Лагос — разлика између измена

Уреди везе
Координате: 6° 27′ 11″ С; 3° 23′ 45″ И / 6.453056° С; 3.395833° И / 6.453056; 3.395833
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 2: Ред 2:
{{Град у Нигерији
{{Град у Нигерији
| назив = Лагос
| назив = Лагос
| изворни_назив = ''-{Lagos}-'', -{''Eko akete''}-, -{''Lasgidi''}-<ref>{{cite news|url=http://premiumtimesng.com/sports/5817-18th-national-sports-festival-lagos-unveils-logo-mascot-and-website.html|title=18th National Sports Festival: Lagos unveils Logo, mascot and website|date = 18. 06. 2012.|work=[[Premium Times]]|accessdate = 2. 10. 2012.|location=Abuja, Nigeria}}</ref><ref>{{cite news|url=http://www.thisdaylive.com/articles/eko-2012-building-branding-through-sports/122890/|title=Eko 2012: Building Branding through Sports, Articles|date = 22. 08. 2012.|work=[[ThisDay]]|accessdate = 2. 10. 2012.|location=Lagos, Nigeria}}</ref>
| изворни_назив = ''-{Lagos}-'', -{''Eko akete''}-, -{''Lasgidi''}-<ref>{{cite news|url=http://premiumtimesng.com/sports/5817-18th-national-sports-festival-lagos-unveils-logo-mascot-and-website.html|title=18th National Sports Festival: Lagos unveils Logo, mascot and website|date = 18. 6. 2012.|work=[[Premium Times]]|accessdate = 2. 10. 2012.|location=Abuja, Nigeria}}</ref><ref>{{cite news|url=http://www.thisdaylive.com/articles/eko-2012-building-branding-through-sports/122890/|title=Eko 2012: Building Branding through Sports, Articles|date = 22. 8. 2012.|work=[[ThisDay]]|accessdate = 2. 10. 2012.|location=Lagos, Nigeria}}</ref>
| слика = Lagos_Island.jpg
| слика = Lagos_Island.jpg
| опис_слике = Лагос
| опис_слике = Лагос
Ред 11: Ред 11:
| гдуж = 3.395833
| гдуж = 3.395833
| надморска_висина =
| надморска_висина =
| површина = 999,6<ref name="metrolagospop">{{cite web | url=http://www.citypopulation.de/php/nigeria-metrolagos.php | title=Metro Lagos (Nigeria): Local Government Areas | publisher=City Population | date = 21. 03. 2015. | accessdate = 26. 10. 2015.}}</ref><ref name="metropolitan Lagos">{{cite web | url=https://ng.boell.org/2015/07/02/lagos-and-its-potentials-economic-growth | title=Lagos and Its Potentials for Economic Growth | date = 2. 07. 2015. | accessdate = 26. 10. 2015.}}</ref>
| површина = 999,6<ref name="metrolagospop">{{cite web | url=http://www.citypopulation.de/php/nigeria-metrolagos.php | title=Metro Lagos (Nigeria): Local Government Areas | publisher=City Population | date = 21. 3. 2015. | accessdate = 26. 10. 2015.}}</ref><ref name="metropolitan Lagos">{{cite web | url=https://ng.boell.org/2015/07/02/lagos-and-its-potentials-economic-growth | title=Lagos and Its Potentials for Economic Growth | date = 2. 7. 2015. | accessdate = 26. 10. 2015.}}</ref>
| становништво = 16.060.303<ref name="LASG">{{cite web | url=http://www.lagosstate.gov.ng/pagelinks.php?p=6 | title=Population-Lagos State | publisher=[[Lagos State Government]] | accessdate = 21. 02. 2016. | archiveurl=https://web.archive.org/web/20151018094514/http://www.lagosstate.gov.ng/pagelinks.php?p=6 | archive-date = 18. 10. 2015.}}</ref>
| становништво = 16.060.303<ref name="LASG">{{cite web | url=http://www.lagosstate.gov.ng/pagelinks.php?p=6 | title=Population-Lagos State | publisher=[[Lagos State Government]] | accessdate = 21. 2. 2016. | archiveurl=https://web.archive.org/web/20151018094514/http://www.lagosstate.gov.ng/pagelinks.php?p=6 | archive-date = 18. 10. 2015.}}</ref>
| извор_становништво = <ref name="metrolagospop"/><ref>{{cite web | url=http://www.citypopulation.de/php/nigeria-admin.php?adm1id=NGA025 | title=Lagos (State, Nigeria) | publisher=population.de | accessdate = 25. 07. 2016.}}</ref><ref name=Demographia>{{Cite book|author1=Demographia|title=Demographia World Urban Areas|date=January 2015|edition=11th|url=http://www.demographia.com/db-worldua.pdf|accessdate = 2. 03. 2015.}}</ref>
| извор_становништво = <ref name="metrolagospop"/><ref>{{cite web | url=http://www.citypopulation.de/php/nigeria-admin.php?adm1id=NGA025 | title=Lagos (State, Nigeria) | publisher=population.de | accessdate = 25. 7. 2016.}}</ref><ref name=Demographia>{{Cite book|author1=Demographia|title=Demographia World Urban Areas|date=January 2015|edition=11th|url=http://www.demographia.com/db-worldua.pdf|accessdate = 2. 3. 2015.}}</ref>
| година_становништво = 2012
| година_становништво = 2012
| густина = 14.469
| густина = 14.469
| поштански_код =
| поштански_код =
| позивни_број = [[Телефонски бројеви у Нигерији|010]]<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=fwuQ71ZbaOcC&pg=PA87&redir_esc=y|title= Bradt Travel Guides|edition=3rd|publisher=Paperback|isbn=978-1-8416-2397-9|last=Williams|first=Lizzie|accessdate = 26. 07. 2014.|pages=87}}</ref>
| позивни_број = [[Телефонски бројеви у Нигерији|010]]<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=fwuQ71ZbaOcC&pg=PA87&redir_esc=y|title= Bradt Travel Guides|edition=3rd|publisher=Paperback|isbn=978-1-8416-2397-9|last=Williams|first=Lizzie|accessdate = 26. 7. 2014.|pages=87}}</ref>
| регистарска_ознака =
| регистарска_ознака =
| побратими = Букурешт, Атланта, Брисел, Каиро, Котону, Фукуока, Истанбул, Џајпур, Montego Bay, Њукасл на Тајну, Нирнберг, Олимпија, Порт ов Спејн, Ранана, Рио де Жанеиро, Салцбург, Тајпеј, Тбилиси, Тулуза, Мапуто
| побратими = Букурешт, Атланта, Брисел, Каиро, Котону, Фукуока, Истанбул, Џајпур, Montego Bay, Њукасл на Тајну, Нирнберг, Олимпија, Порт ов Спејн, Ранана, Рио де Жанеиро, Салцбург, Тајпеј, Тбилиси, Тулуза, Мапуто
Ред 25: Ред 25:
}}
}}


'''Лагос''' {{IPAc-en|ˈ|l|eɪ|ɡ|ɒ|s}}<ref>{{cite web | url=http://www.oxforddictionaries.com/definition/english/lagos | title=Lagos | publisher=Oxford Dictionary | accessdate = 28. 11. 2015.}}</ref> (-{Èkó}-) [[град]] је у [[Нигерија|Нигеријској]] [[Државе Нигерије|држави]] [[Лагос (држава)|Лагос]]. Град, са суседним агломерацијама, је [[Списак Нигеријски градова по популацији|највећи у Нигерији]], као и један од највећих на [[Африка|Афричком континену]]. Он је један од најбрже растућих градова на свету,<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=tk5TP7bsXnkC&pg=PA202&dq=|title=African Cities Driving the NEPAD Initiative|publisher=UN-HABITAT|year=2006|isbn= 9789211318159|pages=202}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=sMnj88kYVmcC&pg=PT60&dq=|title=Key Concepts in Creative Industries|last1=Hartley|first1=John|author2=Jason Potts|last3=Flew|first3=Terry|author4= Stuart Cunningham|last5=Keane|first5=Michael|author6= John Banks|publisher= SAGE|year=2012|isbn=978-1-446-2028-90|pages=47}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=wQJb1QpZz_4C&pg=PA118&dq=|title=Cultures and Globalization: Cities, Cultural Policy and Governance|author1=Helmut K Anheier|author2=Yudhishthir Raj Isar|publisher=SAGE|year=2012|isbn=9781446258507|pages=118}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=oy-de29AtvYC&pg=PA163&dq=|title=Hidden Innovation: Policy, Industry and the Creative Sector (Creative Economy and Innovation Culture Se Series) |last=Cunningham|first=Stuart|publisher=Univ. of Queensland Press|year=2013|isbn= 978-0-702-2509-89|pages=163}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=rQ_ZLuqZT54C&pg=PA71&dq=|title=Cities and Nature|publisher=Routledge Critical Introductions to Urbanism and the City|author1=Lisa Benton-Short|author2=John Rennie Short|year=2013|isbn=9781134252749|pages=71}}</ref><ref name=afropolis>{{cite web|url=https://books.google.com/books?id=9lcn62brtGQC&pg=PA18&dq=|title=Afropolis: City Media Art|last1=Pinther|first1=Kerstin|author2=Larissa Förster|last3=Hanussek|first3=Christian|publisher=Jacana Media|year=2012|isbn=978-1-431-4032-57|pages=18}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=8JPIAwAAQBAJ&pg=PA66&dq=|title=The Land/Ocean Interactions in the Coastal Zone of West and Central Africa Estuaries of the World|last1=Diop|first1=Salif|author2= Jean-Paul Barusseau|last3=Descamps|first3=Cyr|publisher=Springer|year=2014|isbn=978-3-319-0638-81|pages=66}}</ref> а исто тако представља једну од најмногољуднијих [[Агломерација|урбанних агломерација]].<ref>{{cite web | url=https://www.nytimes.com/2014/01/08/opinion/what-makes-lagos-a-model-city.html?_r=0 | title=What Makes Lagos a Model City | publisher=New York Times |year=2014 | accessdate = 16. 03. 2015.}}</ref><ref name="John Campbell">{{cite news |url= https://www.theatlantic.com/international/archive/2012/07/this-is-africas-new-biggest-city-lagos-nigeria-population-25-million/259611/ |title=This Is Africa's New Biggest City: Lagos, Nigeria, Population 21 Million |last=Campbell|first=John|date = 10. 07. 2012. |work=The Atlantic |location =Washington DC |accessdate = 23. 09. 2012.}}</ref> Лагос је један од значајнијих [[финансијски центар|финансијских центара]] у Африци; овај [[мегаград]] има највиши ГДП,<ref name="metropolitan Lagos"/> и исто тако је домаћин једне од [[Апапа|највећих и напрометнијих лука]] на континенту.<ref>{{cite web | url=http://businesstech.co.za/news/general/81995/africas-biggest-shipping-ports/ | title=Africa's biggest shipping ports | publisher=Businesstech | date = 8. 03. 2015. | accessdate = 26. 10. 2015.}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=E-VwMKQlGjIC&q=|title=Africa, Volume 1 of Cities of the world : a compilation of current information on cultural, geographical, and political conditions in the countries and cities of six continents, based on the Department of State's "post reports"|last1=Rajewski|first1=Brian|publisher=Gale Research International, Limited|year=1998|isbn=9780810376922}}</ref><ref name=global>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=Lzt7BgAAQBAJ&pg=PA315&dq=|title=Global Gentrifications: Uneven Development and Displacement|last1=Lees|first1=Loretta|author2=Hyun Bang Shin|author3=Ernesto López Morales|publisher=Policy Press|year=2015|isbn=978-1-447-3134-89|pages=315}}</ref>
'''Лагос''' {{IPAc-en|ˈ|l|eɪ|ɡ|ɒ|s}}<ref>{{cite web | url=http://www.oxforddictionaries.com/definition/english/lagos | title=Lagos | publisher=Oxford Dictionary | accessdate = 28. 11. 2015.}}</ref> (-{Èkó}-) [[град]] је у [[Нигерија|Нигеријској]] [[Државе Нигерије|држави]] [[Лагос (држава)|Лагос]]. Град, са суседним агломерацијама, је [[Списак Нигеријски градова по популацији|највећи у Нигерији]], као и један од највећих на [[Африка|Афричком континену]]. Он је један од најбрже растућих градова на свету,<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=tk5TP7bsXnkC&pg=PA202&dq=|title=African Cities Driving the NEPAD Initiative|publisher=UN-HABITAT|year=2006|isbn= 9789211318159|pages=202}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=sMnj88kYVmcC&pg=PT60&dq=|title=Key Concepts in Creative Industries|last=Hartley|first=John|last2=Potts|first2=Jason|last3=Flew|first3=Terry|last4=Cunningham|first4=Stuart|last5=Keane|first5=Michael|last6=Banks|first6=John|publisher= SAGE|year=2012|isbn=978-1-446-2028-90|pages=47}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=wQJb1QpZz_4C&pg=PA118&dq=|title=Cultures and Globalization: Cities, Cultural Policy and Governance|author1=Helmut K Anheier|author2=Yudhishthir Raj Isar|publisher=SAGE|year=2012|isbn=9781446258507|pages=118}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=oy-de29AtvYC&pg=PA163&dq=|title=Hidden Innovation: Policy, Industry and the Creative Sector (Creative Economy and Innovation Culture Se Series) |last=Cunningham|first=Stuart|publisher=Univ. of Queensland Press|year=2013|isbn= 978-0-702-2509-89|pages=163}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=rQ_ZLuqZT54C&pg=PA71&dq=|title=Cities and Nature|publisher=Routledge Critical Introductions to Urbanism and the City|author1=Lisa Benton-Short|author2=John Rennie Short|year=2013|isbn=9781134252749|pages=71}}</ref><ref name=afropolis>{{cite web|url=https://books.google.com/books?id=9lcn62brtGQC&pg=PA18&dq=|title=Afropolis: City Media Art|last=Pinther|first=Kerstin|last2=Förster|first2=Larissa|last3=Hanussek|first3=Christian|publisher=Jacana Media|year=2012|isbn=978-1-431-4032-57|pages=18}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=8JPIAwAAQBAJ&pg=PA66&dq=|title=The Land/Ocean Interactions in the Coastal Zone of West and Central Africa Estuaries of the World|last=Diop|first=Salif|author2= Jean-Paul Barusseau|last3=Descamps|first3=Cyr|publisher=Springer|year=2014|isbn=978-3-319-0638-81|pages=66}}</ref> а исто тако представља једну од најмногољуднијих [[Агломерација|урбанних агломерација]].<ref>{{cite web | url=https://www.nytimes.com/2014/01/08/opinion/what-makes-lagos-a-model-city.html?_r=0 | title=What Makes Lagos a Model City | publisher=New York Times |year=2014| accessdate = 16. 3. 2015.}}</ref><ref name="John Campbell">{{cite news |url= https://www.theatlantic.com/international/archive/2012/07/this-is-africas-new-biggest-city-lagos-nigeria-population-25-million/259611/ |title=This Is Africa's New Biggest City: Lagos, Nigeria, Population 21 Million |last=Campbell|first=John|year=2012|work=The Atlantic |location =Washington DC |accessdate = 23. 9. 2012.}}</ref> Лагос је један од значајнијих [[финансијски центар|финансијских центара]] у Африци; овај [[мегаград]] има највиши ГДП,<ref name="metropolitan Lagos"/> и исто тако је домаћин једне од [[Апапа|највећих и напрометнијих лука]] на континенту.<ref>{{cite web | url=http://businesstech.co.za/news/general/81995/africas-biggest-shipping-ports/ | title=Africa's biggest shipping ports | publisher=Businesstech | date = 8. 3. 2015. | accessdate = 26. 10. 2015.}}</ref><ref>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=E-VwMKQlGjIC&q=|title=Africa, Volume 1 of Cities of the world : a compilation of current information on cultural, geographical, and political conditions in the countries and cities of six continents, based on the Department of State's "post reports"|last=Rajewski|first=Brian|publisher=Gale Research International, Limited|year=1998|isbn=9780810376922|pages=}}</ref><ref name=global>{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=Lzt7BgAAQBAJ&pg=PA315&dq=|title=Global Gentrifications: Uneven Development and Displacement|last=Lees|first=Loretta|author2=Hyun Bang Shin|author3=Ernesto López Morales|publisher=Policy Press|year=2015|isbn=978-1-447-3134-89|pages=315}}</ref>


Лагос је у почетку настао као [[Лука|лучки град]] који се развио на групи острва, која су спојена у данашње области са локалном управом ([[List of Lagos State local government areas by population|ЛГА]]) [[острво Лагос]], [[Ети-Оса]], [[Амуво-Одофин]] и [[Апапа]]; острва су раздвојена [[Естуар|воденим токовима]], који су део југозападног дела [[Лагошка лагуна|Лагошке лагуне]]. Она су заштићена од Атланског океана [[баријерно острво|баријерним острвима]] и дугим [[Коса (релеф)|пешчаним косинама]] као што је [[Bar Beach, Lagos|Бар плажа]], које се протежу и до {{convert|100|km|sigfig=1|abbr=on}} источно и западно од ушћа. Услед брзе урбанизације, град се проширио западно од лагуне те обухвата данашње области [[Лагос Мејнленд]], [[Ајероми-Ифелодун]] и [[Сурулере]]. То је довело до класификације Лагоса у две главне класе - [[Lagos#Острво|Острво]], која је била иницијални град Лагос, пре експанзије у област познату као [[Лагос#Мејнленд|Мејнленд]].<ref name="Lagos Case Study">{{cite web | url=http://water.tkk.fi/wr/tutkimus/glob/publications/Haapala/pdf-files/CASE%20STUDY%20OF%20LAGOS.pdf | title=CASE STUDY OF LAGOS | accessdate = 27. 11. 2015.}}</ref> Овом градском облашћу је директно управљала федерална влада путем ''Лагпшког градског већа'', до креирања [[Лагос (држава)|Лагошке државе]] 1967. године. Након тога је дошло до поделе града Лагос у садашњих седам [[List of Lagos State local government areas by population|локалних управних области]] (ЛГА), и додавања других градова (који сад сачињавају 13 ЛГА) из ондашњег [[Западни регион, Нигерија|Западног региона]], чиме је формирана држава.<ref name="Lagos State Information"/>
Лагос је у почетку настао као [[Лука|лучки град]] који се развио на групи острва, која су спојена у данашње области са локалном управом ([[List of Lagos State local government areas by population|ЛГА]]) [[острво Лагос]], [[Ети-Оса]], [[Амуво-Одофин]] и [[Апапа]]; острва су раздвојена [[Естуар|воденим токовима]], који су део југозападног дела [[Лагошка лагуна|Лагошке лагуне]]. Она су заштићена од Атланског океана [[баријерно острво|баријерним острвима]] и дугим [[Коса (релеф)|пешчаним косинама]] као што је [[Bar Beach, Lagos|Бар плажа]], које се протежу и до {{convert|100|km|sigfig=1|abbr=on}} источно и западно од ушћа. Услед брзе урбанизације, град се проширио западно од лагуне те обухвата данашње области [[Лагос Мејнленд]], [[Ајероми-Ифелодун]] и [[Сурулере]]. То је довело до класификације Лагоса у две главне класе - [[Lagos#Острво|Острво]], која је била иницијални град Лагос, пре експанзије у област познату као [[Лагос#Мејнленд|Мејнленд]].<ref name="Lagos Case Study">{{cite web | url=http://water.tkk.fi/wr/tutkimus/glob/publications/Haapala/pdf-files/CASE%20STUDY%20OF%20LAGOS.pdf | title=CASE STUDY OF LAGOS | accessdate = 27. 11. 2015.}}</ref> Овом градском облашћу је директно управљала федерална влада путем ''Лагпшког градског већа'', до креирања [[Лагос (држава)|Лагошке државе]] 1967. године. Након тога је дошло до поделе града Лагос у садашњих седам [[List of Lagos State local government areas by population|локалних управних области]] (ЛГА), и додавања других градова (који сад сачињавају 13 ЛГА) из ондашњег [[Западни регион, Нигерија|Западног региона]], чиме је формирана држава.<ref name="Lagos State Information"/>


Лагос, је престоница Нигерије од времена његове амалгамације 1914, и постао је престоница [[Лагос (држава)|државе Лагос]] након њеног формирања. Међутим, главни град државе је касније премештен у [[Икеџа|Икеџу]] 1976. године, док је федерални главни град премештен у [[Абуџа|Абуџу]] in 1991. Независно од тога Лагас је још увек значајан град. У данашње време се такође назива „метрополитанским Лагосом”, и званично је познат као „Лагошка метрополитанска област”<ref>{{cite web | url=https://ng.boell.org/2014/07/29/flood-free-lagos-regional-imperative | title=A Flood-Free Lagos: The Regional Imperative | accessdate = 27. 11. 2015.}}</ref><ref>{{cite web | url=http://online.liverpooluniversitypress.co.uk/doi/abs/10.3828/lhr.61.1.49 | title=The Travails of Migrant and Wage Labour in the Lagos Metropolitan Area in the Inter-War Years | publisher=Liverpool University Press | accessdate = 27. 11. 2015. | author=Olukoju, Ayodeji}}</ref><ref>{{cite web | url=http://www.nzdl.org/gsdlmod?e=d-00000-00---off-0hdl--00-0----0-10-0---0---0direct-10---4-------0-1l--11-en-50---20-about---00-0-1-00-0--4----0-0-11-10-0utfZz-8-00&a=d&cl=CL1.12&d=HASH2fc4be0b5391fe0cf5027a.5.fc | title=Lagos Metropolitan Area: Scope and scale of the shelter problem | accessdate = 27. 11. 2015.}}</ref> која је [[Агломерација|урбана агломерација]] или [[конурбација]].<ref>{{cite web | url=http://goarticles.com/article/Lagos-is-wonderful-and-charming-conurbation-of-Nigeria-to-visit/6185807/ | title=Lagos is wonderful and charming conurbation of Nigeria to visit | publisher=Go Articles | date = 6. 03. 2012. | accessdate = 27. 11. 2015. | author=Caprio, Charles}}</ref> Она се састоји од 16 ЛГА јединица, укључујући [[Икеџа|Икеџу]], главни град државе Лагос.<ref name="metropolitan Lagos"/><ref>{{cite web | url=http://www.nigeriacongress.org/FGN/administrative/statedetails.asp?state=lagos | title=Administrative Levels - Lagos State | publisher=Nigeria Congress | accessdate = 27. 11. 2015.}}</ref> Ова конурбација сачињава око 37% копнене површине државе Лагос, мада на њој обитава око 85% популације државе.<ref name="metropolitan Lagos"/><ref name="Lagos State Information">{{cite web | url=http://www.nigerianstat.gov.ng/information/details/Lagos | title=Lagos State Information | publisher=National Bureau of Statistics | accessdate = 25. 10. 2015.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.lagosstate.gov.ng/pagelinks.php?p=6 |title=Population - Lagos State |publisher=[[Lagos State Government]] |accessdate = 27. 11. 2015. |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20151018094514/http://www.lagosstate.gov.ng/pagelinks.php?p=6 |archivedate = 18. 10. 2015. |df= }}</ref>
Лагос, је престоница Нигерије од времена његове амалгамације 1914, и постао је престоница [[Лагос (држава)|државе Лагос]] након њеног формирања. Међутим, главни град државе је касније премештен у [[Икеџа|Икеџу]] 1976. године, док је федерални главни град премештен у [[Абуџа|Абуџу]] in 1991. Независно од тога Лагас је још увек значајан град. У данашње време се такође назива „метрополитанским Лагосом”, и званично је познат као „Лагошка метрополитанска област”<ref>{{cite web | url=https://ng.boell.org/2014/07/29/flood-free-lagos-regional-imperative | title=A Flood-Free Lagos: The Regional Imperative | accessdate = 27. 11. 2015.}}</ref><ref>{{cite web | url=http://online.liverpooluniversitypress.co.uk/doi/abs/10.3828/lhr.61.1.49 | title=The Travails of Migrant and Wage Labour in the Lagos Metropolitan Area in the Inter-War Years | publisher=Liverpool University Press | accessdate = 27. 11. 2015. | author=Olukoju, Ayodeji}}</ref><ref>{{cite web | url=http://www.nzdl.org/gsdlmod?e=d-00000-00---off-0hdl--00-0----0-10-0---0---0direct-10---4-------0-1l--11-en-50---20-about---00-0-1-00-0--4----0-0-11-10-0utfZz-8-00&a=d&cl=CL1.12&d=HASH2fc4be0b5391fe0cf5027a.5.fc | title=Lagos Metropolitan Area: Scope and scale of the shelter problem | accessdate = 27. 11. 2015.}}</ref> која је [[Агломерација|урбана агломерација]] или [[конурбација]].<ref>{{cite web | url=http://goarticles.com/article/Lagos-is-wonderful-and-charming-conurbation-of-Nigeria-to-visit/6185807/ | title=Lagos is wonderful and charming conurbation of Nigeria to visit | publisher=Go Articles | date = 6. 3. 2012. | accessdate = 27. 11. 2015. | author=Caprio, Charles}}</ref> Она се састоји од 16 ЛГА јединица, укључујући [[Икеџа|Икеџу]], главни град државе Лагос.<ref name="metropolitan Lagos"/><ref>{{cite web | url=http://www.nigeriacongress.org/FGN/administrative/statedetails.asp?state=lagos | title=Administrative Levels - Lagos State | publisher=Nigeria Congress | accessdate = 27. 11. 2015.}}</ref> Ова конурбација сачињава око 37% копнене површине државе Лагос, мада на њој обитава око 85% популације државе.<ref name="metropolitan Lagos"/><ref name="Lagos State Information">{{cite web | url=http://www.nigerianstat.gov.ng/information/details/Lagos | title=Lagos State Information | publisher=National Bureau of Statistics | accessdate = 25. 10. 2015.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.lagosstate.gov.ng/pagelinks.php?p=6 |title=Population - Lagos State |publisher=[[Lagos State Government]] |accessdate = 27. 11. 2015. |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20151018094514/http://www.lagosstate.gov.ng/pagelinks.php?p=6 |archivedate = 18. 10. 2015. |df= }}</ref>


Тачан број становника метрополитанског Лагоса је споран; По федералном попису из 2006, конурбација је имала око 8 милиона људи.<ref name=Metropolitan_Lagos_population >{{cite web|url=http://www.nigerianstat.gov.ng/nbsapps/Connections/Pop2006.pdf |title=2006 Population Census |date=May 2007 |publisher=[[National Bureau of Statistics of Nigeria]] |accessdate = 14. 09. 2010. |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110626113456/http://www.nigerianstat.gov.ng/nbsapps/Connections/Pop2006.pdf |archivedate = 26. 06. 2011. |df= }}</ref> међутим, ту цифру је оспорила влада државе Лагос, која је објавила своје сопствене податке о популацији, по којима метрополитанска област Лагоса има око 16 милиона становнка.{{refn|group=note|Метрополитански Лагос обухвата 16 од 20 области лагошке државе. Искључене области су: [[Бадагри]], [[Epe, Lagos State|Епе]], [[Ибеџу-Леки]] и [[Икороду]].<ref name="metrolagospop"/><ref name="Lagos State Government">{{cite web|url=http://www.lagosstate.gov.ng/pagelinks.php?p=6 |title=Population-Lagos State |publisher=[[Lagos State Government]] |accessdate = 21. 02. 2016. |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20151018094514/http://www.lagosstate.gov.ng/pagelinks.php?p=6 |archivedate = 18. 10. 2015. |df= }}</ref>}} Године 2015, незванични подаци о популацији ширег метрополитанског Лагоса, чиме су обухваћени, Лагос и његове околне области, неке од којих се пружају у [[Огун]], индицирају да има око 21 милиона становника.<ref name="metrolagospop"/><ref name="Lagos State Information"/><ref>{{cite web|url=http://www.lagosstate.gov.ng/pagelinks.php?p=6 |publisher=Lagos State Government |title=Population |year=2011|accessdate = 3. 11. 2012. |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20151018094514/http://www.lagosstate.gov.ng/pagelinks.php?p=6 |archivedate = 18. 10. 2015. |df= }}</ref><ref name="The sustainable city">{{cite book| url=https://books.google.com.ng/books?id=wmk3mCrMDTQC&pg=PA160&lpg=PA160&dq=153,540+hectares&source=bl&ots=YvhP_gLLtJ&sig=pahpYsMVHv76v0sodUok-_mrPh4&hl=en&sa=X&redir_esc=y#v=onepage&q=153%2C540%20hectares&f=false | title=The Sustainable City VII: Urban Regeneration and Sustainability |year=2012}}</ref>
Тачан број становника метрополитанског Лагоса је споран; По федералном попису из 2006, конурбација је имала око 8 милиона људи.<ref name=Metropolitan_Lagos_population >{{cite web|url=http://www.nigerianstat.gov.ng/nbsapps/Connections/Pop2006.pdf |title=2006 Population Census |date=May 2007 |publisher=[[National Bureau of Statistics of Nigeria]] |accessdate = 14. 9. 2010. |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110626113456/http://www.nigerianstat.gov.ng/nbsapps/Connections/Pop2006.pdf |archivedate = 26. 6. 2011. |df= }}</ref> међутим, ту цифру је оспорила влада државе Лагос, која је објавила своје сопствене податке о популацији, по којима метрополитанска област Лагоса има око 16 милиона становнка.{{refn|group=note|Метрополитански Лагос обухвата 16 од 20 области лагошке државе. Искључене области су: [[Бадагри]], [[Epe, Lagos State|Епе]], [[Ибеџу-Леки]] и [[Икороду]].<ref name="metrolagospop"/><ref name="Lagos State Government">{{cite web|url=http://www.lagosstate.gov.ng/pagelinks.php?p=6 |title=Population-Lagos State |publisher=[[Lagos State Government]] |accessdate = 21. 2. 2016. |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20151018094514/http://www.lagosstate.gov.ng/pagelinks.php?p=6 |archivedate = 18. 10. 2015. |df= }}</ref>}} Године 2015, незванични подаци о популацији ширег метрополитанског Лагоса, чиме су обухваћени, Лагос и његове околне области, неке од којих се пружају у [[Огун]], индицирају да има око 21 милиона становника.<ref name="metrolagospop"/><ref name="Lagos State Information"/><ref>{{cite web|url=http://www.lagosstate.gov.ng/pagelinks.php?p=6 |publisher=Lagos State Government |title=Population |year=2011|accessdate = 3. 11. 2012. |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20151018094514/http://www.lagosstate.gov.ng/pagelinks.php?p=6 |archivedate = 18. 10. 2015. |df= }}</ref><ref name="The sustainable city">{{cite book| url=https://books.google.com.ng/books?id=wmk3mCrMDTQC&pg=PA160&lpg=PA160&dq=153,540+hectares&source=bl&ots=YvhP_gLLtJ&sig=pahpYsMVHv76v0sodUok-_mrPh4&hl=en&sa=X&redir_esc=y#v=onepage&q=153%2C540%20hectares&f=false | title=The Sustainable City VII: Urban Regeneration and Sustainability |year=2012}}</ref>


== Географија ==
== Географија ==
Ред 39: Ред 39:
{{Main article|Архитектура Лагоса}}
{{Main article|Архитектура Лагоса}}


Лагос има највише зграде у Нигерији. Архитектонски стилови у Лагосу су различити и крећу се од тропских, народних до колонијалних европских и ултрамодерних зграда или мешавине. Архитектура бразилског стила коју су донели Креоли евидентна је у зградама као што су Вотер хаус и Шита беј џамија, између осталих.<ref>{{cite book|url= https://books.google.com/?id=KbT5AQAAQBAJ&pg=PA118&dq=Lagos+european+brazilian+colonial+architecture#v=onepage&q=Lagos%20european%20brazilian%20colonial%20architecture&f=false|title=The Human Factor in Changing Africa|last=Herskovits|first=Melville J.|publisher=Routledge, 2013|isbn=978-1-136-5296-10|year=2013-11-05|pages=118}}</ref><ref>{{cite news|url=http://articles.chicagotribune.com/1987-09-06/news/8703080006_1_brazilian-nigeria-calabar|title=Brazilian Houses In Nigeria Are A Legacy Of Thousands Of Freed Slaves|location=New York|publisher=Chicago Tribune|last=Brook|first=James|date = 6. 09. 1987.|accessdate = 30. 05. 2017.}}</ref><ref>{{cite news|url=https://life.guardian.ng/2016/10/five-architectural-wonders-of-lagos/|title=Five Architectural Wonders of Lagos|website=The Guardian|accessdate = 30. 05. 2017.}}</ref> Небодери и већина високих зграда су првенствено концентрисани на острвима.<ref>{{cite news|url=https://guardian.ng/art/open-house-lagos-opens-a-new-vista-in-lagos-architecture/|last=Bakare|first=Tonye| date = 15. 5. 2016|accessdate = 27. 08. 2017.| title=Open House Lagos opens a new vista in Lagos architecture|publisher=The Guardian}}</ref> Задњих година, влада државе Лагос је реновирала постојеће паркове и зелене површине, са дугорочним планом за даље проширење. Многе зграде доброг квалитета постоје у граду.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/?id=EhjXqHlEg8EC&q=independence+high+rise+lagos&dq=independence+high+rise+lagos|title=Geography, Update: Realms, Regions, and Concepts|author=Harm de Blij|last2=Muller|first2=Peter O.|publisher=Wiley, 1998|isbn=9780471291121|year=1998-03-24|pages=349}}</ref><ref>{{cite thesis|url=https://www.jstor.org/stable/25473387|title=The Politics of Architecture and Urbanism in Postcolonial Lagos, 1960-1986|last=Immerwahr|first=Daniel|journal=Journal of African Cultural Studies|volume=19| number=2|archivedate = 1. 12. 2007.|publisher= Taylor & Francis, Ltd.|archiveurl=http://www.jstor.org/stable/25473387|pages=165-186}}</ref><ref>{{cite web |website=Google Arts and culture (The Centenary Project)|url=https://www.google.com/culturalinstitute/beta/exhibit/colonial-footprints-lagos-then-and-now/ARivCwds|title=A cursory look at the colonial roots of Lagos, Nigeria|date = 1. 03. 2014.|accessdate = 30. 05. 2017.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.cityscape.org/the-rise-of-future-cities-in-sub-saharan-africa/|website=Cityscape|accessdate = 30. 05. 2017.|title=THE RISE OF FUTURE CITIES IN SUB-SAHARAN AFRICA}}</ref><ref>{{cite news|url=http://independent.ng/rising-residential-towers-in-lagos-changing-the-megacity-skyline/|title=Rising Residential Towers In Lagos: Changing The Megacity Skyline|author= Akin George - November 29, 2016|publisher=Independent|accessdate = 30. 05. 2017.}}</ref>
Лагос има највише зграде у Нигерији. Архитектонски стилови у Лагосу су различити и крећу се од тропских, народних до колонијалних европских и ултрамодерних зграда или мешавине. Архитектура бразилског стила коју су донели Креоли евидентна је у зградама као што су Вотер хаус и Шита беј џамија, између осталих.<ref>{{cite book|url= https://books.google.com/?id=KbT5AQAAQBAJ&pg=PA118&dq=Lagos+european+brazilian+colonial+architecture#v=onepage&q=Lagos%20european%20brazilian%20colonial%20architecture&f=false|title=The Human Factor in Changing Africa|last=Herskovits|first=Melville J.|publisher=Routledge|year=2013|isbn=978-1-136-5296-10|year=2013-11-05|pages=118}}</ref><ref>{{cite news|url=http://articles.chicagotribune.com/1987-09-06/news/8703080006_1_brazilian-nigeria-calabar|title=Brazilian Houses In Nigeria Are A Legacy Of Thousands Of Freed Slaves|location=New York|publisher=Chicago Tribune|last=Brook|first=James|year=1987|accessdate = 30. 5. 2017.}}</ref><ref>{{cite news|url=https://life.guardian.ng/2016/10/five-architectural-wonders-of-lagos/|title=Five Architectural Wonders of Lagos|website=The Guardian|accessdate = 30. 5. 2017.}}</ref> Небодери и већина високих зграда су првенствено концентрисани на острвима.<ref>{{cite news|url=https://guardian.ng/art/open-house-lagos-opens-a-new-vista-in-lagos-architecture/|last=Bakare|first=Tonye| date = 15. 5. 2016|accessdate = 27. 8. 2017.| title=Open House Lagos opens a new vista in Lagos architecture|publisher=The Guardian}}</ref> Задњих година, влада државе Лагос је реновирала постојеће паркове и зелене површине, са дугорочним планом за даље проширење. Многе зграде доброг квалитета постоје у граду.<ref>{{cite book|url=https://books.google.com/?id=EhjXqHlEg8EC&q=independence+high+rise+lagos&dq=independence+high+rise+lagos|title=Geography, Update: Realms, Regions, and Concepts|author=Harm de Blij|last2=Muller|first2=Peter O.|publisher=Wiley|year=1998|isbn=9780471291121|year=1998-03-24|pages=349}}</ref><ref>{{cite thesis|url=https://www.jstor.org/stable/25473387|title=The Politics of Architecture and Urbanism in Postcolonial Lagos, 1960-1986|last=Immerwahr|first=Daniel|journal=Journal of African Cultural Studies|volume=19| number=2|archivedate = 1. 12. 2007.|publisher= Taylor & Francis, Ltd.|archiveurl=http://www.jstor.org/stable/25473387|pages=165-186}}</ref><ref>{{cite web |website=Google Arts and culture (The Centenary Project)|url=https://www.google.com/culturalinstitute/beta/exhibit/colonial-footprints-lagos-then-and-now/ARivCwds|title=A cursory look at the colonial roots of Lagos, Nigeria|year=2014|accessdate = 30. 5. 2017.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.cityscape.org/the-rise-of-future-cities-in-sub-saharan-africa/|website=Cityscape|accessdate = 30. 5. 2017.|title=THE RISE OF FUTURE CITIES IN SUB-SAHARAN AFRICA}}</ref><ref>{{cite news|url=http://independent.ng/rising-residential-towers-in-lagos-changing-the-megacity-skyline/|title=Rising Residential Towers In Lagos: Changing The Megacity Skyline|author= Akin George - November 29, 2016|publisher=Independent|accessdate = 30. 5. 2017.}}</ref>


=== Клима ===
=== Клима ===
Ред 174: Ред 174:
| title = Klimatafel von Lagos-Ikeja (Flugh.) / Nigeria
| title = Klimatafel von Lagos-Ikeja (Flugh.) / Nigeria
| publisher = Federal Ministry of Transport and Digital Infrastructure
| publisher = Federal Ministry of Transport and Digital Infrastructure
| accessdate = 7. 07. 2016.}}</ref> -{NOAA}- (сунчаност)<ref name = NOAA>
| accessdate = 7. 7. 2016.}}</ref> -{NOAA}- (сунчаност)<ref name = NOAA>
{{cite web
{{cite web
| url = ftp://ftp.atdd.noaa.gov/pub/GCOS/WMO-Normals/TABLES/REG__I/NI/65201.TXT
| url = ftp://ftp.atdd.noaa.gov/pub/GCOS/WMO-Normals/TABLES/REG__I/NI/65201.TXT
| title = Lagos Climate Normals 1961–1990
| title = Lagos Climate Normals 1961–1990
| publisher = [[National Oceanic and Atmospheric Administration]]
| publisher = [[National Oceanic and Atmospheric Administration]]
| accessdate = 7. 07. 2016.}}</ref>
| accessdate = 7. 7. 2016.}}</ref>
|source 2 = -{''Meteo Climat''}- (рекордно највише и најниже вредности)<ref name = meteoclimat>
|source 2 = -{''Meteo Climat''}- (рекордно највише и најниже вредности)<ref name = meteoclimat>
{{cite web
{{cite web
Ред 186: Ред 186:
| publisher = Meteo Climat
| publisher = Meteo Climat
| language = French
| language = French
| accessdate = 7. 07. 2016.}}</ref>
| accessdate = 7. 7. 2016.}}</ref>
}}
}}


Ред 204: Ред 204:


Лагос је био главни град Нигерије од [[1914]]. до [[1991]];након тога то постаје [[Абуџа]] која је специјално изграђена за ту намену.
Лагос је био главни град Нигерије од [[1914]]. до [[1991]];након тога то постаје [[Абуџа]] која је специјално изграђена за ту намену.

Град је и дан данас комерцијално средиште државе. Након што је функција [[Главни град|главног града]] пребачена из Лагоса у [[Абуџа|Абуџу]], Лагос није више ни средиште [[Лагос (држава)|Државе Лагос]], већ је то Икеџа, северније од Лагоса. Иначе, та држава је једна од најмањих, али зато једна од најразвијенијих савезних држава [[Нигерија|Нигерије]].
Град је и дан данас комерцијално средиште државе. Након што је функција [[Главни град|главног града]] пребачена из Лагоса у [[Абуџа|Абуџу]], Лагос није више ни средиште [[Лагос (држава)|Државе Лагос]], већ је то Икеџа, северније од Лагоса. Иначе, та држава је једна од најмањих, али зато једна од најразвијенијих савезних држава [[Нигерија|Нигерије]].


Ред 217: Ред 218:
== Међународни односи ==
== Међународни односи ==


Лагос је побратимљен са:<ref name=SC>{{cite web |url=http://www.sister-cities.org/interactive-map/Lagos,%20Nigeria |publisher=SisterCities International |title=Lagos, Nigeria |location=Washington DC, USA |accessdate = 28. 03. 2015.}}</ref>
Лагос је побратимљен са:<ref name=SC>{{cite web |url=http://www.sister-cities.org/interactive-map/Lagos,%20Nigeria |publisher=SisterCities International |title=Lagos, Nigeria |location=Washington DC, USA |accessdate = 28. 3. 2015.}}</ref>
* {{flagicon|САД}} [[Гери]], Индијана, Сједињене Државе, од 1991<ref name=SC/><ref>{{cite news |url=https://www.newspapers.com/newspage/19703233/ |date = 25. 11. 1991. |title=The Kokomo Tribune from Kokomo, Indiana · Page 21 |journal=The Kokomo Tribune |location=Kokomo, Indiana |format=PDF |accessdate = 28. 03. 2015. |via=Newspapers.com (Lindon, UT, USA)|pages=21}}</ref>
* {{flagicon|САД}} [[Гери]], Индијана, Сједињене Државе, од 1991<ref name=SC/><ref>{{cite news |url=https://www.newspapers.com/newspage/19703233/ |date = 25. 11. 1991. |title=The Kokomo Tribune from Kokomo, Indiana · Page 21 |journal=The Kokomo Tribune |location=Kokomo, Indiana |format=PDF |accessdate = 28. 3. 2015. |via=Newspapers.com (Lindon, UT, USA)|pages=21}}</ref>
* {{flagicon|САД}} [[Атланта]], Џорџија, Сједињене Државе, од 1974<ref name=SC/>
* {{flagicon|САД}} [[Атланта]], Џорџија, Сједињене Државе, од 1974<ref name=SC/>


Ред 228: Ред 229:


== Литература ==
== Литература ==
* {{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=fwuQ71ZbaOcC&pg=PA87&redir_esc=y|title= Bradt Travel Guides|edition=3rd|publisher=Paperback|isbn=978-1-8416-2397-9|last=Williams|first=Lizzie|accessdate = 26. 7. 2014.|pages=87}}
* {{Cite book|author1=Demographia|title=Demographia World Urban Areas|date=January 2015|edition=11th|url=http://www.demographia.com/db-worldua.pdf|accessdate = 2. 03. 2015.}}
* {{Cite book|ref= harv|author1=Demographia|title=Demographia World Urban Areas|date=January 2015|edition=11th|url=http://www.demographia.com/db-worldua.pdf|accessdate = 2. 3. 2015.}}
* [[Alastair Leithead|Leithead, Alastair]] (August 2017). ''[http://www.bbc.co.uk/news/resources/idt-sh/lagos The city that won't stop growing: How can Lagos cope with its spiralling population?],'' BBC
* [[Alastair Leithead|Leithead, Alastair]] (August 2017). ''[http://www.bbc.co.uk/news/resources/idt-sh/lagos The city that won't stop growing: How can Lagos cope with its spiralling population?],'' BBC


Верзија на датум 8. март 2018. у 04:35

За друге употребе, погледајте Лагос (вишезначна одредница).
Лагос
Lagos, Eko akete, Lasgidi[1][2]
Лагос
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Нигерија
Савезна државаЛагос
Становништво
Становништво‍
 — 2012.16.060.303[3] [4][5][6]
 — густина14.469 ст./km2
Географске карактеристике
Координате6° 27′ 11″ С; 3° 23′ 45″ И / 6.453056° С; 3.395833° И / 6.453056; 3.395833
Површина999,6[4][7] km2
Лагос на карти Нигерије
Лагос
Лагос
Лагос на карти Нигерије
Позивни број010[8]
Веб-сајт
www.lagosstate.gov.ng

Лагос /ˈleɪɡɒs/[9] (Èkó) град је у Нигеријској држави Лагос. Град, са суседним агломерацијама, је највећи у Нигерији, као и један од највећих на Афричком континену. Он је један од најбрже растућих градова на свету,[10][11][12][13][14][15][16] а исто тако представља једну од најмногољуднијих урбанних агломерација.[17][18] Лагос је један од значајнијих финансијских центара у Африци; овај мегаград има највиши ГДП,[7] и исто тако је домаћин једне од највећих и напрометнијих лука на континенту.[19][20][21]

Лагос је у почетку настао као лучки град који се развио на групи острва, која су спојена у данашње области са локалном управом (ЛГА) острво Лагос, Ети-Оса, Амуво-Одофин и Апапа; острва су раздвојена воденим токовима, који су део југозападног дела Лагошке лагуне. Она су заштићена од Атланског океана баријерним острвима и дугим пешчаним косинама као што је Бар плажа, које се протежу и до 100 km (60 mi) источно и западно од ушћа. Услед брзе урбанизације, град се проширио западно од лагуне те обухвата данашње области Лагос Мејнленд, Ајероми-Ифелодун и Сурулере. То је довело до класификације Лагоса у две главне класе - Острво, која је била иницијални град Лагос, пре експанзије у област познату као Мејнленд.[22] Овом градском облашћу је директно управљала федерална влада путем Лагпшког градског већа, до креирања Лагошке државе 1967. године. Након тога је дошло до поделе града Лагос у садашњих седам локалних управних области (ЛГА), и додавања других градова (који сад сачињавају 13 ЛГА) из ондашњег Западног региона, чиме је формирана држава.[23]

Лагос, је престоница Нигерије од времена његове амалгамације 1914, и постао је престоница државе Лагос након њеног формирања. Међутим, главни град државе је касније премештен у Икеџу 1976. године, док је федерални главни град премештен у Абуџу in 1991. Независно од тога Лагас је још увек значајан град. У данашње време се такође назива „метрополитанским Лагосом”, и званично је познат као „Лагошка метрополитанска област”[24][25][26] која је урбана агломерација или конурбација.[27] Она се састоји од 16 ЛГА јединица, укључујући Икеџу, главни град државе Лагос.[7][28] Ова конурбација сачињава око 37% копнене површине државе Лагос, мада на њој обитава око 85% популације државе.[7][23][29]

Тачан број становника метрополитанског Лагоса је споран; По федералном попису из 2006, конурбација је имала око 8 милиона људи.[30] међутим, ту цифру је оспорила влада државе Лагос, која је објавила своје сопствене податке о популацији, по којима метрополитанска област Лагоса има око 16 милиона становнка.[note 1] Године 2015, незванични подаци о популацији ширег метрополитанског Лагоса, чиме су обухваћени, Лагос и његове околне области, неке од којих се пружају у Огун, индицирају да има око 21 милиона становника.[4][23][32][33]

Географија

Архитектура

Главни чланак: Архитектура Лагоса

Лагос има највише зграде у Нигерији. Архитектонски стилови у Лагосу су различити и крећу се од тропских, народних до колонијалних европских и ултрамодерних зграда или мешавине. Архитектура бразилског стила коју су донели Креоли евидентна је у зградама као што су Вотер хаус и Шита беј џамија, између осталих.[34][35][36] Небодери и већина високих зграда су првенствено концентрисани на острвима.[37] Задњих година, влада државе Лагос је реновирала постојеће паркове и зелене површине, са дугорочним планом за даље проширење. Многе зграде доброг квалитета постоје у граду.[38][39][40][41][42]

Клима

Лагос има тропско саванску климу (Aw) према Кепеновој класификацији клима, пошто постоји знатна разлика у количини преципитације између влажне и суве сезоне. Влажна сезона почиње у априлу и завршава се у октобру, док сува сезона почиње у новембру и завршава се у марту. Највлажнији месец је јун са тоталном преципитацијом од 3.155 mm (124,2 in), док је најсувљи месец јануар са тоталном преципитацијом од 132 mm (5,2 in).

Како је град лоциран у близини екватора, температура је константна без значајних разлика између најтоплијих и најхладнијих месеци. Најточљи месец је март са просечном температуром од 285 °C (545 °F), док је најхладнији месец август са просечном температуром 250 °C (482 °F).

Клима Лагос (Међународни аеродром Муртала Мухамед) 1961–1990, екстреми: 1886–садашњост
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 40,0
(104) 		37,1
(98,8) 		37,0
(98,6) 		39,6
(103,3) 		37,0
(98,6) 		37,6
(99,7) 		33,2
(91,8) 		33,0
(91,4) 		33,2
(91,8) 		33,7
(92,7) 		39,9
(103,8) 		36,4
(97,5) 		40,0
(104)
Максимум, °C (°F) 32,2
(90) 		33,2
(91,8) 		32,9
(91,2) 		32,2
(90) 		30,9
(87,6) 		29,3
(84,7) 		28,2
(82,8) 		28,3
(82,9) 		28,9
(84) 		30,3
(86,5) 		31,4
(88,5) 		31,8
(89,2) 		30,8
(87,4)
Просек, °C (°F) 27,3
(81,1) 		28,4
(83,1) 		28,5
(83,3) 		28,0
(82,4) 		27,0
(80,6) 		25,6
(78,1) 		25,2
(77,4) 		25,0
(77) 		25,5
(77,9) 		26,4
(79,5) 		27,2
(81) 		27,2
(81) 		26,8
(80,2)
Минимум, °C (°F) 22,4
(72,3) 		23,7
(74,7) 		24,1
(75,4) 		23,7
(74,7) 		23,2
(73,8) 		21,9
(71,4) 		22,3
(72,1) 		21,8
(71,2) 		22,1
(71,8) 		22,4
(72,3) 		23,0
(73,4) 		22,5
(72,5) 		22,8
(73)
Апсолутни минимум, °C (°F) 12,6
(54,7) 		16,1
(61) 		14,0
(57,2) 		14,9
(58,8) 		20,0
(68) 		21,2
(70,2) 		15,0
(59) 		19,0
(66,2) 		13,0
(55,4) 		17,9
(64,2) 		11,1
(52) 		11,6
(52,9) 		11,1
(52)
Количина падавина, mm (in) 13,2
(0,52) 		40,6
(1,598) 		84,3
(3,319) 		146,3
(5,76) 		202,4
(7,969) 		315,5
(12,421) 		243,0
(9,567) 		121,7
(4,791) 		160,0
(6,299) 		125,1
(4,925) 		39,7
(1,563) 		14,8
(0,583) 		1.506,6
(59,315)
Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) 1,5 2,8 6,6 9,0 12,5 16,2 13,2 11,6 12,7 11,2 4,9 2,1 104,3
Релативна влажност, % 81 79 76 82 84 87 87 85 86 87 84 82 83
Сунчани сати — месечни просек 164,3 168,0 173,6 180,0 176,7 114,0 99,2 108,5 114,0 167,4 186,0 192,2 1.843,9
Извор #1: Deutscher Wetterdienst (влажност, 1952–1967),[43] NOAA (сунчаност)[44]
Извор #2: Meteo Climat (рекордно највише и најниже вредности)[45]

Историја

Град је био у почетку насеобина народа Јоруба. Током своје историје био је и место насељавања многих ратних племена а једно време је био и под владавином Краљевине Бенин.

Први морепловац који је посетио подручје био је португалски истраживач Ruy de Sequeira 1472. године. Он је подручје око града назвао Lago de Curamo. Постоје две верзије објашњења овог назива. Прва је да на португалском овај назив заиста има значење (језера). Друга верзија је да је добио име по градићу у Португалу који се зове Лагос и који је у то време био полазиште свих експедиција које су ишле дуж афричке обале.

Од 1704-1851 Лагос је служио као главни центар за трговину робљем.

Лагос је формално постала британска колонија 1861. Ово је имало двоструки ефекат обуставу трговања робљем и контролу над трговином.

Темељи модерне Нигерије су били постављени 1886. године. Године 1914 основан је протекторат и тиме је Лагос постао главни град државе. Велико економски напредак и насељавње становништва град је имао шездесетих и седамдесетих година двадесетог века. Главни разлог је био Грађански рат у Нигерији.

Лагос је био главни град Нигерије од 1914. до 1991;након тога то постаје Абуџа која је специјално изграђена за ту намену.

Град је и дан данас комерцијално средиште државе. Након што је функција главног града пребачена из Лагоса у Абуџу, Лагос није више ни средиште Државе Лагос, већ је то Икеџа, северније од Лагоса. Иначе, та држава је једна од најмањих, али зато једна од најразвијенијих савезних држава Нигерије.

Становништво

Привреда

Саобраћај

Међународни односи

Лагос је побратимљен са:[46]

Напомене

  1. ^ Метрополитански Лагос обухвата 16 од 20 области лагошке државе. Искључене области су: Бадагри, Епе, Ибеџу-Леки и Икороду.[4][31]

Референце

  1. ^ „18th National Sports Festival: Lagos unveils Logo, mascot and website”. Premium Times. Abuja, Nigeria. 18. 6. 2012. Приступљено 2. 10. 2012. 
  2. ^ „Eko 2012: Building Branding through Sports, Articles”. ThisDay. Lagos, Nigeria. 22. 8. 2012. Приступљено 2. 10. 2012. 
  3. ^ „Population-Lagos State”. Lagos State Government. Архивирано из оригинала 18. 10. 2015. г. Приступљено 21. 2. 2016. 
  4. ^ а б в г „Metro Lagos (Nigeria): Local Government Areas”. City Population. 21. 3. 2015. Приступљено 26. 10. 2015. 
  5. ^ „Lagos (State, Nigeria)”. population.de. Приступљено 25. 7. 2016. 
  6. ^ Demographia (јануар 2015). Demographia World Urban Areas (PDF) (11th изд.). Приступљено 2. 3. 2015. 
  7. ^ а б в г „Lagos and Its Potentials for Economic Growth”. 2. 7. 2015. Приступљено 26. 10. 2015. 
  8. ^ Williams, Lizzie. Bradt Travel Guides (3rd изд.). Paperback. стр. 87. ISBN 978-1-8416-2397-9. Приступљено 26. 7. 2014. 
  9. ^ „Lagos”. Oxford Dictionary. Приступљено 28. 11. 2015. 
  10. ^ African Cities Driving the NEPAD Initiative. UN-HABITAT. 2006. стр. 202. ISBN 9789211318159. 
  11. ^ Hartley, John; Potts, Jason; Flew, Terry; Cunningham, Stuart; Keane, Michael; Banks, John (2012). Key Concepts in Creative Industries. SAGE. стр. 47. ISBN 978-1-446-2028-90. 
  12. ^ Helmut K Anheier; Yudhishthir Raj Isar (2012). Cultures and Globalization: Cities, Cultural Policy and Governance. SAGE. стр. 118. ISBN 9781446258507. 
  13. ^ Cunningham, Stuart (2013). Hidden Innovation: Policy, Industry and the Creative Sector (Creative Economy and Innovation Culture Se Series). Univ. of Queensland Press. стр. 163. ISBN 978-0-702-2509-89. 
  14. ^ Lisa Benton-Short; John Rennie Short (2013). Cities and Nature. Routledge Critical Introductions to Urbanism and the City. стр. 71. ISBN 9781134252749. 
  15. ^ Pinther, Kerstin; Förster, Larissa; Hanussek, Christian (2012). „Afropolis: City Media Art”. Jacana Media. стр. 18. ISBN 978-1-431-4032-57. 
  16. ^ Diop, Salif; Jean-Paul Barusseau; Descamps, Cyr (2014). The Land/Ocean Interactions in the Coastal Zone of West and Central Africa Estuaries of the World. Springer. стр. 66. ISBN 978-3-319-0638-81. 
  17. ^ „What Makes Lagos a Model City”. New York Times. 2014. Приступљено 16. 3. 2015. 
  18. ^ Campbell, John (2012). „This Is Africa's New Biggest City: Lagos, Nigeria, Population 21 Million”. The Atlantic. Washington DC. Приступљено 23. 9. 2012. 
  19. ^ „Africa's biggest shipping ports”. Businesstech. 8. 3. 2015. Приступљено 26. 10. 2015. 
  20. ^ Rajewski, Brian (1998). Africa, Volume 1 of Cities of the world : a compilation of current information on cultural, geographical, and political conditions in the countries and cities of six continents, based on the Department of State's "post reports". Gale Research International, Limited. ISBN 9780810376922. 
  21. ^ Lees, Loretta; Hyun Bang Shin; Ernesto López Morales (2015). Global Gentrifications: Uneven Development and Displacement. Policy Press. стр. 315. ISBN 978-1-447-3134-89. 
  22. ^ „CASE STUDY OF LAGOS” (PDF). Приступљено 27. 11. 2015. 
  23. ^ а б в „Lagos State Information”. National Bureau of Statistics. Приступљено 25. 10. 2015. 
  24. ^ „A Flood-Free Lagos: The Regional Imperative”. Приступљено 27. 11. 2015. 
  25. ^ Olukoju, Ayodeji. „The Travails of Migrant and Wage Labour in the Lagos Metropolitan Area in the Inter-War Years”. Liverpool University Press. Приступљено 27. 11. 2015. 
  26. ^ „Lagos Metropolitan Area: Scope and scale of the shelter problem”. Приступљено 27. 11. 2015. 
  27. ^ Caprio, Charles (6. 3. 2012). „Lagos is wonderful and charming conurbation of Nigeria to visit”. Go Articles. Приступљено 27. 11. 2015. 
  28. ^ „Administrative Levels - Lagos State”. Nigeria Congress. Приступљено 27. 11. 2015. 
  29. ^ „Population - Lagos State”. Lagos State Government. Архивирано из оригинала 18. 10. 2015. г. Приступљено 27. 11. 2015. 
  30. ^ „2006 Population Census” (PDF). National Bureau of Statistics of Nigeria. мај 2007. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 6. 2011. г. Приступљено 14. 9. 2010. 
  31. ^ „Population-Lagos State”. Lagos State Government. Архивирано из оригинала 18. 10. 2015. г. Приступљено 21. 2. 2016. 
  32. ^ „Population”. Lagos State Government. 2011. Архивирано из оригинала 18. 10. 2015. г. Приступљено 3. 11. 2012. 
  33. ^ The Sustainable City VII: Urban Regeneration and Sustainability. 2012. 
  34. ^ Herskovits, Melville J. (2013-11-05). The Human Factor in Changing Africa. Routledge. стр. 118. ISBN 978-1-136-5296-10. 
  35. ^ Brook, James (1987). „Brazilian Houses In Nigeria Are A Legacy Of Thousands Of Freed Slaves”. New York: Chicago Tribune. Приступљено 30. 5. 2017. 
  36. ^ „Five Architectural Wonders of Lagos”. The Guardian. Приступљено 30. 5. 2017. 
  37. ^ Bakare, Tonye (15. 5. 2016). „Open House Lagos opens a new vista in Lagos architecture”. The Guardian. Приступљено 27. 8. 2017. 
  38. ^ Harm de Blij; Muller, Peter O. (1998-03-24). Geography, Update: Realms, Regions, and Concepts. Wiley. стр. 349. ISBN 9780471291121. 
  39. ^ Immerwahr, Daniel. The Politics of Architecture and Urbanism in Postcolonial Lagos, 1960-1986. Journal of African Cultural Studies (Теза). 19. Taylor & Francis, Ltd. стр. 165—186. Архивирано из оригинала 1. 12. 2007. г. 
  40. ^ „A cursory look at the colonial roots of Lagos, Nigeria”. Google Arts and culture (The Centenary Project). 2014. Приступљено 30. 5. 2017. 
  41. ^ „THE RISE OF FUTURE CITIES IN SUB-SAHARAN AFRICA”. Cityscape. Приступљено 30. 5. 2017. 
  42. ^ Akin George - November 29, 2016. „Rising Residential Towers In Lagos: Changing The Megacity Skyline”. Independent. Приступљено 30. 5. 2017. 
  43. ^ „Klimatafel von Lagos-Ikeja (Flugh.) / Nigeria” (PDF). Federal Ministry of Transport and Digital Infrastructure. Приступљено 7. 7. 2016. 
  44. ^ „Lagos Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 7. 7. 2016. 
  45. ^ „Station Murtala” (на језику: French). Meteo Climat. Приступљено 7. 7. 2016. 
  46. ^ а б в „Lagos, Nigeria”. Washington DC, USA: SisterCities International. Приступљено 28. 3. 2015. 
  47. ^ „The Kokomo Tribune from Kokomo, Indiana · Page 21” (PDF). The Kokomo Tribune. Kokomo, Indiana. 25. 11. 1991. стр. 21. Приступљено 28. 3. 2015 — преко Newspapers.com (Lindon, UT, USA). 

Литература

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лагос&oldid=19168100”