Ресава (река) — разлика између измена
мНема описа измене ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање |
м Враћене измене Iamnikola8888 (разговор) на последњу измену корисника Djordjes ознака: враћање |
||
Ред 22: | Ред 22: | ||
}} |
}} |
||
'''Ресава''' је река у [[јужна и источна Србија|источној Србији]], која извире на планини [[Бељаница|Бељаници]] и најдужа је десна притока [[Велика Морава|Велике Мораве]]. Настаје спајањем Бобовачке и Злотске реке, на висини од 663 метара надморске висине, док се највиши извор Бобовачке реке налази на висини од око 1.120 метара. Дужина њеног тока је 65 km, а слив обухвата површину од 685[[квадратни километар|km²]]. Њен горњи део представља [[Композитна долина|композитну долину]] у којој се кратке [[Клисура|клисуре]] смењују са малим [[котлина]]ма, да би у свом доњем делу (после Манасије), она ушла у пространу долину. У реци живе [[поточна пастрмка]], [[кркуша]] и [[Клен (риба)|кленови]], а дуж њеног тока подигнут је низ рибњака у којима се узгајају [[дужичаста пастрмка|калифорнијске]] и [[Жута пастрмка|жуте пастрмке]] |
'''Ресава''' је река у [[јужна и источна Србија|источној Србији]], која извире на планини [[Бељаница|Бељаници]] и најдужа је десна притока [[Велика Морава|Велике Мораве]]. Настаје спајањем Бобовачке и Злотске реке, на висини од 663 метара надморске висине, док се највиши извор Бобовачке реке налази на висини од око 1.120 метара. Дужина њеног тока је 65 km, а слив обухвата површину од 685[[квадратни километар|km²]]. Њен горњи део представља [[Композитна долина|композитну долину]] у којој се кратке [[Клисура|клисуре]] смењују са малим [[котлина]]ма, да би у свом доњем делу (после Манасије), она ушла у пространу долину. У реци живе [[поточна пастрмка]], [[кркуша]] и [[Клен (риба)|кленови]], а дуж њеног тока подигнут је низ рибњака у којима се узгајају [[дужичаста пастрмка|калифорнијске]] и [[Жута пастрмка|жуте пастрмке]]. |
||
Ресава протиче кроз [[Деспотовац]] и [[Свилајнац]], а у њеној непосредној близини се налазе [[Ресавска пећина|Ресавска (''Дивљаковачка'') пећина]], [[водопад]] [[Велики бук (Лисине)|Велики бук (''Лисине'')]] и манастир [[Манастир Манасија|Манасија (''Ресава'')]], као и велика налазишта [[Мрки угаљ|мрког угља]], која се екслоатишу у склопу [[РЕМБАС]]а. |
Ресава протиче кроз [[Деспотовац]] и [[Свилајнац]], а у њеној непосредној близини се налазе [[Ресавска пећина|Ресавска (''Дивљаковачка'') пећина]], [[водопад]] [[Велики бук (Лисине)|Велики бук (''Лисине'')]] и манастир [[Манастир Манасија|Манасија (''Ресава'')]], као и велика налазишта [[Мрки угаљ|мрког угља]], која се екслоатишу у склопу [[РЕМБАС]]а. |
Верзија на датум 20. фебруар 2020. у 22:48
Ресава | |
---|---|
Опште информације | |
Дужина | 65 km |
Басен | 685 km2 |
Слив | Црно море |
Водоток | |
Извор | настаје спајањем Злотске и Бобовачке реке на Бељаници |
В. извора | ~1120 m |
Ушће | Велика Морава |
Географске карактеристике | |
Држава/е | Србија |
Област | Источна Србија |
Насеља | Деспотовац, Свилајнац |
Река на Викимедијиној остави |
Ресава је река у источној Србији, која извире на планини Бељаници и најдужа је десна притока Велике Мораве. Настаје спајањем Бобовачке и Злотске реке, на висини од 663 метара надморске висине, док се највиши извор Бобовачке реке налази на висини од око 1.120 метара. Дужина њеног тока је 65 km, а слив обухвата површину од 685km². Њен горњи део представља композитну долину у којој се кратке клисуре смењују са малим котлинама, да би у свом доњем делу (после Манасије), она ушла у пространу долину. У реци живе поточна пастрмка, кркуша и кленови, а дуж њеног тока подигнут је низ рибњака у којима се узгајају калифорнијске и жуте пастрмке.
Ресава протиче кроз Деспотовац и Свилајнац, а у њеној непосредној близини се налазе Ресавска (Дивљаковачка) пећина, водопад Велики бук (Лисине) и манастир Манасија (Ресава), као и велика налазишта мрког угља, која се екслоатишу у склопу РЕМБАСа.
Види још
Литература
- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.