Марко Лициније Крас — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Мењам датотеку Marcus_Licinius_Crassus_Louvre.jpg другом датотеком Bust_of_an_unknown_citizen_in_the_realist_republican_tradition_(Louvre_MR_510).jpg ([[commons
#1Lib1Ref #1Lib1RefCEE
Ред 1: Ред 1:
{{bez_izvora}}
{{Биографија
{{Биографија
| име = Марко Лициније
| име = Марко Лициније
Ред 17: Ред 16:
| женски_пол =
| женски_пол =
}}
}}
'''Марко Лициније Крас Дивес''', ({{јез-лат|Marcus Licinius Crassus Dives}}; око [[115. п. н. е.]] - Кархеја (данас Харан у [[Турска|Турској]]), [[53. п. н. е.]]), војсковођа и политичар [[Римска република|Римске републике]].
'''Марко Лициније Крас Дивес''', ({{јез-лат|Marcus Licinius Crassus Dives}}; око [[115. п. н. е.]] - Кархеја (данас Харан у [[Турска|Турској]]), [[53. п. н. е.]]), војсковођа и политичар [[Римска република|Римске републике]].<ref>{{cite web |title=Marcus Licinius Crassus |url=https://www.ancient.eu/Marcus_Licinius_Crassus/ |website=Ancient History Encyclopedia |access-date=21. 1. 2021}}{{en}}</ref>


Од [[59. п. н. е.]] члан првог [[тријумвират]]а уз [[Гај Јулије Цезар|Гаја Јулија Цезара]] и [[Гнеј Помпеј Велики|Помпеја Великог]]. Након његове смрти дошло је до грађанског рата између Цезара и Помпеја.
Од [[59. п. н. е.]] члан првог [[тријумвират]]а уз [[Гај Јулије Цезар|Гаја Јулија Цезара]] и [[Гнеј Помпеј Велики|Помпеја Великог]]. Након његове смрти дошло је до грађанског рата између Цезара и Помпеја.
Ред 28: Ред 27:


Након [[59. п. н. е.]] Крас је с Помпејом и Цезаром склопио први тријумвират. Крас је у овом савезу видео могућност за постизања политичког утицаја у држави, који му је недостајао. [[56. п. н. е.]] тријумвират је обновљен, а [[55. п. н. е.]] Крас и Помпеј су именовани за конзуле. По новом уговору Красу је поверена управа над Шпанијом и Сиријом на пет година. [[54. п. н. е.]] Крас је као управник [[Сирија (провинција)|Сирије]] заратио са [[Партско царство|Парћанима]], тражежи војну победу која му је била потребна да би свој положај учврстио према осталим тријумвирима. Парћани су му нанели катастрофалан пораз у [[битка код Каре|бици код Каре]], [[53. п. н. е.]]. Ту је Крас и погинуо. Парћани су га заробили, одмах погубили, одсекли му главу и послали је парћанском краљу.
Након [[59. п. н. е.]] Крас је с Помпејом и Цезаром склопио први тријумвират. Крас је у овом савезу видео могућност за постизања политичког утицаја у држави, који му је недостајао. [[56. п. н. е.]] тријумвират је обновљен, а [[55. п. н. е.]] Крас и Помпеј су именовани за конзуле. По новом уговору Красу је поверена управа над Шпанијом и Сиријом на пет година. [[54. п. н. е.]] Крас је као управник [[Сирија (провинција)|Сирије]] заратио са [[Партско царство|Парћанима]], тражежи војну победу која му је била потребна да би свој положај учврстио према осталим тријумвирима. Парћани су му нанели катастрофалан пораз у [[битка код Каре|бици код Каре]], [[53. п. н. е.]]. Ту је Крас и погинуо. Парћани су га заробили, одмах погубили, одсекли му главу и послали је парћанском краљу.

== Референце ==
{{reflist}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==

Верзија на датум 21. јануар 2021. у 16:33

Марко Лициније Крас
Датум рођења115. п. н. е.
Место рођењаРим
Датум смрти53. п. н. е.
Место смртиКархеја

Марко Лициније Крас Дивес, (лат. Marcus Licinius Crassus Dives; око 115. п. н. е. - Кархеја (данас Харан у Турској), 53. п. н. е.), војсковођа и политичар Римске републике.[1]

Од 59. п. н. е. члан првог тријумвирата уз Гаја Јулија Цезара и Помпеја Великог. Након његове смрти дошло је до грађанског рата између Цезара и Помпеја.

Крас је 87. п. н. е. побегао из Рима када је власт преузео Гај Марије. Из Хиспаније је прешао у Африку а затим у Италију гдје се придружио Сули. Као млади официр подржао је Луција Корнелија Сулу у грађанском рату од 83. п. н. е. против популара. Након Сулине победе Крас се безобзирно обогатио на проскрипцијама. Но, прави извор његовог богатства, по Плутарху, била је спретна манипулација грађевинским земљиштем и некретнинама.

Године 73. п. н. е. Крас је постао претор. Када се Спартак у Спартаковом устанку, 72. п. н. е., кренуо с војском робова према Риму, Крас је добио заповедништво над римском војском у Италији. Крас је победио Спартака 71. п. н. е., али рат није могао бити завршен све док се Помпеј није умешао. Тиме је устанак био угушен. Након победе Крас је прославио тријумф. Крас и Помпеј су заједно били изабрани за конзуле 70. п. н. е.. Док је Помпеј градио војну каријеру, Крас је повећавао своје богатство и скупљао себи потпору у сенату.

Године 65. п. н. е. Крас је служио као цензор. Године 63. п. н. е. Крас и Цезар су пред сенатом оптужени да су учествовали у завери против сената коју је покренуо Катилина. Иако је конзул Цицерон затражио смртну казну, обојица су ослобођени. Највероватнији разлог ослобађања су Красове бројне везе у сенату.

Након 59. п. н. е. Крас је с Помпејом и Цезаром склопио први тријумвират. Крас је у овом савезу видео могућност за постизања политичког утицаја у држави, који му је недостајао. 56. п. н. е. тријумвират је обновљен, а 55. п. н. е. Крас и Помпеј су именовани за конзуле. По новом уговору Красу је поверена управа над Шпанијом и Сиријом на пет година. 54. п. н. е. Крас је као управник Сирије заратио са Парћанима, тражежи војну победу која му је била потребна да би свој положај учврстио према осталим тријумвирима. Парћани су му нанели катастрофалан пораз у бици код Каре, 53. п. н. е.. Ту је Крас и погинуо. Парћани су га заробили, одмах погубили, одсекли му главу и послали је парћанском краљу.

Референце

  1. ^ „Marcus Licinius Crassus”. Ancient History Encyclopedia. Приступљено 21. 1. 2021. (језик: енглески)

Спољашње везе