Милић Радовановић — разлика између измена

Милић Радовановић
Милић Радовановић
Лични подаци
Датум рођења	26. мај 1860.
Место рођења	Честобродица, Кнежевина Србија
Датум смрти	28. децембар 1936. (76 год.)
Место смрти	Београд, Краљевина Југославија
Универзитет	Правни факултет Универзитета у Београду

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 23. јун 2018. у 18:16

Милић Радовановић (Честобродица, 26. мај 1860 — Београд, 28. децембар 1936) је био српски економиста и министар.

Завршио је студије економије у Паризу. Предавао је народну економију на Правном факултету у Београду 1892-1924. године. Био је народни посланик, министар финансија Србије 1902. и 1903. године и председник Задружног савеза. Био је члан колегијума од осам професора који су, приликом стварања Универзитета у Београду 1905. године, бирали све остале професоре.

Објавио је радове о историји економских доктрина, занатима и занатским школама, житарским банкама, државним дуговима Србије итд. Писао је под утицајем немачке историјске школе и залагао се за заштитну спољнотрговинску политику.

Већа дела:

1893. Стара и нова школа у економској науци
1911-2. Народна економија (скрипта)

@@ Ред 30: / Ред 30: @@
 Завршио је студије економије у [[Париз]]у. Предавао је народну економију на [[Правни факултет Универзитета у Београду|Правном факултету]] у Београду 1892-1924. године. Био је народни посланик, министар финансија [[Србија|Србије]] 1902. и 1903. године и председник [[Задружни савез|Задружног савеза]]. Био је члан колегијума од осам професора који су, приликом стварања Универзитета у Београду 1905. године, бирали све остале професоре.
-[[Датотека:prvi_profesori.jpg|десно|мини|250п|Првих осам редовних професора Београдског универзитета, 1905. године: Седе, слева [[Јован Жујовић]], [[Сима Лозанић]], [[Јован Цвијић]], [[Михаило Петровић Алас]]; стоје, слева [[Андра Стевановић]], [[Драгољуб Павловић]], [[Милић Радовановић]] и [[Љубомир Јовановић]].]]
+[[Датотека:prvi_profesori.jpg|лево|мини|250п|Првих осам редовних професора Београдског универзитета, 1905. године: Седе, слева [[Јован Жујовић]], [[Сима Лозанић]], [[Јован Цвијић]], [[Михаило Петровић Алас]]; стоје, слева [[Андра Стевановић]], [[Драгољуб Павловић]], [[Милић Радовановић]] и [[Љубомир Јовановић]].]]
 Објавио је радове о историји економских доктрина, занатима и занатским школама, житарским банкама, државним дуговима Србије итд. Писао је под утицајем немачке историјске школе и залагао се за заштитну спољнотрговинску политику.
@@ Ред 38: / Ред 38: @@
 {{DEFAULTSORT:Радовановић, Милић}}
 [[Категорија:Рођени 1860.]]
 [[Категорија:Умрли 1936.]]