Пређи на садржај

Афонсо I од Португалије — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м standardizacija
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 12: Ред 12:
| сахрањен =
| сахрањен =
| функција = Гроф Португала
| функција = Гроф Португала
| владавина = [[1112]]. - [[1139]].
| владавина = 1112−1139
| претходник = [[Енрике Бургундски]]
| претходник = [[Енрике Бургундски]]
| савладар = [[Тереза од Леона]]
| савладар = [[Тереза од Леона]]
Ред 18: Ред 18:
| наследник = нема, последњи је носио ту титулу
| наследник = нема, последњи је носио ту титулу
| функција1 = Краљ Португала
| функција1 = Краљ Португала
| владавина1 = [[1139]]. - [[1185]].
| владавина1 = 1139−1185
| претходник1 = нема, први је носио ту титулу
| претходник1 = нема, први је носио ту титулу
| савладар1 =
| савладар1 =
Ред 29: Ред 29:
| деца = [[Mafalda of Portugal]], [[Урака од Португала]], [[Санчо I Португалски]], [[Theresa of Portugal, Countess of Flanders, Fernando Afonso of Portugal, Pedro Afonso, mestre de Avis, Henrique Afonso, Infante de Portugal]]
| деца = [[Mafalda of Portugal]], [[Урака од Португала]], [[Санчо I Португалски]], [[Theresa of Portugal, Countess of Flanders, Fernando Afonso of Portugal, Pedro Afonso, mestre de Avis, Henrique Afonso, Infante de Portugal]]
}}
}}
'''Афонсо I Португалски''' или '''Алфонсо I Португалски''' ({{lang-pt|Afonso I Henriques}}; [[1109]], [[Коимбра]] - 6. децембар [[1185]], Коимбра) је био последњи [[грофовија Португалија|гроф Португала]] ([[1112]] - [[1139]]) и први краљ Португала, као и први независни владар Португала (1139 - 1185) из [[Бургундска династија|Бургундске династије]]. Због ових успеха познат је као '''Освајач''', '''Оснивач''' или као '''Афонсо Велики'''.
'''Афонсо I Португалски''' или '''Алфонсо I Португалски''' ({{lang-pt|Afonso I Henriques}}; [[1109]], [[Коимбра]] - 6. децембар [[1185]], Коимбра) је био последњи [[грофовија Португалија|гроф Португала]] (1112—1139) и први краљ Португала, као и први независни владар Португала (1139—1185.) из [[Бургундска династија|Бургундске династије]]. Због ових успеха познат је као '''Освајач''', '''Оснивач''' или као '''Афонсо Велики'''.


Отац му је био крсташки војсковођа [[Енрике Бургундски]], а мајка леонска принцеза [[Тереза од Леона]]. Овом женидбом је његов отац преузео Грофивију Португал која је чинила трећину целог Леона. Афонсо је након његове смрти 1112. године наследио титулу грофа. Пошто је Афонсо дошао на престо са три године његова мајка му је била регент до 1128. године.
Отац му је био крсташки војсковођа [[Енрике Бургундски]], а мајка леонска принцеза [[Тереза од Леона]]. Овом женидбом је његов отац преузео Грофивију Португал која је чинила трећину целог Леона. Афонсо је након његове смрти 1112. године наследио титулу грофа. Пошто је Афонсо дошао на престо са три године његова мајка му је била регент до 1128. године.


По преузимању самосталне власти почео је ратове не само са муслиманима него и са својим рођаком и сизереном краљем Кастиље <ref name="automatski generisano1">{{harvnb|Пејнтер|1997|pp=225}}</ref>. Он се ослободио сизеренства Кастиље, признавши вазалну зависност од папске столице, а то је довело до изузетног значаја цркве у политичком животу земље <ref name="automatski generisano2">А. Д. Удаљцов, Ј. А. Космински и О. Л. Вајнштајн, Историја средњег века II, 1950. Београд</ref>. У овај сукоб са краљем Кастиље се умешао и сам [[папа Иноћентије II]] и уприличио мировни уговор. Енрике је као папски вазал донео титулу краља 25. јула 1139. године. Срећни случај је четири године касније пружио могућност да снажно удари на своје муслиманске непријатеље. Бродови на којима су пловили енглески, фламански и севернонемачки крсташи, на путу се придруже Другом крсташком рату у Палестини, зауставили су се у Опорту, где их је Афонсо замолио за помоћ. Они су заузели Лисабон и предали га Афонсу пре него што су наставили својим путем <ref name="automatski generisano1" />.
По преузимању самосталне власти почео је ратове не само са муслиманима него и са својим рођаком и сизереном краљем Кастиље <ref name="automatski generisano1">{{harvnb|Пејнтер|1997|p=225}}</ref>. Он се ослободио сизеренства Кастиље, признавши вазалну зависност од папске столице, а то је довело до изузетног значаја цркве у политичком животу земље <ref name="automatski generisano2">А. Д. Удаљцов, Ј. А. Космински и О. Л. Вајнштајн, Историја средњег века II, 1950. Београд</ref>. У овај сукоб са краљем Кастиље се умешао и сам [[папа Иноћентије II]] и уприличио мировни уговор. Енрике је као папски вазал донео титулу краља 25. јула 1139. године. Срећни случај је четири године касније пружио могућност да снажно удари на своје муслиманске непријатеље. Бродови на којима су пловили енглески, фламански и севернонемачки крсташи, на путу се придруже Другом крсташком рату у Палестини, зауставили су се у Опорту, где их је Афонсо замолио за помоћ. Они су заузели Лисабон и предали га Афонсу пре него што су наставили својим путем <ref name="automatski generisano1" />.


У Португалу су огромну улогу играли духовно-ритерски редови, којима је припадао знатан део земље. У колонизовању земаља одузетих Маврима учествовало је и слободно сељаштво. Стога је у Португалу, као и у Кастиљи, поред крупних земљопоседа феудалаца, цркве и духовно-ритерских редова, где су били насељени кметови, било и доста слободних сељачких општина, особито у јужним деловима земље. Од малобројних приморских градова у Португалу највећи је значај добио [[Лисабон]], који је постао један од крупних у трговачких центара Европе. Лисабон лежи на поморском путу који води из Средоземног мора у Атлантски океан. Трговао је са земљама на Медитерану, са Енглеском, Француском и Низоземском. У Португалу је била развијена бродоградња <ref name="automatski generisano2" />.
У Португалу су огромну улогу играли духовно-ритерски редови, којима је припадао знатан део земље. У колонизовању земаља одузетих Маврима учествовало је и слободно сељаштво. Стога је у Португалу, као и у Кастиљи, поред крупних земљопоседа феудалаца, цркве и духовно-ритерских редова, где су били насељени кметови, било и доста слободних сељачких општина, особито у јужним деловима земље. Од малобројних приморских градова у Португалу највећи је значај добио [[Лисабон]], који је постао један од крупних у трговачких центара Европе. Лисабон лежи на поморском путу који води из Средоземног мора у Атлантски океан. Трговао је са земљама на Медитерану, са Енглеском, Француском и Низоземском. У Португалу је била развијена бродоградња <ref name="automatski generisano2" />.
Ред 39: Ред 39:
== Породично стабло ==
== Породично стабло ==
{{Породично стабло
{{Породично стабло
|име = Афонсо I Португалски
| име = Афонсо I Португалски
|style=font-size: 90%; line-height: 110%;
|style=font-size: 90%; line-height: 110%;
|border=1
|border=1
Ред 93: Ред 93:


{{низ
{{низ
|пре=нема, он је први носио ту титулу
| пре=нема, он је први носио ту титулу
|списак=[[Датотека:PortugueseFlag1185.svg|50п]]<br />[[Списак португалских краљева|Краљеви Португалије]]<br />[[1139]]—[[1185]].
| списак=[[Датотека:PortugueseFlag1185.svg|50п]]<br />[[Списак португалских краљева|Краљеви Португалије]]<br />[[1139]]—[[1185]].
|после=[[Санчо I Португалски|Санчо I]]
| после=[[Санчо I Португалски|Санчо I]]
}}
}}



Верзија на датум 27. децембар 2017. у 06:56

Афонсо I Португалски
Афонсо I Португалски
Лични подаци
Пуно имеАфонсо Енрикес
Датум рођења(1109-07-25)25. јул 1109.
Место рођењаГимараис,
Датум смрти6. децембар 1185.(1185-12-06) (75/76 год.)
Место смртиКоимбра,
Породица
СупружникМатилда од Савоје и Португала
ПотомствоMafalda of Portugal, Урака од Португала, Санчо I Португалски, Theresa of Portugal, Countess of Flanders, Fernando Afonso of Portugal, Pedro Afonso, mestre de Avis, Henrique Afonso, Infante de Portugal
РодитељиЕнрике Бургундски
Тереза од Леона
ДинастијаБургундска династија
Гроф Португала
Период1112−1139
ПретходникЕнрике Бургундски
Наследникнема, последњи је носио ту титулу
Краљ Португала
Период1139−1185
Претходникнема, први је носио ту титулу
НаследникСанчо I Португалски
СавладарТереза од Леона

Афонсо I Португалски или Алфонсо I Португалски (порт. Afonso I Henriques; 1109, Коимбра - 6. децембар 1185, Коимбра) је био последњи гроф Португала (1112—1139) и први краљ Португала, као и први независни владар Португала (1139—1185.) из Бургундске династије. Због ових успеха познат је као Освајач, Оснивач или као Афонсо Велики.

Отац му је био крсташки војсковођа Енрике Бургундски, а мајка леонска принцеза Тереза од Леона. Овом женидбом је његов отац преузео Грофивију Португал која је чинила трећину целог Леона. Афонсо је након његове смрти 1112. године наследио титулу грофа. Пошто је Афонсо дошао на престо са три године његова мајка му је била регент до 1128. године.

По преузимању самосталне власти почео је ратове не само са муслиманима него и са својим рођаком и сизереном краљем Кастиље [1]. Он се ослободио сизеренства Кастиље, признавши вазалну зависност од папске столице, а то је довело до изузетног значаја цркве у политичком животу земље [2]. У овај сукоб са краљем Кастиље се умешао и сам папа Иноћентије II и уприличио мировни уговор. Енрике је као папски вазал донео титулу краља 25. јула 1139. године. Срећни случај је четири године касније пружио могућност да снажно удари на своје муслиманске непријатеље. Бродови на којима су пловили енглески, фламански и севернонемачки крсташи, на путу се придруже Другом крсташком рату у Палестини, зауставили су се у Опорту, где их је Афонсо замолио за помоћ. Они су заузели Лисабон и предали га Афонсу пре него што су наставили својим путем [1].

У Португалу су огромну улогу играли духовно-ритерски редови, којима је припадао знатан део земље. У колонизовању земаља одузетих Маврима учествовало је и слободно сељаштво. Стога је у Португалу, као и у Кастиљи, поред крупних земљопоседа феудалаца, цркве и духовно-ритерских редова, где су били насељени кметови, било и доста слободних сељачких општина, особито у јужним деловима земље. Од малобројних приморских градова у Португалу највећи је значај добио Лисабон, који је постао један од крупних у трговачких центара Европе. Лисабон лежи на поморском путу који води из Средоземног мора у Атлантски океан. Трговао је са земљама на Медитерану, са Енглеском, Француском и Низоземском. У Португалу је била развијена бродоградња [2].

Породично стабло

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Робер II Побожни
 
 
 
 
 
 
 
8. Роберт I од Бургундије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Констанца од Арла
 
 
 
 
 
 
 
4. Хенри Бургундијски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Dalmas, Lord of Semur
 
 
 
 
 
 
 
9. Helie of Semur
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Aremburge of Burgundy
 
 
 
 
 
 
 
2. Енрике Бургундски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Афонсо I Португалски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. King Sancho III of Pamplona
 
 
 
 
 
 
 
12. Фернандо I од Леона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Muniadona of Castile
 
 
 
 
 
 
 
6. Алфонсо VI од Леона и Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Алфонсо V од Леона
 
 
 
 
 
 
 
13. Санћа од Леона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Elvira Mendes
 
 
 
 
 
 
 
3. Тереза од Леона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Jimena Muñoz
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Извори

  1. ^ а б Пејнтер 1997, стр. 225
  2. ^ а б А. Д. Удаљцов, Ј. А. Космински и О. Л. Вајнштајн, Историја средњег века II, 1950. Београд

Литература

  • Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio. 
  • Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века II. Београд. 

Спољашње везе


нема, он је први носио ту титулу

Краљеви Португалије
11391185.