Стефан Троношки — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
| Ред 48: | Ред 48: | ||
Након повратка у Турску живео је повучено и изван политичких збивања.<ref name="Теолошки погледи" /> |
Након повратка у Турску живео је повучено и изван политичких збивања.<ref name="Теолошки погледи" /> |
||
===Спољашње везе=== |
|||
*[https://teoloskipogledi.spc.rs/files/pdfs/1980/4/237-250.pdf „ Троношки архимандрит Стеван Јовановић (1759 —1799)” у часопису Теолошки погледи] |
|||
*[http://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=5&m=2#page/25/mode/1up „Стефан Јовановић” чланак Вука Стефановића Караџића у часопису Даница (1829)] |
|||
===Извори=== |
===Извори=== |
||
Верзија на датум 8. јануар 2019. у 22:22
| Стефан Троношки | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1759 |
| Место рођења | Текериш, Османско царство, Србија |
| Датум смрти | 1799. |
| Место смрти | Зворник, Османско царство |
| Световни подаци | |
| Поштује се у | Православна црква |
| Канонизација | мај 2017., Београд од стране Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве |
| Главно светилиште | Манастир Троноша |
| Празник | 4/17. септембра |
Преподобни Стефан Троношки рођен као Стеван Јовановић (рођен 1759. у Текеришу — преминуо 1799. у Зворнику) је српски светитељ, игуман манастира Троноша.
Стеван Јовановић рођен је у Текеришу у Јадру. Школовао се у манастиру Троноша. У истом манастиру се као младић замонашио и убрзо постао архимандрит.
Манастирски живот
На литургијама је држао проповеди и учио народ да буде побожан и поштује Божје заповести али такође и саветовао како да се понашају под турском влашћу. [1]
Показивао је велику бригу према народу. Од богатијих људи молио је помоћ за сиромашан народ, а и лично је давао храну и одећу онима којима је била потребна. Дешавало се да и исплати харач Турцима за онога ко није имао да плати. [1]
Аустријско-турски рат (1787—1791)
За време Аустријско-турског рата од (1787—1791) био је један од најистакнутијих заговорника борбе Срба на страни Хабзбуршке монархије.[2]. Веровао је да ће Срби борбом на страни Хабзбурга добити повољне услое ослобођења од Турака. Својим угледом утицао је на велик број Срба да се као добровољци прикључе Аустријанцима. Такође ја у манастиру издржавао хиљаду војника током четири месеца.[1]
Пред крај рата је безуспешно покушавао да убеди Хабзбурге да дај помоћ Србима у оружју за наставак борбе против Турака. [2][1].
Стеван је 22. јануара 1790. организовао сабор народних првака у Троноши на коме су саставили молбе за аустријског цара тражећи помоћ у војсци, оружју и муницији ради одбране и одржања дотада у Србији освојених крајева. Након тога је 4. августа исте године писао молбу царском комесару у Темишвару да се заузме за Србе, а 24. августа 1790 и лично долази у Темишвар да преда молбу. Из Темишвара путује у Беч са истом молбом.[1]
Већ 16. фебруара 1791. године пише новом митрополиту Стефану Стратимировићу да се код цара заузме за Србе. Због сарадње са Хабзбурзима присиљен је да избегне од Турака у Срем. Ту му је одобрен боравак у манастиру Гргетеку. [1]
Крајем јула 1971. године, дубоко разочаран неправдом Аустријанаца преме Србима одлучује да се врати у Турску.[1]
Након повратка у Турску живео је повучено и изван политичких збивања.[1]
Спољашње везе
- „ Троношки архимандрит Стеван Јовановић (1759 —1799)” у часопису Теолошки погледи
- „Стефан Јовановић” чланак Вука Стефановића Караџића у часопису Даница (1829)
Извори
- ^ а б в г д ђ е ж Срдановић-Бараћ, Олга (1980). „Троношки архимандрит Стеван Јовановић (1759 —1799)” (PDF). Теолошки погледи (XIII (1980): 4, ISSN: 0497–2597). Београд: Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве. Приступљено 09. 01. 2019.
- ^ а б „Стефан Јовановић”. Часопис Даница, Вук Стефановић Караџић 1819. Приступљено 8. 1. 2019.