Đorđo de Kiriko — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м #1Lib1Ref Додат шаблон за листу референци и једна референца за овај чланак који није имао референце. Уклоњен шаблон: без извора.
м #1Lib1Ref Додата реченица о значајном утицају овог уметника на српску сликарку Милену Павловић Барили.
Ред 18: Ред 18:
| pravac_tradicija =
| pravac_tradicija =
| uticaji_od =
| uticaji_od =
| uticao_na =
| uticao_na = [[Милена Павловић Барили]]
| značajna_dela =
| značajna_dela =
| boja = #CCCC99
| boja = #CCCC99
Ред 32: Ред 32:
Godine [[1930]]. upoznaje i svoju drugu zenu Izabelu Pasker Far sa kojom će ostati do kraja života i najzad se ponovo doseliti u Italiju, tačnije Rim gde će se i skrasiti [[1944]].
Godine [[1930]]. upoznaje i svoju drugu zenu Izabelu Pasker Far sa kojom će ostati do kraja života i najzad se ponovo doseliti u Italiju, tačnije Rim gde će se i skrasiti [[1944]].
Dobio je nagradu od pisca Gijoma Apolinera, koji je pomogao da njegove radove upoznaju i kasniji [[nadrealizam|nadrealisti]]. Tanguj je napisao kako je jednog dana [[1922]]. video jednu od de Kirikovih slika u izlogu neke prodavnice slika, i od tog momenta je odlucio da postane slikar, iako nikada u životu nije držao četkicu! Drugi umetnci su potvrdili uticaj de Kirika uključujući umetnike kao što su [[Maks Ernst]], [[Salvador Dali]] i [[Rene Magrit]]. De Kiriko je snažno uticao na pokret nadrealista. Mikelanđelo Antonini, italijanski filmski režiser je takođe tvrdio da je podstaknut de Kirikom. Fumito Ueda je kritički tvrdio da je i igra „''-{Ico}-''“ kao i njegov nastavak „''-{Shadow of the Colossus}-''“ za -{Playstation 2}- nastala pod uticajem de Kirika.
Dobio je nagradu od pisca Gijoma Apolinera, koji je pomogao da njegove radove upoznaju i kasniji [[nadrealizam|nadrealisti]]. Tanguj je napisao kako je jednog dana [[1922]]. video jednu od de Kirikovih slika u izlogu neke prodavnice slika, i od tog momenta je odlucio da postane slikar, iako nikada u životu nije držao četkicu! Drugi umetnci su potvrdili uticaj de Kirika uključujući umetnike kao što su [[Maks Ernst]], [[Salvador Dali]] i [[Rene Magrit]]. De Kiriko je snažno uticao na pokret nadrealista. Mikelanđelo Antonini, italijanski filmski režiser je takođe tvrdio da je podstaknut de Kirikom. Fumito Ueda je kritički tvrdio da je i igra „''-{Ico}-''“ kao i njegov nastavak „''-{Shadow of the Colossus}-''“ za -{Playstation 2}- nastala pod uticajem de Kirika. Значајан утицај имао је на српску сликарку [[Милена Павловић Барили|Милену Павловић Барили]]<ref>{{cite web |title=Milena Pavlović Barili (1909 - 1945) |url=http://www.arte.rs/sr/umetnici/milena_pavlovic_barili-81/ |website=www.arte.rs |accessdate=5. 2. 2020}}</ref>.


Kasnije de Kiriko je nastavio svoj metafizički način slikanja,a i počeo da slika mnogo realističnije,sa sve vise uspeha,otkrivajući i usavršavajući davno zaboravljene tehnike slikanja.
Kasnije de Kiriko je nastavio svoj metafizički način slikanja,a i počeo da slika mnogo realističnije,sa sve vise uspeha,otkrivajući i usavršavajući davno zaboravljene tehnike slikanja.

Верзија на датум 5. фебруар 2020. у 15:39

Đorđo de Kiriko
Đorđo de Kiriko, fotografija Karla van Vehtena 1938.
Lični podaci
Datum rođenja(1888-07-10)10. јул 1888.
Mesto rođenjaVolos, Grčka
Datum smrti20. novembar 1978.
Mesto smrtiRim, Italija
Umetnički rad
Uticao naМилена Павловић Барили

Đorđo de Kiriko (Шаблон:Jez-ita-lat; rođen 10. jula 1888, umro 20. novembra 1978) je bio italijanski slikar.

Kiriko je rođen u Volosu. Nakon završetka studija u Atini i Firenci seli se u Nemačku u 1906, gde je upisao akademiju lepih umetnosti u Minhenu, tamo je čitao dela Ničea i Artura Šopenhauera, i proučavao rad Arnolda Broklina i Maksa Klingera. Posle 1910. seli se u Italiju.

Nakon što se puno selio po Evropi, i posle izbijanja Prvog svetskog rata vraća se u Italiju gde se pridružuje italijanskoj vojsci. Međutim, u vojsci je proglašen nedovoljno sposobnim za vojne dužnosti, zbog toga ga premeštaju u bolnicu u Feri. Godine 1915. de Kiriko je upoznao futuristu Karla Kara. Nastavio je da slika i 1918. premešten je u Rim, a takođe 1918. su njegova dela izlagana u Evropi.

Osnivač je metafizičke škole u slikarstvu. Najbolji deo svog slikarskog opusa stvorio je između 1909. i 1919, u svojoj metafizičkoj fazi, s motivima mirnih mediteranskih gradova punih svetla. Sledećih je godina definisao kanone metafizičkog slikarstva, a njegova su razmatranja objavljena u časopisu „Pittura metafisica“ („Metafizičko slikarstvo“). Radove nastale između 1915. i 1925. karakterišu teme i motivi ogoljene arhitekture u nerealističnoj perspektivi, uronjene u tajanstvenu atmosferu, bez ljudskih likova. U prikazima enterijera iz istog razdoblja zatiču se predmeti izmešteni iz svog prirodnog ili očekivanog konteksta, čime se postiže efekat nadrealnog. Javljaju se i uznemirujući klasični motivi (Hektor i Andromaha, (Ettore e Andromaca), 1917). Na motiv krojačke lutke, simbol savremenog čoveka, nadahnuo ga je „čovek bez lica“, lik iz drame njegovog brata, književnika i slikara Alberta Savinija. Oženio se 1924. prvom ženom, ruskom balerinom Raisom Gurevič, nakon čega su se zajedno preselili u Pariz. 1928. održao je svoju prvu izložbu u Njujorku, a ubrzo posle toga i u Londonu.

Godine 1930. upoznaje i svoju drugu zenu Izabelu Pasker Far sa kojom će ostati do kraja života i najzad se ponovo doseliti u Italiju, tačnije Rim gde će se i skrasiti 1944.

Dobio je nagradu od pisca Gijoma Apolinera, koji je pomogao da njegove radove upoznaju i kasniji nadrealisti. Tanguj je napisao kako je jednog dana 1922. video jednu od de Kirikovih slika u izlogu neke prodavnice slika, i od tog momenta je odlucio da postane slikar, iako nikada u životu nije držao četkicu! Drugi umetnci su potvrdili uticaj de Kirika uključujući umetnike kao što su Maks Ernst, Salvador Dali i Rene Magrit. De Kiriko je snažno uticao na pokret nadrealista. Mikelanđelo Antonini, italijanski filmski režiser je takođe tvrdio da je podstaknut de Kirikom. Fumito Ueda je kritički tvrdio da je i igra „Ico“ kao i njegov nastavak „Shadow of the Colossus“ za Playstation 2 nastala pod uticajem de Kirika. Значајан утицај имао је на српску сликарку Милену Павловић Барили[1].

Kasnije de Kiriko je nastavio svoj metafizički način slikanja,a i počeo da slika mnogo realističnije,sa sve vise uspeha,otkrivajući i usavršavajući davno zaboravljene tehnike slikanja.

De Kiriko je takođe objavio roman 1925. pod nazivom "Hebdomeros" , i autobiografski roman "Memorie della mia vita"[2].

Literatura

  • Giorgio de Chirico (2000). Monsieur Dudron. Autobiographischer Roman. Bern: Gachnang & Springer. ISBN 978-3-906127-59-0. 
  • Giorgio de Chirico. Katalog #5 der Kestner-Gesellschaft zur Ausstellung 10. Juli-30. August 1970.
  • Giorgio de Chirico: "Memorie della mia vita" JP Sluzbeni glasnik. 2009. ISBN 978-86-519-0058-0.

Dodatna literatura

  • Andreas Dorschel: 'Metaphysisch malen: Philosophie und Bild bei Giorgio de Chirico', in: Kunst und Wissen in der Moderne. Böhlau, Wien - Köln - Weimar, 2009, S. 123-132.
  • Werner Helwig: De Chirico: Metaphysische Periode. Mohn, Gütersloh 1962.
  • Gerd Roos: Girogio de Chirico und seine Malerfreunde Fritz Gartz – Georgios Busianis – Dimitros Pikinos in München 1906–1909. In: Schmied, Wieland, Ross, Gerd: Giorgio de Chirico München 1906–1909. Akademie der Künste, München 1994, S. 55–182.

Референце

  1. ^ „Milena Pavlović Barili (1909 - 1945)”. www.arte.rs. Приступљено 5. 2. 2020. 
  2. ^ Кирико, Ђорђо де (2009). Сећања из мог живота. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-0058-0. Приступљено 5. 2. 2020. 

Spoljašnje veze

Đorđo de Kiriko на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Đorđo_de_Kiriko&oldid=22901233”