Димитрије Данић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Заставе
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
Спашавам 0 извора и означавам 1 мртвим. #IABot (v2.0beta9)
Ред 28: Ред 28:
== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија}}
{{портал|Биографија}}
* [http://scc.digital.nb.rs/view/P-2484-1932&e=f&ID=8392&p=008&z=3&x=0&w=1440&h=717 Умро професор др Димитрије Данић („Политика“, 22. март 1932)]
* [http://scc.digital.nb.rs/view/P-2484-1932&e=f&ID=8392&p=008&z=3&x=0&w=1440&h=717 Умро професор др Димитрије Данић („Политика“, 22. март 1932)]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}


{{DEFAULTSORT:Данић, Димитрије}}
{{DEFAULTSORT:Данић, Димитрије}}

Верзија на датум 25. септембар 2018. у 11:07

Димитрије Данић
Лични подаци
Датум рођења(1862-01-21)21. јануар 1862.
Место рођењаБеоград,  Кнежевина Србија
Датум смрти21. март 1932.(1932-03-21) (70 год.)
Место смртиБеоград,  Краљевина Југославија

Димитрије Данић (Београд, 21. јануар 1862Београд, 21. март 1932) је био српски математичар, професор Војне академије, први Србин доктор математичких наука.

Биографија

Рођен је 1862. у Београду од оца Данила Данића и Катарине, рођене Симић.

Докторирао је у Јени 1885. године, са титулом доктора филозофије. Тема доктората је била Конформно пресликавање елиптичног параболида на раван. Године 1885. одлучено је да као професор за вишу математику остане Димитрије Нешић, а за наставника новоосноване катедре за нижу математику расписан је конкурс на који су се пријавила четири кандидата. Веће Природно-математичког одсека предложило је првог дотора математичких наука код нас Димитрија Данића, али га Академски савет Велике школе није изабрао. Ипак га је Министарство просвете поставило у звање хонорарног професора 1886. године. Као приправници у настави су помагали Петар Вукићевић и Ђорђе Петровић, који су 1887. године завршили са одличним успехом Природно-математички одсек Велике школе. Обојица су ускоро отишли на специјализацију. Ђорђе Петровић докторира 1893. у Бечу, а Петар Вукићевић у Берлину 1894. године. Године 1887. поново је расписан конкурс са професора ниже математике. Од пријављена три кандидата, међу којима је био и Димитрије Данић, изабран је Богдан Гавриловић. Димитрије Данић је касније предавао математику на Војној академији и био је писац познатих уџбеника.

Спољашње везе