Википедија:Трг/Википолитика

Erin, Sanja, Metodicar, Darko

Dakle, smatram da bi ovo cetvoro trebalo da budu administratori (Erin, S.sanja, Metodicar, Ml01172). Kako je pravilo ovde da se konkretne osobe moraju prijaviti same, ovo je moj poziv istima da to ucine odgovarajucoj strani. --Милош Ранчић (р|причај!) 13:07, 23. мај 2008. (CEST)

Zaboravio sam i na Tonku. --Милош Ранчић (р|причај!) 21:29, 23. мај 2008. (CEST)

Милоше, ево и овако јавно (мада је овде све јавно, без обзира на којој страни писало) да ти се захвалим за овај предлог. И предухитрио си ме за Тонку, кога заиста веома ценим. Ја сам давно „преломио“ да сигурно нећу бити админ, (не фемкам се, стварно тако мислим), али видевши да овде има много посла, а админа и не баш (макар не оних активних, да будем прецизнији), потпуно подржавам номинацију за остале предложене (Сања и Ерин су сјајне, а и ред је да се админ кругови мало „проженскиње“, а и Дарко је вредан и много је урадио). Уколико до истих (номинација, јелте) дође, сви ови набројани ће сигурно имати мој глас. Дакле, поздрављам идеју.—Metodicar (разговор) 21:40, 23. мај 2008. (CEST)

Ја не знам како сте пропустили црног бомбардера и још неке друге миле нам чланове (није у реду све да откривам). Михајло ^{_[ talk _]} 22:10, 23. мај 2008. (CEST)

On je ili administrator ili je to jos odavno neopozivo odbio. Mislim, on je deo starije garde i mogao je (i moze) da postane administrator kad god mu padne na pamet. A i upucen je u rad na Vikipediji poprilicno... Ovde sam hteo da skrenem paznju na relativno novije saradnice i saradnike kojima nikad nije preporuceno da postanu administratori. --Милош Ранчић (р|причај!) 22:38, 23. мај 2008. (CEST)

Никад не реци никад. :o) Поготово не у туђе име. Михајло ^{_[ talk _]} 22:52, 23. мај 2008. (CEST)

Да, и ја мислим да није у реду. :) —Metodicar (разговор) 22:26, 23. мај 2008. (CEST)

Takodje, zaboravio sam i na Drazetada. --Милош Ранчић (р|причај!) 22:38, 23. мај 2008. (CEST)

Репродуктивно здравље, продужетак врсте и биографије живих особа

Да ли бисмо могли да се договоримо да ли је прихватљиво или не да у чланцима стоји `нема деце`. Ово је заиста попримило ужасно смешне димензије, да ме кажем апсурдне димензије, али пошто видим да сада треба да нагласимо то и у другим чланцима, а ја лично не намеравам да примењујем дупле стандарде, може ли једно кратко изјашњавање по овом питању (знам унапред да не може :()? Сматрам такође да је врло битно да усвојимо политику о биографијама живих људи, па ћу покушати ових дана да је преведем. Ја лично не видим да има било шта ружно у навођењу такве информације, али је опет налазим потпуно сувишном. --Кале ^{↙info/talk↗} 00:12, 27. мај 2008. (CEST)

Mislim da je iznošenje takvih podataka apsolutno nepotrebno. Ovo nije mesto za vođenje (takve) politike i iznošenje svog ličnog stava o natalitetu i produžetku vrste političara (nadam se da neće neko u Neandertalce ubaciti »nisu imali dece i zato su izumrli« )!!! Naravno - ne treba primenjivati duple standarde, smatram da takav i slične podatke treba brisati. Takođe smatram da je besmisleno navođenje imena supružnika (koji nije javna ličnost i kome se može ugroziti privatnost na ovaj način), kao i bilo kakvog komentara ili podatka koji vodi do diskriminacije, uvrede ili eventualno tužbe. I jedno pitanje: zar je od enciklopedijskog značaja to što živi u dvosobnom stanu? Naravno - bitno je da se usvoji politika o biografijama!!! (hehe.. da li se ovo smatra »izjašnjavanjem« ) S.sanja (разговор) 00:37, 27. мај 2008. (CEST)

Што се тиче деце ту сам неутралан, али више нагињем ка неубацивању. Шти се тиче супружника, мислим да је сасвим уреду ставити његово име. Што се тиче стана, мислим да није битно, али код политичара би се могла навести имовина, уколико постоје поуздани подаци. Значи мислим да би са сваког политичара могло да стоји које некретнине поседује (ово је битно јер може кориснику да покаже да ли се дотични накрао/није, да ли је све тако како политичар говори и сл.). Ако би се нашао релевантан извор ја би за сваког политичара убацио имовинску карту. --Јован Вуковић (р) 01:00, 27. мај 2008. (CEST)

Evo da i ja kazem koju vezano za to: --Милош Ранчић (р|причај!) 02:05, 27. мај 2008. (CEST)

1. Biografije zivih ljudi (ili skoro umrlih) su poseban slucaj. Tu se mora voditi racuna o licnom integritetu osobe koja se opisuje. Sve to stoji tamo na engleskoj Vikipediji i podrzavam Kaleta po pitanju ideje da to prevede ovde. --Милош Ранчић (р|причај!) 02:05, 27. мај 2008. (CEST)
2. Nemanje dece moze u nekim slucajevima da bude vazno (vec sam to i opisao na pomenutoj strani): (1) osoba dozivela tragediju u kojoj su joj sva deca umrla/poginula (uzmimo, to jeste bilo znacajno i za zivota Jovana Jovanovica Zmaja jer je zbog smrti dece napisao Djulice uveoke); (2) osoba se jasno politicki izjasnjava da nema dece zbog svog politickog stava prema imanju/nemanj dece; (3) i, uopsteno, nemanje dece jedne osobe ima sire drustvene implikacije (koliko se secam, valjda je to bio s japanskom i belgijskom ili holandskom kraljevskom lozom; ima puno takvih slucajeva kod bogatasa). Konkretno ubacivanje tog podatka u clanak o Biljani Srbljanovic je malicioznog karaktera i bez ikakvog sireg konteksta, nego "pokazivanja" da je ona u "potpunoj suprotnosti" s modelom "prave zene" kakvu konkretni psihopata zamislja. Lecenje posledica nedovoljne ljubavi u detinjstvu i sl. nije zadatak Vikipedije nego nadleznih strucnjaka i ustanova. --Милош Ранчић (р|причај!) 02:05, 27. мај 2008. (CEST)
3. Sto se tice imena supruznika, to treba da stoji. Ako su, kao u slucaju Biljane Srbljanovic, supruznici osobe poznate po necemu, treba da stoji i to po cemu su poznati (bivsi francuski ambasador), a verovatno i clanak o toj osobi. --Милош Ранчић (р|причај!) 02:05, 27. мај 2008. (CEST)
4. Imovinsko stanje moze biti relevantno, ali ne i u slucaju npr. Dinkica i Kostunice koji zive u stanovima prosecne velicine. Dokazima za njihovo postenje nije mesto na Vikipediji, nego pred sudovima ako ih neko optuzi. A jednoj enciklopediji ti podaci tek tad postaju interesantni. Uzmimo, mogao je biti zanimljiv podatak da je bivsi predsednik skupstine, Predrag Markovic, ziveo u garsonjeri, zato sto je to, fakticki, slucaj siromastva jedne od vodecih osoba u zemlji. Moze biti zanimljivo i da osoba zivi u izuzetno luksuznom stanu/luksuznoj kuci (sto ne podrazumeva npr. podatak da zivi u 120 kvadrata s petoro dece). Ono, 200-300 kvadrata u kojima zivi sam s mackama i kucicima moze biti zanimljiv za politicara koji se npr. zalaze za socijalnu ravnopravnost -- ako je potkrepljeno izvorima koji nisu zuta stampa. Moze biti zanimljivo, pod uslovom, opet, da su podaci potkrepljeni relevantnim izvorima, cinjenica da se politicar tokom svog mandata obogatio znatno preko okvira svojih legalnih primanja. Ono, ziveo u stanu od 50k EUR, a posle 4 godine mandata zivi u kuci od 2m EUR. --Милош Ранчић (р|причај!) 02:05, 27. мај 2008. (CEST)

Jos jedna napomena: Smatram da treba usvojiti nacelno pravilo da u ovakvim slucajevima vazi najnovija verzija uputstva sa engleske Vikipedije, a da se mi trudimo da prevodimo sve relevantne izmene u clanku. Oni tamo imaju mnogo vise ljudi i mnogo bolje rade na tome. Stavise, to pravilo je doneto u saradnji s WMF i ovde ne treba praviti razlicitu verziju. Eventualno, dopunjenu nekim lokalnim potrebama ako za to postoje vrlo valjani razlozi. --Милош Ранчић (р|причај!) 02:13, 27. мај 2008. (CEST)

Без залажења у остатак изложеног, желим овде да упутим оштру опомену кориснику Милош због изношења личних увреда најгрубље врсте. Називање људи психопатама и полемисање о њиховом детињству и евентуалним психичким проблемима који су из тог детинства потекли је потпуно неприхватљиво, и за ову или било коју другу расправу потпуно непродуктивно. Такође, подразумева се да евентуални одговор у сличном маниру неће бити толерисан, и да ће свако даље ад хоминем препуцавање бити сасечено у корену. Хвала на пажњи, и уживајте у конструктивној расправи. -- Обрадовић Горан (разговор) 02:19, 27. мај 2008. (CEST)

:) --Милош Ранчић (р|причај!) 02:28, 27. мај 2008. (CEST)

I samo da se izjasnim preciznije: podrzavam ovakav stav administratora. --Милош Ранчић (р|причај!) 02:32, 27. мај 2008. (CEST)

Лично се не слажем са идејом да је наш задатак овде да перемо и штитимо биографије заслужних грађана и мислим да је сваки податак који је нашла за сходно објавити, рецимо, не-жута штампа, довољно добар за нас. Ако нпр. Политика нађе за сходно да коментарише да ли Србљановић има деце, онда за то вероватно постоји разлог, у који није наш посао да улазимо. Ако ми овде констатујемо да то мора да је малициозно или се не уклапа у некакав калуп некаквог псхиопате (за шта се лично свакако слажем да је прилино психопатично), онда је то оригинално истраживање. Уосталом, рецимо да заиста живимо у друштву у којем то што неко нема деце представља ставку која личност поставља у другачију светлост пред једним делом јавности који није потпуно маргиналан. Онда је такав податак енциклопедијски релевантан. Колико сам ја разумео, основна консидерација приликом писања чланака о живим особама јесте да не наводимо ствари које могу угрозити конкретну особу - навођење адресе и броја телефона или изношење каквих скандала пре него што су темељно обрађени другде би спадали у осетљиве теме. Слажем се са идејом да се преведу правила са енвики и поведе разговор о њима. --Dzordzm (разговор) 02:26, 27. мај 2008. (CEST)

Dnevne novine su poprilicno problematicne kao izvor komentara i analiza, osim ako nisu u pitanju vrlo poznate licnosti koje drze do svog integriteta (u slucaju Politike Lazanski, Klajn). To je, jednostavno, zbog toga sto izlazak novina na dnevnom nivou predstavlja poprilican pritisak za sve; a da ne govorim o tome da i "novine od ugleda" posezu za senzacionalistizmima zbog tiraza. Nedeljne novine su vec druga prica... --Милош Ранчић (р|причај!) 02:51, 27. мај 2008. (CEST)

Takodje, u slucaju pominjanja nekog podatka, ja nisam neko ko ne razmislja i ne moze da sabere dva i dva. Ako Politika u istom malicioznom tonu navede da ovaj ima ili nema dece, da je "zbog svog brdjanskog porekla zauvek ostao neuklopljen u gradu" i slicne bljuvotine, svakako da ne smatram to dovoljno dobrim razlogom za iznosenje. Ako, pak, neko da relevantno povezivanje izmedju jedne cinjenice i sireg znacaja te cinjenice, onda je to, naravno, druga prica. Iliti, nije mi Politika relevantna per se, vec po tome sta i kako objavljuje. A sto se uklapa u gore navedene razloge za objavljivanje takvih podataka. --Милош Ранчић (р|причај!) 02:51, 27. мај 2008. (CEST)

Sto se tice "dela javnosti kojoj je to bitno"... Hmmm... Ovo nije ad hominem napad: Vikipedija ne sluzi za lecenje frustracija tog dela javnosti. Kad relevantne enciklopedije (van Vikipedije) pocnu to da navode kao podatke znacajne za konkretne osobe, onda cemo moci da se bavimo revizijom svoje enciklopedijske metodologije. Do tada imamo neke metode koje su u suprotnosti s nekim delom javnosti, kao sto je u suprotnosti sa slicnim delom javnosti i cinjenica da na Vikipediji ne postoje "ravnopravne" teorije o postanku coveka, vec da je jedini validni skup tih teorija zasnovan na naucnom metodu. Sou, zao mi je tog dela javnosti, ako im to smeta, neka prave svoj projekat koji ce biti u skladu s njihovim principima o bitnosti imanja/nemanja dece i "proucavanju", eto, "svih relevantnih teorija o postanku coveka". --Милош Ранчић (р|причај!) 02:51, 27. мај 2008. (CEST)

Usput, Dzordze, pogledaj pravilo na en.wp. Ne govori se samo o brojevima telefona, vec upravo i o tome da se ne sme zadirati u licni integritet zivih i nedavno preminulih osoba. Politicki stavovi, licni zivot koji jeste znacajan sire i sl. su druga prica, naravno. --Милош Ранчић (р|причај!) 02:54, 27. мај 2008. (CEST)

Само да напоменем да је велико питање које новине могу да потпадну под Џорџову категорију не-жута штампа. Мислим ако једне Вечерње новости са својим стажом од 55 година могу себи да дозволе да ваљају дечију порнографију... -- Обрадовић Горан (разговор) 03:01, 27. мај 2008. (CEST)

Недавно сам слушао једну дискусију на шпаснкој ТВ на тему "гдје је граница до које се може ићи у кршењу права на приватност јавних личности"? Учествовали су новинари различитих оприједељења/профила, почев од оних из жуте штампе (пренса роса у Шпанији), па до оних из конзервативнијих медија, како данас називају новинаре који држе до „неке етике“. Оно што је занимљиво је да новинари жуте штампе тврде да границе практично нема и да се заустављају једино када буду тужени и када изгубе неку парницу на суду..., а иначе скоро да нема медија у Шпанији који пралелено није у више судских процеса због кршења права на приватност. Само што им се и то исплати, јер у међувремену зараде новац на тиражу својих спекулације, који им омогућава и да плате судске трошкове, али и трошкове тиража. Једноставно то је једна посебна врста бизиниса у западном свијету..., а Викимедија и Википедија није у том бизнису, мислим да то сви знамо. Ови други, "конзервативнији", тврде да је такав приступ неприхватљив и да то што заговарају "новинари" жуте штампе више и није новинарство, са чиме се ја лично потпуно слажем.... ---Славен Косановић- {разговор} 07:27, 27. мај 2008. (CEST)

Дакле, једна ствар. Иако код нас још увијек многе јавне личности не покрећу судске парнице против медија који прелазе границе толеранције у својим спекулацијама и хајкама, то не значи да се у неко будуће вријеме ситуација неће промјенити. С друге стране, очигледно је да поједини лобији дио хајке на неистомишљенике спроводе и преко Википедије, то сам већ раније једном помињао. Дакле, који биографски подаци су прихватљиви на енциклопедији? Па сви они који се не употријебе тако да је очигледно да је циљ да се одређена личност дисквалификује. Дакле, често није проблем у самим подацима него у контексту и начину на који су представљени. ---Славен Косановић- {разговор} 07:27, 27. мај 2008. (CEST)

Рецимо, удата је за тог и тог и немају дјеце, сам по себи није проблематичан податак, али удата је за тог и тог и немају дјеце, па из тог разлога има политичке идеје које има (инсинуирање да су неке политичке идеје некоме неприхватљиве), или пошто је феминисткиња мрзи дјецу, те их из тог разлога нема, или користити извор у којем се нека особа блати и дисквалификује, за неки наизглед безазлен податак односно, опет наизглед безазлено линкован, јесте врло проблематично. ---Славен Косановић- {разговор} 07:27, 27. мај 2008. (CEST)

Такође што се тиче имовине политичара. То питање дефинитвно није ствар енциклопедије. Штавише, не мислим да су сви политичари уопште заслужили да имају енциклопедијску одредницу. С друге стране, не знам ниједну енциклопедију, која се бави анализом имовине политичара, како би се утврдило да ли су крали за вријеме свог мандата или не. Ваљда је то задатак судова и судских институција, а не енциклопедије. Једном неки суд утврди да је неки политчар корумпиран, или је имао личну корист од свог мандата, то онда може бити валидан енциклопедијски податак. ---Славен Косановић- {разговор} 07:27, 27. мај 2008. (CEST)

Samo se kod ovog poslednjeg ne slazem; tj. u tom slucaju se slazem sa Dzordzem da mi nismo zastitnici likova i delova ;) javnih licnosti. Ako postoji relevantna analiza koja ukazuje na to da je neko posle svog mandata dobio znatno vise sredstava, to jeste drustveno relevantno, pa time i relevantno za enciklopediju. Jedna kategorija je licni zivot javne licnosti, potpuno druga interakcija javne licnosti sa drustvom. Uzmimo, ma kako mi se ne svidjalo, imanje pistolja (cak i nelegalno) je licna stvar konkretne osobe. Potezanje tog pistolja u javnosti (cak i ako se pistolj legalno poseduje), potpuno je druga stvar (up. Seselja i Canka). Isto tako, sticanje imovine svojim radom je jedna stvar, potpuno je druga sticanje velike imovine na osnovu poverenog mandata od strane drugih ljudi. Naravno, sve to pod uslovom da se ne bavimo originalnim istrazivanjem. --Милош Ранчић (р|причај!) 17:47, 27. мај 2008. (CEST)

Ни у ком случају ми не треба да будемо ничији заштитници, али ни они који ћемо пресуђивати. Овдје конкректно у питању је здрав разум. На примјер ако је ту "анализу" направио парламент Србије (неко његово тијело које би се тиме бавило или се бави), то је легитиман извор, надам се да није могуће да се било који орган републичког парламента бави хајком. Али на примјер, анализа од стране неког од тих политичара у неким новинама у сврху дискредитовања другог неистомишљеника, мислим да није довољно јак аргумент, да то постане релевантан енц. податак, све док се таква спекулација не потврди у неком државном органу, па био то суд, или нешто друго, али са довољним кредибилитетом. ---Славен Косановић- {разговор} 18:00, 27. мај 2008. (CEST)

Па наравно да ако није неки 100% проверен извор не стављамо податак том облику у чланак. Али стављамо у другом облику. Сви су вероватно чули у кампањи нападе радикала на Ђелића како има вилу на дедињу и не знам ни ја колико милиона на рачуну у банци. А упоређивали су то са његовим изјавама да живи на теткином каучу. Е сад то јесте релевантан податак, али се не може написати Ђелић има вилу на дедињу од 500 квадрата и 200.000.000 динара на рачуну у банци, а када је дошао у србију није имао ништа. Реченица би требала да изгледа нешто типа: У кампањи за прецедничке изборе 2008. радикали су оптуживали Ђелића да има вилу на дедињу од 500 квадрата и 200.000.000 динара на рачуну у банци, а да је пре доласка у Србију био без ичега. Наравно ово би морало бити потврђено референцама. —Јован Вуковић (р) 18:54, 27. мај 2008. (CEST)

То да Ђелић није имао ништа, када је дошао у Србију, може да прође код људи који су необавјештени. Иако је спавао на тектином каучу у Србији како је рекао у некој прилици, колико сам схватио, то није било зато што није имао лове... Свакако Ђелић је радио на многим пословима за значејне свијетске компаније, а те комапније плаћају оне који раде за њих са пет и више цифара. Према томе то лупетање о вилама, је тотално безвезе, а и комунизам је прошао тако да ће неминовно у Србији да се ствара богати слој друштва о чијем богатству ће већина грађана Србије само да сања. Један уређен стан у центру града од 150 квадрата, у Барселони на примјер, кошта 1.000.000 €, а има их чак и од 2 и више милиона евра, дакле сигурно више него та вила... Ја не вјерујем да би Ђелић могао да дрпа лову од државе, а да бивши коалициони партнери из ДСС нису знали ништа о томе и да они не би потегли ту причу прије радикала у самој кампањи. У сваком случају није довољно да се маше сликама вила и спекулативне процејне колико ко има на текућем рачуну, него је требао неки докуменат који би указао на нелигитимно поријекло његовог новца. ---Славен Косановић- {разговор} 19:14, 27. мај 2008. (CEST)

Па није битно да ли је то истина или не. У чланку би таква ствар ладно могла да опстане јер је то енциклопедијска информација. —Јован Вуковић (р) 19:54, 27. мај 2008. (CEST)

Без релевантних извора (а политичка пропаганда није релевантан извор), то би могло да стоји у делу који описује личне нападе у политичкој пропаганди на њега који нису утемељени на чињеницама. Начелно, чланци који побројавају такве нападе на било кога и могу бити занимљиви за сабирање. Какогод, то бих пре категорисао по онима који нападају него по онима који су нападани. --Милош Ранчић (р|причај!) 20:20, 27. мај 2008. (CEST)

Па у сваком случају битно је напоменути да ђелића оптужују за то. Ја бих волео да видим оптужбе о сваком. Погледај ен вики. Свака познатија личност има одељак контроверзе (нпр. буш, клинтон, тони блер...). Постави се одељак контроверзе и пишу се такве ствари. Чим нешто има релевантно покриће у медијима треба да стоји и у чланку. Овде не говорим о конкретном примеру него уопштено. Мени се не убацују те ствари у чланак о ђелићу, али сматрам да и то треба да стоји, како на чланку о њему, тако и на чланку о било ком другом —Јован Вуковић (р) 21:23, 27. мај 2008. (CEST)

Kontroverze se u svetu uglavnom odnose na (bar relativno) proverive informacije koje konkretna osoba spori ili spore pristalice te osobe; ili sama cinjenica da je neko to uradio izaziva kontroverze (i niko to ne spori). U nasem politickom zivotu javne optuzbe se uglavnom sastoje od neistina i poluistina. To nisu kontroverze, vec politicka propaganda. A o politickoj propagandi se pise pod odrednicom strane koja se bavi politickom propagandom. --Милош Ранчић (р|причај!) 00:34, 28. мај 2008. (CEST)

Па чињеница је да многи људи верују да ђелић има ту вилу и не знам колико милиона евра. Чињеница је да постоје оптужбе изнесене на његов рачун о томе. Ако се напише лепо (непристрасно) то треба да стоји у чланку о њему. као што стоји на чланку о Николају да га неки сматрају фашистом и антисемитом (иако постоје чврсти докази да није био ни једно ни друго). И наравно то треба да стоји тамо. Иако ја ценим николаја, мислим да на чланку треба да стоји и шта је нека будала рекла о њему. Исто тако је и са политичарима (ђелићем, шешељем, динкићем, милошевићем, јовановићем и свим осталима). —Јован Вуковић (р) 12:55, 28. мај 2008. (CEST)

Јоване, у питању су различите категорије. Да неко на основу Ђелићевих писаније изведе, нпр., да је он бољшевик и то бразложи -- то је нешто за шта постоји место у енциклопедији. С друге стране, на пример, пребацивање ма ком затворенику да је био у овако или онако повољнијим условима исто је нерелевантно све док је био затвореник и није био колаборациониста. Исто важи и за имовинско стање одређеног броја савремених свештеника; опет, све док не зађу у врло проблематичне воде (нпр. Филарет), али, опет, искључиво ако за то постоје валидне референце. --Милош Ранчић (р|причај!) 15:27, 28. мај 2008. (CEST)

Какво комуњарство још увијек влада у Србији, благо нама... :) Мислим да није спорно да је почео да гради неку вилу, не знам да ли је завршена (узгред већина људи средње класе на Западу има другу резиденцију која је величине тога што ви тамо зовете вила), сам је то рекао више пута. Оно што је спорно, је да без доказа/валидне и кредибилне референце изводите инференције по чланку и не само том, о било чијем поријеклу имовине. Ако постоји нека референца осим тамошње жуте штампе и политичке пропаганде у изборима, онда ОК. Друга ствар, ако радикали знају/имају доказ да је "корумпиран" зашто нису поднијели кривичну тужбу против њега, надлежним органима? Него су махали популистичком пропагандом пред изборе, а сад шуте. Каква је то борба против корупције, коју су најављивали, када се своди само на вријеме предизборне кампање. Дакле, изричито сам против таквих играрија у енциклопедији и преношења прљаве српске политичке сцене на Википедију. Ако треба гласаћемо и ако већина одлучи да је то енциклопедија коју жели, онда да не трошим слободно вријеме на њој. Не кажем да у овом тренутку нема смећа по чланцима Википедије и све што нема кредибилан извор треба да лети. Кога интересује смеће, пуни су киосци новина жуте штампе, а богами и електронски медији, па и Интернет. ---Славен Косановић- {разговор} 13:40, 28. мај 2008. (CEST)

Предлажем гласање

Потакнут недавним (туристичким) посјетом Београду и површним прегледом силних реклама на енглеском језику и натписа на нашем језику али на гајици, предлажем гласање о укидању транслитератора на српској Википедији, згог слиједећег:

• писање чланака тражи више времена, стави овај таг овдје, стави ондје...
• комплетан софтвер ради боље
• ко не зна српски језик, свеједно му је да ли нешто пише на ћирилици или на латиници, једноставно не разумије; нпр. шта значи некоме ко не зна наш језик пише ли шишмиш или šišmiš.
• Руси уводе домене на ћирилици, јер они који посјећују руске сајтове знају руски језик или се труде да га науче. Имају ли они потребу прилагођавати се тамо неком Американцу (полуписмени ждерачи хамбургерâ)
• Ми Срби стално патимо на туђе, имамо обзира према онима којима је тешко утрошити два сата на учење ћирилице (Хрвати, тзв. Бошњаци и остала бивша јужнословенска браћа).
• Устав Републике Србије каже у члану 10:

У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћириличко писмо.

Службена употреба других језика и писама уређује се законом, на основу Устава.

• Култура и наша народна традиција („Вук на овцу своје право има ка' тирјанин на слаба човјека. Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к познанију права, то је људска дужност најсветија“) налажу заштиту онога што је угрожено. Ћирилица и српски језик су дефинитивно угрожени англофоном глобализацијом и „латиничарима“ и онима који „спикују инглиш вери вел“, који су наше данашње Феме, а латиница „нобл“.
• Извињавам се за употребу гдјегдје неприличних ријечи. --Ban (разговор) 23:11, 11. јун 2008. (CEST)

Мислим да си у праву.--Obama (разговор) 23:18, 11. јун 2008. (CEST)

Предлог се одбија јер нема валидности. Већ икс пута је покретана прича о овоме и никад се није завршила "успешно". Проширење софтвера је уведено да би оба писма која су у српском језику валидна (на шта никоји Устав не може да приговори) могла бити равноправно коришћена. Већина тачака од горе не стоји. --ФилиП × 00:46, 12. јун 2008. (CEST)

Bane, kulturno nasledje se brani stvaralastvom, a ne zabranama. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:35, 12. јун 2008. (CEST)

Обама и Бан имају право, док екипа која се позива на права на употребу „наше латинице“ показује своју (интелектуалну?) лењост. Хајде баш да пишемо латиницом како лингвистички стандард налаже: Danas će se u Zurichu i Wienu održati novo kolo EP u fudbalu. —Јакша (разговор) 07:55, 12. јун 2008. (CEST)

To sto si naveo je uobicajeno u hrvatskoj varijanti. Ali, i kod njih postoji vrlo jaka "fonetska" struja. Kod nas ne samo da lingvisticki standard podrazumeva mogucnost i transkripcije i izvornog pisanja u oba pisma, vec je obicaj da se transkripcija radi i u latinici. --Милош Ранчић (р|причај!) 10:01, 12. јун 2008. (CEST)

Usput, ni po hrvatskom Pravopisu nije Wien, nego Bec. --Милош Ранчић (р|причај!) 10:02, 12. јун 2008. (CEST)

Пишите ћирилицом. Мислим да је то најбољи начин заштите. Википедија пружа могућност да се пише на оба писма али како видим велика већина уредника се опредељује да пише ћирилицом.--Војвода разговор 08:23, 12. јун 2008. (CEST)

Глобална sysop овлашћења

Драге колеге Википедијанци,

Желео бих да вам скренем пажњу на политику која ће (бар је тако наведено) бити стављена на гласање у понедељак, 16. јуна, на Мети. Ова политика предвиђа увођење једне нове глобалне групе корисника која би, бар на техничком нивоу, имала овлашћења истоветна онима који имају локални администратори, с тим што би они та овлашћења имали на сваком Викимедијином викију. Између осталог, уколико та опција буде уведена, имали би додатно, заједно са стјуардима, и могућност глобалног блока (односи се само на ИП). Предложени назив те групе је глобални сисоп, па ћу их тако и називати, како би покушао да избегнем минско поље недовољно прецизне терминологије.

Наведени примарни циљ постојања ове групе је борба против вандализама који погађају мале викије, са недовољним бројем администратора и ниским капацитетом заједнице генерално да се са таквим потешкоћама ажурно бори (дакле, генерално нешто слично SWMT, само са широким дијапазоном алатки). Њихова овлашћења су поприлично либерално дефинисана, али се генерално наводи да је `вандализам` једино што се њих тиче. Није у потпуности јасно шта се подразумева под `малим викијем`, мада постоје покушаји да се ово дефинише, али није прецизирано да ли ће таква диференцијација бити део политике или смерница (заправо додато је :)). Наглашено је да се `локални пројекти морају поштовати` и да ће кршење такве праксе бити санкционисано уклањањем права по кратком поступку. Глобални сисопови би били бирани на Мети, постојала би пракса годишњег реизбора, али је евентуално уклањање права стављено на дискрецију стјуардима уз постојање странице за подношење жалби.

Да ја не бих агитовао на било коју страну (мада се нећу заваравати да бар мало нисам био претенциозан :)), кога ово интересује могао би да погледа политику у целости и нешто од дискусије на страни за разговор. Мислим да је оправдано што ово постављам овде (можда грешим), јер се ради о глобалној промени, а нисам сигуран колико ко посећује Мету. Право да гласају имају сви Викимедијанци са бар 500 измена укупно (небитно на којим пројектима) и бар 100 измена између 1. јануара и 31. маја ове године.

Уколико ствари остану у оквирно овом тумачењу, Википедија на српском ће бити једини Викимедијин пројекат на српском језику који ће моћи да одлучује о томе да ли жели, и у ком обиму, да се изузме из делокруга дотичних глобалних сисопова. Сви остали пројекти на српском ће по дифолту бити у оквирима `рада` ових корисника, уколико ова политика буде усвојена (додуше, то и није неоправдано, јер су поприлично неактивни).

Дакле, као тема за размишљање (опет, ако политика буде усвојена) — треба консензусом да одлучимо да ли желимо у потпуности да се изузмемо, да дозволимо само употребу ролбек опције или да им дозволимо употребу пуног спектра алатки на овој Википедији. Ово није нешто што треба да урадимо за две или три недеље, већ у некој догледној будућности.

Хвала --Кале ^{↙info/talk↗} 04:01, 12. јун 2008. (CEST)

Kale je uglavnom sve lepo opisao. Imam samo jednu primedbu: Stjuardi ce samoinicijativno uklanjati prava samo u slucaju krsenja nekih pravila (koriscenja prava na vecem projektu [sr.wp spada u "vece projekte", ostali projekti na srpskom ne spadaju; kao sto Kale rece] koji nije dao saglasnost za koriscenje konkretnih prava). U to ne treba biti sumnje, posto je uvek neko od nas lak na obaracu po pitanju skidanja prava (ja sam tu medju prvima; uzmimo, pre neki dan sam privremeno skinuo admin i biroktratska ovlascenja zbog zloupotrebe na luksemburskoj Vikipediji [lb.wp]). U svim ostalim slucajevima, reizbor mora proci, sto znaci da ce se za svakog globalnog sisopa glasati svake godine. I, naravno, to ce, svakako, biti ljudi od visokog poverenja i dovoljnog tehnickog znanja. --Милош Ранчић (р|причај!) 07:29, 12. јун 2008. (CEST)

Sto se tice definisanja pravila za njihovo ponasanje na nasem projektu, licno sam za to da im se dozvoli da upotrebljavaju prava u skladu sa globalnom politikom (znaci, u borbi protiv vandalizama i u slucaju da nekom treba tehnicka pomoc). Znaci, ne limitirati ih dodatnim pravilima jer nema potrebe. Naravno, treba navesti da ce u slucaju zloputrebe svojih prava na sr.wp biti odmah blokirani i prijavljeni na Meti. Uostalom, u ovom trenutku mislim da sa ovih prostora jedine realne sanse za dobijanje tih prava ima upravo Kale (realne sanse ~ interesovanje za globalna desavanja). --Милош Ранчић (р|причај!) 07:29, 12. јун 2008. (CEST)