Деоничарско друштво — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: la:Societas anonyma
м Бот Брише: ja:株式会社
Ред 63: Ред 63:
[[id:Perseroan terbatas]]
[[id:Perseroan terbatas]]
[[it:Società per azioni]]
[[it:Società per azioni]]
[[ja:株式会社]]
[[ka:სააქციო საზოგადოება]]
[[ka:სააქციო საზოგადოება]]
[[la:Societas anonyma]]
[[la:Societas anonyma]]

Верзија на датум 5. август 2008. у 07:05

Акционарско друштво или деоничарско друштво је трговачко друштво са основним капиталом подељеним на известан број акција (дивиденди) са једнаким износима. Акционарско друштво је правно лице које одговара за своје обавезе искључиво својом имовином. Претечом савремених акционарских друштава сматра се Банка светог Ђорђа (ит. Banco di San Giorgio), основана 1407. године у Ђенови.

Акционарско друштво настаје удруживањем капитала више лица - оснивача, а на основу купљених акција. Оснива се уговором о оснивању, а ако га оснива један члан - одлуком о оснивању. Уговор о оснивању је формализован акт и мора се сачинити у писаном облику.

Основни органи акционарског друштва су:

1) скупштина акционара (орган власника)

2) управни одбор (орган управљања)

3) директор (пословодни орган)

4) надзорни одбор (орган контроле).

Статутом предузећа може се утврдити да се у предузећу бира и извршни одбор директора. Мандат или време избора појединаца на одређену функцију може бити различито у зависности од функције предузећа. Рок не може бити дужи од пет година, а могућност поновног избора није ограничена, што је добро јер поновни избор треба везати за успех у времену трајања претходног мандата.

У погледу оснивања акционарска друштва могу бити:

1) сукцесивна - која настају тако што оснивачи преузму само део акција, а остатак прве емисије се или јавно пласира на тржишту или се постепено уводи на тржиште капитала

2) симултана - када оснивачи преузму све акције прве (оснивачке) емисије; акције се код оваквог начина оснивања обезбеђују приватним пласиранјем.

Акционарско друштво може бити отвореног (јавног) или затвореног типа. Ако је предузеће отвореног типа његове акције се вреднују на берзи и предузеће има обавезу да јавно приказује финансијске извештаје. Власници предузећа су акционари.

Организација акционарског друштва је у великој мери прописана законима, а у појединостима њиховим статутима. Купопродаја акција се врши на тржишту капитала:

1. на примарном тржишту капитала обавља се пласман нове емисије акција; учесници на овом тржишту су акционарска друштва која издају нову емисију акција и финансијски посредници (најчешће су то банке - инвестиционе и пословне);

2. на секундарном тржишту (берза акција; енг. stock exchange, it. bursa) се купују и продају већ издате акције; основни финансијски посредници су брокери и дилери;

3. на трећим тржиштима послују брокерске фирме које не желе да плаћају провизију регуларним берзама; ова тржишта нису јавна и чине их групе предузећа која су мање више међусобно независна.

Акционарска (деоничарска) друштва у називу предузећа имају суфикс "а.д." или "д.д."

Предности акционарских друштава

Овај облик организације има бројне предности по питању почетног финансирања предузећа јер омогућава да се доста капитала прикупи из већег броја мањих улога. Власници акција - акционари на основу свог удела у капиталу предузећа имају три групе права:

  • право на дивиденду (део профита који се исплаћује акционарима)
  • право учествовања у одлучивању (односи се на избор управе предузећа)
  • право на део ликвидационе масе у случају ликвидације предузећа

Постоје и друге предности акционарких друштава због којих она и представљају доминантан облик огранизације предузећа и због чега управо та предузећа располажу највећим делом светског капитала. Међу најважнијима је ограничена одговорност акционара. Наиме, власници акција материјално одговарају за резултате пословања предузећа само до вредности њихових акција и та вредност је највише што могу изгубити уколико предузеће не послује добро. Акционари не одговарају целокупном имовином за евентуалне обавезе и дугове предузећа, већ само капиталом уложеним у предузеће. Још једна од предности је и професионални менаџмент који најчешће руководи акционарским друштвом и одговара акционарима, чиме се постиже раздвојеност управе од власништва.