Бојан Димитријевић (историчар) — разлика између измена

Бојан Б. Димитријевић
Бојан Б. Димитријевић
Датум рођења	1968.
Место рођења	Београд, СФРЈ

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 25. јануар 2020. у 07:27

Бојан Димитријевић (Београд, 1968) је историчар из Института за савремену историју.

Биографија

Рођен је 1968. године у Београду. Дипломирао је 1994. године, а магистрирао 1997. године на Филозофском факултету у Београду са тезом под насловом „Југословенска војска у Отаџбини у ваљевском крају 1941—1945” Такође је магистрирао 1996. године на Средњеевропском универзитету у Будимпешти за тезом под насловом „Royalist Resistance in Northwest Serbia 1941—1945”. Докторирао је на новосадском универзитету 2004. године, а докторска теза је била „Југословенска народна армија 1945—1954”. Завршио је високи курс реформе система безбедности на Универзитету у Брадфорду 2006.^[1] Био је кустос Музеја југословенског ваздухопловства до 1997. године. Током 2001. по позиву, био је сарадник у Институту за напредне студије у Софији.^[1] У периоду март 2003 — април 2004. године био је савјетник Министра одбране за рефору војске, а од 2006. године је савјетник предсједника Србије за војна питања. Као савјетник Министра одбране руководио је тимом који је израдио Стратегију одбране Србије и Црне Горе и Бијелу књигу одбране. Од 2004. до 2015. био је уредник часописа Историја 20. века.^[1]

Димитријевић је био сарадник државне комисије за откривање чињеница о извршењу смртне казне над генералом Драгољубом Дражом Михаиловићем која је закључила да је тачна званична верзија хапшења Драгољуба Михаиловића у којој је улогу имао Никола Калабић.

Димитријевића критичари оптужују да својим радом промовише „академски историјски ревизионизам” којим рехабилитује квинслишке покрете и негативно се изјашњава о партизанском покрету. Димитријевић се у неколико наврата јавно афирмативно изјаснио о улози Милана Недића у Другом светском рату, залажући се за његову рехабилитацију.

Објављене књиге

Објавио је више монографија са темама из историје Равногорског покрета 1941—1945 и биографија ђенерала Драгољуба Михаиловића као и преко шездесет радова из савремене војне историје овог простора. Из области историје југословенског ваздухопловства објавио је шест ауторских и коауторских публикација.
Најпознатије његове монографије су:

„Ђенерал Михаиловић, Биографије 1. део (до маја 1941. године)”, Београд 1996.
„Ваљевски равногорци, Југословенска војска у Отаџбини у ваљевском крају 1941—1945”, Ваљево 1998.
„Од Стаљина до Атлантског пакта, (армија у спољној политици Титове Југославије 1945—1958)”, Београд 2005.^[2]
„Југословенска армија 1945—1954 (нова идеологија, човек, оружје)”, Београд 2006.
„Југословенско ратно ваздухопловство 1942—1992”, Београд 2006.^[3]
„Голгота четника (Лијевче поље, Јасеновац, Зидани Mост)”, Београд, 2019.^[4]
2. крајишки корпус Војске Републике Српске, Душан Кукобат и Бојан Димитријевић, Бања Лука 2019.^[5]
Командант: војнички пут генерала Ратка Младића, Београд, 2019.^[6]

Види још

Филозофски факултет Универзитета у Београду

Референце

^ ^а ^б ^в Димитријевић, Бојан (2019). Голгота четника. Београд: Вукотић медиа. стр. 364. ISBN 978-86-89613-99-5.
^ „САРАДНИЦИ”. Институт за савремену историју. Приступљено 22. 7. 2019.
^ „Др Бојан Б. Димитријевић, научни саветник” (на језику: (језик: српски)).
^ Димитријевић, Бојан (2019). Голгота четника. Београд: Вукотић медиа. ISBN 978-86-89613-99-5.
^ Кукобат, Душан; Димитријевић, Бојан (2019). 2. крајишки корпус Војске Републике Српске. Бања Лука: Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. ISBN 978-99976-730-5-3.
^ Матовић, Драгана (11. 2. 2018). „Бојан Димитријевић: Грешка је што смо испоручили Младића”. Вечерње новости. Приступљено 22. 7. 2019.

Литература

Радановић, Милан (2011). „Историјска политика у Србији након 2000. Примери манифестовања спреге између академског историјског ревизионизма и државне ревизије прошлости”. Ур.: Веселиновић, Ана; Атанацковић, Петар; Кларић, Жељко. Изгубљено у транзицији: критичка анализа друштвене трансформације (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 14. 7. 2014. г. Приступљено 11. 6. 2014.

[аутоматски_генерисано1-1] а ^б ^в Димитријевић, Бојан (2019). Голгота четника. Београд: Вукотић медиа. стр. 364. ISBN 978-86-89613-99-5.

[2] „САРАДНИЦИ”. Институт за савремену историју. Приступљено 22. 7. 2019.

[3] „Др Бојан Б. Димитријевић, научни саветник” (на језику: (језик: српски)).

[4] Димитријевић, Бојан (2019). Голгота четника. Београд: Вукотић медиа. ISBN 978-86-89613-99-5.

[5] Кукобат, Душан; Димитријевић, Бојан (2019). 2. крајишки корпус Војске Републике Српске. Бања Лука: Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. ISBN 978-99976-730-5-3.

[6] Матовић, Драгана (11. 2. 2018). „Бојан Димитријевић: Грешка је што смо испоручили Младића”. Вечерње новости. Приступљено 22. 7. 2019.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

@@ Ред 22: / Ред 22: @@
 == Биографија ==
-Рођен је 1968. године у [[Београд]]у. Дипломирао је [[1994]]. године, а магистрирао [[1997]]. године на Филозофском факултету у [[Београд]]у са тезом под насловом „Југословенска војска у Отаџбини у ваљевском крају 1941—1945” Такође је магистрирао [[1996]]. године на Средњеевропском универзитету у [[Будимпешта|Будимпешти]] за тезом под насловом „Royalist Resistance in Northwest Serbia 1941—1945”. Докторирао је на новосадском универзитету [[2004]]. године, а докторска теза је била „Југословенска народна армија 1945—1954”. Завршио је високи курс реформе система безбедности на Универзитету у Брадфорду 2006.<ref>{{Cite book|title=Голгота четника|last=Димитријевић|first=Бојан|publisher=Вукотић медиа|year=2019|isbn=978-86-89613-99-5|location=Београд|pages=364}}</ref> Био је кустос Музеја југословенског ваздухопловства до 1997. године. Током 2001. по позиву, био је сарадник у Институту за напредне студије у Софији.<ref>{{Cite book|title=Голгота четника|last=Димитријевић|first=Бојан|publisher=Вукотић медиа|year=2019|isbn=978-86-89613-99-5|location=Београд|pages=364}}</ref> У периоду [[март]] [[2003]] — [[април]] 2004. године био је савјетник Министра одбране за рефору војске, а од [[2006]]. године је савјетник предсједника Србије за војна питања. Као савјетник Министра одбране руководио је тимом који је израдио Стратегију одбране Србије и Црне Горе и Бијелу књигу одбране. Од 2004. до 2015. био је уредник часописа Историја 20. века.<ref>{{Cite book|title=Голгота четника|last=Димитријевић|first=Бојан|publisher=Вукотић медиа|year=2019|isbn=978-86-89613-99-5|location=Београд|pages=364}}</ref>
+Рођен је 1968. године у [[Београд]]у. Дипломирао је [[1994]]. године, а магистрирао [[1997]]. године на Филозофском факултету у [[Београд]]у са тезом под насловом „Југословенска војска у Отаџбини у ваљевском крају 1941—1945” Такође је магистрирао [[1996]]. године на Средњеевропском универзитету у [[Будимпешта|Будимпешти]] за тезом под насловом „Royalist Resistance in Northwest Serbia 1941—1945”. Докторирао је на новосадском универзитету [[2004]]. године, а докторска теза је била „Југословенска народна армија 1945—1954”. Завршио је високи курс реформе система безбедности на Универзитету у Брадфорду 2006.<ref name="аутоматски генерисано1">{{Cite book|title=Голгота четника|last=Димитријевић|first=Бојан|publisher=Вукотић медиа|year=2019|isbn=978-86-89613-99-5|location=Београд|pages=364}}</ref> Био је кустос Музеја југословенског ваздухопловства до 1997. године. Током 2001. по позиву, био је сарадник у Институту за напредне студије у Софији.<ref name="аутоматски генерисано1" /> У периоду [[март]] [[2003]] — [[април]] 2004. године био је савјетник Министра одбране за рефору војске, а од [[2006]]. године је савјетник предсједника Србије за војна питања. Као савјетник Министра одбране руководио је тимом који је израдио Стратегију одбране Србије и Црне Горе и Бијелу књигу одбране. Од 2004. до 2015. био је уредник часописа Историја 20. века.<ref name="аутоматски генерисано1" />
 Димитријевић је био сарадник државне комисије за откривање чињеница о извршењу смртне казне над генералом Драгољубом Дражом Михаиловићем која је закључила да је тачна званична верзија [[операција хапшења Драже Михаиловића|хапшења Драгољуба Михаиловића]] у којој је улогу имао [[Никола Калабић]].