contested choreographies of sacred sites in muslim Bosnia”. Choreographies of shared sacred spaces : Religion, Politics, and Conflict Resolution (ur. Elazar Barkan & Karen Barkey). New York: Columbia University Press: 229—297.
- Савић, Данијел (2014). „Бекташизам - шидско алевитска димензија ислама на западном Балкану” (PDF). Религија и толеранција. Нови Сад: Центар за емпиријска истраживања религије. XII (21): 141—158. ISSN 1821-3545.
