Манастир Троноша

Из Википедије, слободне енциклопедије
Манастир Троноша
Manastir Tronoša 016.jpg
Манастирска црква
Опште информације
Место Коренита
Општина Лозница
Држава  Србија
Време настанка 1276./1282.
Тип споменика Споменик културе од великог значаја
Надлежна институција
Надлежна установа за заштиту Завод за заштиту споменика културе
Седиште Ваљево
Адреса Милована Глишића 2 14000
Званични веб-сајт
Чесма Југовића са капелом код манастира Троноша

Манастир Троноша припада Епархији шабачкој Српске православне цркве. Налази се у селу Коренита, у непосредној близини Тршића на територији града Лознице.[1]

Прошлост манастира[уреди]

У Троношком летопису из 1791. као ктитор манастира спомиње се краљица Каталина Немањић, жена краља Драгутина. Сматра се да је манастир настао између 1276. и 1282. године. Страдао је од Турака крајем 15. века када је црква срушена до темеља. Манастир је обновљен је у 16. веку, црква посвећена Ваведењу Богородице подигнута је 1559. године.

Игуман Јован опремио је у манастиру преписивачку радионицу где су 1571. и 1581. године преписиване богослужбене књиге за Троношу и суседне манастире. Троношки игуман Михаило боравио је 1625. године у Русији, у периоду од 16. до 18. века руски Синод је помагао овом манастиру. Оловни покривач са манастирске цркве насилно је скинут крајем 17. века.

За време Кочине крајине, игуман манастира архимандрит Стефан Јовановић[2] био је на челу борбе. Вук Стефановић Караџић је учио школу у овом манастиру 1797. године. За време Првог и Другог српског устанка Троноша је место договора устаничких вођа, због чега доживљава нова разарања. У Првом светском рату у манастиру је била импровизована болница за негу рањеника. Последње разарање Троноше било је на почетку Другог светског рата. Уз велико оштећење објеката, тада су уништени вредни рукописи и предмети манастирске ризнице. Почетком Другог светског рата старешина манастира је био јеромонах Георгије Бојић који је учествовао у бици за Лозницу 1941. године.

После Другог светског рата црква је обнављана 1964. и 1987. године током прослава 100 година од смрти и 200 година од рођења Вука Караџића.[3]

Испред манастира налази се чесма коју су по легенди саградили Југ Богдан и девет браће Југовића пред полазак у Косовски бој. Ову чесму обновио је архимандрит Методије и трговац из Лешнице Младен Исаковић 1894. године.

Манастирска црква[уреди]

Манастирска црква подигнута је као једнобродна грађевина рашког градитељског стила. Спомен-конак је изграђен 1987. године. Иконостас цркве дело је Николе Јанковића из 1834. године. Овај живописац из 19. века је на иконостасу насликао све иконе осим две које су урађене 1866. године. Манастир је по завршетку живописа и иконостаса освећен 1834. године. Тог дана је уведен обичај да се сваке године на Велики четвртак прилажу две свеће дуге 2m и пречника 20cm, њих прилажу мештани околних села и називају се ратарске свеће.[4]

Награда „Троношки родослов”[уреди]

Овде се додељује песничка награда „Троношки родослов”. Добитник 2016. године је Срба Игњатовић.[5]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]