Неџмије Хоџа — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 18: Ред 18:
| наследник=[[Адил Чарчани]]
| наследник=[[Адил Чарчани]]
}}
}}
'''Неџмије Хоџа''' ({{јез-алб|Nexhmije Hoxha}}; [[Битољ]], [[7. фебруар]] [[1921]] — [[26. фебруар]] [[2020]]) била је удовица некадашњег албанског вође [[Енвер Хоџа|Енвера Хоџе]] и бивша политичкарка.
'''Неџмије Хоџа''' ({{јез-алб|Nexhmije Hoxha}}; [[Битољ]], [[7. фебруар]] [[1921]] — [[Тирана]], [[26. фебруар]] [[2020]]) била је политичарка и удовица некадашњег албанског вође [[Енвер Хоџа|Енвера Хоџе]].


== Биографија ==
== Биографија ==
Ред 37: Ред 37:
|accessdate=6. 4. 2013.}}</ref><ref>[http://www.oneparty.co.uk/compass/compass/com13604.html ''My Father, Enver Hoxha'' by Nexhmije's son Ilir], Приступљено 15. 4. 2013.</ref>
|accessdate=6. 4. 2013.}}</ref><ref>[http://www.oneparty.co.uk/compass/compass/com13604.html ''My Father, Enver Hoxha'' by Nexhmije's son Ilir], Приступљено 15. 4. 2013.</ref>


Након изласка из затвора живи у једнособном стану заједно са сестром. Добива пензију од 24 евра месечно.<ref>[http://www.millionaire.bg/article.jsf?articleId=878&img=3 Милионер - Жените на балканските диктатори], Приступљено 15. 4. 2013.</ref>
Након изласка из затвора живи у једнособном стану заједно са сестром.


== Извори ==
== Извори ==
{{Портал|Биографија}}
{{reflist}}
{{reflist}}

{{Порталбар|Биографија|Жене}}


{{DEFAULTSORT:Хоџа, Неџмије}}
{{DEFAULTSORT:Хоџа, Неџмије}}

Верзија на датум 26. фебруар 2020. у 21:28

Шаблон:Херој Ж Неџмије Хоџа (алб. Nexhmije Hoxha; Битољ, 7. фебруар 1921Тирана, 26. фебруар 2020) била је политичарка и удовица некадашњег албанског вође Енвера Хоџе.

Биографија

Рођена је 1921. године као Неџмије Џуглини у Битољу, тадашња Краљевина СХС. Пре Другог светског рата је студирала у Вишој школи у Тирани.

Новембра 1941. је постала чланица новоформиране Комунистичке партије Албаније и већ следеће године изабрана за чланицу Генералног већа Народноослободилачког покрета Албаније. Током Народноослободилачке борбе, борила се у саставу Прве дивизије Народноослободилачке војске Албаније. Године 1943, била је изабрана за чланицу Секретаријата Савеза жена Албаније, а од 1946. до 1952. била је председница Савеза.

Након завршетка рата, наставила је и завршила студиј у Тирани. Тада се удала за Енвера Хоџу, који је у то време био премијер Албаније и секретар КП Албаније.

Неџмије је 1948. изабрана за посланицу у Народној скупштини, а 1952. је постала чланица Централног комитета Партије рада Албаније. Од 1966. је била директор Института за марксистичко-лењинистичке студије. Била је и последња ректорица Више партијске школе „Владимир Иљич Лењин“.

Након Хоџине смрти 1985. године, Неџмије је била изабрана за председницу Демократског фронта Албаније. Током екононско-политичких промена 1990-1991, бранила је лик и дело Енвера Хоџе. Била је присиљена на давање оставке на месту председнице Демократског фронта у децембру 1990, а заменио ју је премијер Адил Чарчани. Нове власти су ју 1994. ухапсиле и осудиле на затворску казну од шест година због случајева нетранспарентног трошења државног новца током Хоџине владавине.[1][2]

Након изласка из затвора живи у једнособном стану заједно са сестром.

Извори

  1. ^ The Associated Press (11. 1. 1997). „Widow of dictator leaves prison In Albania, Nexhmije Hoxha serves five years for corruption”. The Kansas City Star. Приступљено 6. 4. 2013. 
  2. ^ My Father, Enver Hoxha by Nexhmije's son Ilir, Приступљено 15. 4. 2013.