Историја Бугарске у Византијском царству — разлика између измена
пребацујем у чланак Бугарска (тема) ознаке: ново преусмерење Визуелни уређивач: пребачен |
Престани. Византијска тема Бугарске није Византијска Бугарска. То је попут писања да су Бугарска само Србија и Македонија. ознаке: уклоњено преусмерење враћена измена |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Image:Bulgaria under Bizantine rule.png|thumb|right|300px|Бугарска под византијском влашћу. Устанци и нереди.]] |
|||
#Преусмери [[Бугарска (тема)]] |
|||
'''Византијска Бугарска''' или '''Бугарске у Византијском царству''' или '''Бугарска под византијском влашћу''' назива се период од 1019. до 1185. године, током којег бугарска држава није постојала. Овај период је започео после византијског освајања Бугарски [[Срем]] од [[Константин Диоген|Константина Диогена]] и завршио се [[Устанак Асена и Петра|устанком Асена и Петра]]. <ref>[http://www.promacedonia.org/vz2/vz2_predg.htm History of the Bulgarian state in the Middle Ages. Volume II. Bulgaria under Byzantine rule (1018-1187) by [[Васил Златарски]]]</ref> |
|||
Са становишта историјске методологије с обзиром на чињенице, овај период је јасно подељен на два дела — до почетка обнове [[Комнини|Комнина]] (1019-1081), а затим (1081-1185). |
|||
Освајање [[Прво бугарско царство|Првог бугарског царства]] од Византије трајало је пола века и посебно крваво. Из тог разлога, [[Василије II Бугароубица]] након освајања није донео одлуку о променама како би бескрвно успоставио нови [[статус кво]]. Бугарске земље које су пружиле најжешћи отпор одвојене су у [[Бугарска (тема)]], а бугарска црква је деградирана (јер нема државе) и трансформисана у [[Охридска архиепископија|Охридску архиепископију]] са седиштем у теми. Упркос мекој политици наметања византијске владавине над Бугарима, устанци Бугара против нове владе смењивали су се један за другим — [[Устанак Петра Дељана]]; [[Устанак у Тесалији (1066)]] којим је руководио [[Никулица Делфина]]; [[Устанак Ђорђа Војтеха]]; [[Устанак у Паристриону]]; побунама [[Добромир]]а у Месембрији и [[Лека|Леке]] у Средецу (1079). <ref>[https://books.google.com/books?id=T91k6HAODzAC&pg=PA74 A world history of tax rebellions: an encyclopedia of tax rebels, revolts, and riots from antiquity to the present], David F. Burg, Taylor & Francis, 2004, {{ISBN|0-415-92498-7}}, pp. 74–75.</ref> |
|||
По доласку Комнина на власт, бугарски устанци су се стишали попут чаробног штапића. Разлог за то је интеграција старе бугарске аристократије у владавину царства, што се може судити према списима [[Ана Комнина|Ане Комнене]] о њеној баки [[Марија Бугарска|Марији Бугарској]] у „[[Алексијада|Алексијади]]“. |
|||
== Референце == |
|||
{{reflist}} |
|||
== Види још == |
|||
* [[Прониште]] |
|||
* [[Јован Владимир]] |
|||
* [[Константин Бодин]] |
|||
* [[Јелена (супруга Јована Асена)]] |
|||
[[Категорија:Византијска Бугарска]] |
|||
Верзија на датум 22. новембар 2020. у 12:57
Византијска Бугарска или Бугарске у Византијском царству или Бугарска под византијском влашћу назива се период од 1019. до 1185. године, током којег бугарска држава није постојала. Овај период је започео после византијског освајања Бугарски Срем од Константина Диогена и завршио се устанком Асена и Петра. [1]
Са становишта историјске методологије с обзиром на чињенице, овај период је јасно подељен на два дела — до почетка обнове Комнина (1019-1081), а затим (1081-1185).
Освајање Првог бугарског царства од Византије трајало је пола века и посебно крваво. Из тог разлога, Василије II Бугароубица након освајања није донео одлуку о променама како би бескрвно успоставио нови статус кво. Бугарске земље које су пружиле најжешћи отпор одвојене су у Бугарска (тема), а бугарска црква је деградирана (јер нема државе) и трансформисана у Охридску архиепископију са седиштем у теми. Упркос мекој политици наметања византијске владавине над Бугарима, устанци Бугара против нове владе смењивали су се један за другим — Устанак Петра Дељана; Устанак у Тесалији (1066) којим је руководио Никулица Делфина; Устанак Ђорђа Војтеха; Устанак у Паристриону; побунама Добромира у Месембрији и Леке у Средецу (1079). [2]
По доласку Комнина на власт, бугарски устанци су се стишали попут чаробног штапића. Разлог за то је интеграција старе бугарске аристократије у владавину царства, што се може судити према списима Ане Комнене о њеној баки Марији Бугарској у „Алексијади“.
Референце
- ^ History of the Bulgarian state in the Middle Ages. Volume II. Bulgaria under Byzantine rule (1018-1187) by Васил Златарски
- ^ A world history of tax rebellions: an encyclopedia of tax rebels, revolts, and riots from antiquity to the present, David F. Burg, Taylor & Francis, 2004, ISBN 0-415-92498-7, pp. 74–75.