Милић Радовановић Младен

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
МИЛИЋ РАДОВАНОВИЋ
No portrait gray test-sr.svg
Датум рођења(1920-09-25)25. септембар 1920.
Место рођењаВинча, код Тополе
 Краљевина СХС
Датум смрти10. фебруар 1944.(1944-02-10) (23 год.)
Место смртиВрбица, код Аранђеловца
Србија Србија
Професијастудент медицине
Члан КПЈ од1940.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Народни херој од5. јула 1951.

Милић Радовановић Младен (Винча, код Тополе, 25. септембар 1920Врбица, код Аранђеловца, 10. фебруар 1944), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 25. септембра 1920. године у селу Винча, код Тополе. Након завршене гимназије, уписао је у Београду Медицински факултет. Током студија повезао се са револуционарним студентским покретом и био активан у његовом деловању на Београдском универзитету. Као активан члан студентског покрета 1940. године је постао члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ).[1]

Након окупације Краљевине Југославије, априла 1941. године Младен се вратио у родни крај, где је од јула 1941. године активно учествовао у организовању устанка. Када је формиран Први шумадијски партизански одред постао је његов борац и учествовао је у свим борбама Одреда на територији Шумадије. На почетку Прве непријатељске офанзиве, Немци су 2. септембра 1941. године извршили претрес његове куће у којој су открили технику Окружног комитета СКОЈ-а. Након тога су запалили кућу, а његовог оца Милутина и техничара Јосипа Шнерсона, који је радио у техници, су убили и њихова тела бацили у пламен куће. Том приликом био је рањен Младенов брат који је касније погинуо као партизански борац у Босни, док су му мајка и сестра одведене у логор.[1][2]

Када се главнина партизанских снага повукла у Санџак, новембра 1941. године, Младен је с групом бораца остао на терену Шумадије с циљем да ради на даљем организовању ослободилачке борбе. Као политички радник он је радио на подизању морала код преосталих партизанских група и уливајући веру у поновни долазак јачих партизанских снага у Шумадију. Пробијајући се кроу шумадијска села у веома тешким условима, када су окупаторске и квинслишке снаге сваку наклоњеност према Народноослободилачком покрету (НОП) кажњавале смрћу. Младен је склањао испред непријатљеских потера преживеле борце и много је допринео да се сачува доста бораца и партијских активиста.[1]

Већ у пролеће 1942. године поново су се чуле партизанске пушке у Шумадији. Исте године Младен је постао члан Окружног комитета КПЈ и секретар Окружног комитета СКОЈ-а за Крагујевачки округ. Током 1942. и 1943. године активно је радио на стварању нови и обнављању старих партијских и скојевских организација. Под његовим руководство почео је да излази и омладински лист, који је позивао на мобилизацију омладине у борбу против окупатора. Јула 1943. доживео је тешку породичну трагедију јер су му четници поново запалили кућу и заклали мајку Станицу и сестру Десанку.[1][2]

Погинуо је 10. фебруара 1944. године у селу Врбици, код Аранђеловца, у борби против припадника Српске државне страже.[1]

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 5. јула 1951. године, проглашен је за народног хероја.[1]

Његово име носи једна улица у Крагујевцу.[3] Године 1971. испред Виноградареве куће у Тополи, у којој се тада налазио Музеј „Топола у Народноослободилачком рату”, постављен је споменик „Камени букет”, рад вајара Милије Глишића који представља четири камене бисте, односно главе израђене у мермеру. То су бисте четири народна хероја из тополског краја — Даринке Радовић, Софије Ристић, Милана Благојевића Шпанца и Милића Радовановића.[4][5] Такође његово име носио је и средњошколски центар у Тополи, данас Средња школа „Краљ Петар Први”, испред чије зграде му је 1970. године постављена бронзана биста, рад вајара Стеван Боднарова.[6]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Жене Србије у НОБ. Београд: Просвета/Нолит. 1975. 
  • Поповић, Разуменка Зума (1981). Споменици Народноослободилачке борбе и револуције СР Србије 1941—1945. Београд: НИРО Експорт Прес. 
  • Народни хероји Југославије том II. Београд: Народна књига. 1982.