Угљеник-14 — разлика између измена
м Пребацивање шаблона за семинарске радове на страну за разговор |
мНема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Угљеник-14''' је [[изотоп]] угљеника који има [[масени број]] 14. Роуз и Џонс су 1984. године детектовали изотоп угљеника-14 у радиоактивном ланцу [[Уранијум|уранијума]]-235. Угљеник постоји у природи у виду 3 главна изотопа: Ц-12, Ц-13 и Ц-14 који је нестабилан или радиоактиван. Током нуклеарних тестова током 1940-их, 1950-их и 1960-их година, угљеник-14 је узиман из биљака широм света. Он се и данас налази у биљкама иако у малим количинама. [[Релативна атомска маса]] угљеника-14 је 14. 003242 атомских јединица масе. Различити изотопи угљеника се не разликују по својим [[Hemijska svojstva|хемијским својствима]].<ref>{{cite web |last1=Роуз, Ј. Х.;Џонс, А. Г. |title=Откриће угљеника-14 |url=https://books.google.rs/books?id=aDxvDwAAQBAJ&pg=PA131&lpg=PA131&dq=%D1%83%D0%B3%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA-14&source=bl&ots=v5mtFpfc7C&sig=ACfU3U03V0XYvne97zUZDgDLgfXreIZMUQ&hl=sr&sa=X&ved=2ahUKEwinroju37_oAhWvxMQBHWA3A90Q6AEwCHoECAwQAQ#v=onepage&q=%D1%83%D0%B3%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA-14&f=false |accessdate=13. 4. 2020}}</ref> |
'''Угљеник-14''' је [[изотоп]] угљеника који има [[масени број]] 14. Роуз и Џонс су 1984. године детектовали изотоп угљеника-14 у радиоактивном ланцу [[Уранијум|уранијума]]-235. Угљеник постоји у природи у виду 3 главна изотопа: Ц-12, Ц-13 и Ц-14 који је нестабилан или радиоактиван. Током нуклеарних тестова током 1940-их, 1950-их и 1960-их година, угљеник-14 је узиман из биљака широм света. Он се и данас налази у биљкама иако у малим количинама. [[Релативна атомска маса]] угљеника-14 је 14. 003242 атомских јединица масе. Различити изотопи угљеника се не разликују по својим [[Hemijska svojstva|хемијским својствима]].<ref>{{cite web |last1=Роуз, Ј. Х.;Џонс, А. Г. |title=Откриће угљеника-14 |url=https://books.google.rs/books?id=aDxvDwAAQBAJ&pg=PA131&lpg=PA131&dq=%D1%83%D0%B3%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA-14&source=bl&ots=v5mtFpfc7C&sig=ACfU3U03V0XYvne97zUZDgDLgfXreIZMUQ&hl=sr&sa=X&ved=2ahUKEwinroju37_oAhWvxMQBHWA3A90Q6AEwCHoECAwQAQ#v=onepage&q=%D1%83%D0%B3%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA-14&f=false |accessdate=13. 4. 2020}}</ref> |
||
== Метода угљеника-14 == |
== Метода угљеника-14 == |
||
Количина угљеника-14 у [[атмосфера|атмосфери]] је мало промењива јер до његовог стварања долази под утицајем [[космички зраци|космичких зрака]] који стално долазе до [[Земља|Земље]], а који се састоје већином (око 90%) од [[Протон|протона]].{{sfn|Логос|2017|p=308}} Због бомбардовања космичким зрацима, на површини наше атмосфере долази до избацивања [[Неутрон|неутрона]] из језгара [[Азот|азота]], [[Кисеоник|кисеоника]] и [[Аргон|аргона]]. |
|||
Због бомбардовања [[Протон|протонима]] из космоса, на површини наше атмосфере долази до избацивања [[Неутрон|неутрона]] из језгара [[Азот|азота]], [[Кисеоник|кисеоника]] и [[Аргон|аргона]]. Атоми азота хватају те неутроне и у том поступку атом азота одаје један протон, чиме атомска маса остаје иста, а [[атомски број]] умањи за један. Тако од азота настаје атом угљеника Ц-14. |
|||
Удари космичких зрака успевају да промене један протон у малом броју атома азота тако што се тај протон замени са једним неутроном и тада се атом азота претвара у атом угљеника-14, који има 6 протона и 8 неутрона у његовом језгру.{{sfn|Логос|2017|p=308}} Атомска маса промењеног атома остаје иста, али [[атомски број]] је мањи за један. |
|||
Биљке из атмосфере узимају угљеник-14, као и угљеник-12 и уграђују их у шећере, животиње једу биљке и у њих се преноси исти однос угљеника-14 и угљеника-12 какав је постојао у атмосфери Земље у време тог храњења, али када биљка, или животиња угине тај однос се мења због полураспада угљеника-14, који траје око 5.730 година.{{sfn|Логос|2017|p=307-308. „ Нестабилност угљеника-14 је последица тога што се један неутрон у његовом језгру распада и претвара у протон. Тако настаје атом азота-14.“}} Средином XX века Вилард Либи је објаснио да угљеник-14 због своје нестабилности, то јест правилног полураспада може да се употребив за одређивање времена смрти неког органског једињења, поређењем са количином угљеника-12 која нема полураспад у истој (испитиваној) органској материји.{{sfn|Логос|2017|p=307}} После 8 полураспада атома угљеника-14 њега остаје мало у органској материји и тешко је поуздано одређивање времена настанка неког археолошки истраженог слоја који је старији од 50.000 година помоћу угљеника-14.{{sfn|Логос|2017|p=308}} |
|||
Овај угљеник, као и Ц-12, са кисеоником гради [[угљен-диоксид]]. Језгро угљеника-14 је нестабилно и оно се дизентегрише распадом, тако да се угљеник-14 претвара у азот. Време полураспада угљеника-14 и азота је 5730 година.<ref>{{cite web |title=Метода угљеника-14 |url=http://www.svetlostistine.org/Knjige/BiblijaINauka/poglavlje%2036.htm |website=Светлост Истине |accessdate=13. 4. 2020}}</ref> |
Овај угљеник, као и Ц-12, са кисеоником гради [[угљен-диоксид]]. Језгро угљеника-14 је нестабилно и оно се дизентегрише распадом, тако да се угљеник-14 претвара у азот. Време полураспада угљеника-14 и азота је 5730 година.<ref>{{cite web |title=Метода угљеника-14 |url=http://www.svetlostistine.org/Knjige/BiblijaINauka/poglavlje%2036.htm |website=Светлост Истине |accessdate=13. 4. 2020}}</ref> |
||
| Ред 35: | Ред 39: | ||
== Референце == |
== Референце == |
||
{{рефлист}} |
{{рефлист}} |
||
== Литература == |
|||
* {{Cite book| ref =harv|last =Логос|first =Александар А.|title =Путовање мисли : увод у потрагу за истином| location=Београд|year=2017| url =https://www.academia.edu/44763929/Putovanje_misli_Beograd_2017_pdf}} |
|||
[[Категорија:Хемија]] |
[[Категорија:Хемија]] |
||
Верзија на датум 22. март 2021. у 01:33
Угљеник-14 је изотоп угљеника који има масени број 14. Роуз и Џонс су 1984. године детектовали изотоп угљеника-14 у радиоактивном ланцу уранијума-235. Угљеник постоји у природи у виду 3 главна изотопа: Ц-12, Ц-13 и Ц-14 који је нестабилан или радиоактиван. Током нуклеарних тестова током 1940-их, 1950-их и 1960-их година, угљеник-14 је узиман из биљака широм света. Он се и данас налази у биљкама иако у малим количинама. Релативна атомска маса угљеника-14 је 14. 003242 атомских јединица масе. Различити изотопи угљеника се не разликују по својим хемијским својствима.[1]
Метода угљеника-14
Количина угљеника-14 у атмосфери је мало промењива јер до његовог стварања долази под утицајем космичких зрака који стално долазе до Земље, а који се састоје већином (око 90%) од протона.[2] Због бомбардовања космичким зрацима, на површини наше атмосфере долази до избацивања неутрона из језгара азота, кисеоника и аргона. Удари космичких зрака успевају да промене један протон у малом броју атома азота тако што се тај протон замени са једним неутроном и тада се атом азота претвара у атом угљеника-14, који има 6 протона и 8 неутрона у његовом језгру.[2] Атомска маса промењеног атома остаје иста, али атомски број је мањи за један.
Биљке из атмосфере узимају угљеник-14, као и угљеник-12 и уграђују их у шећере, животиње једу биљке и у њих се преноси исти однос угљеника-14 и угљеника-12 какав је постојао у атмосфери Земље у време тог храњења, али када биљка, или животиња угине тај однос се мења због полураспада угљеника-14, који траје око 5.730 година.[3] Средином XX века Вилард Либи је објаснио да угљеник-14 због своје нестабилности, то јест правилног полураспада може да се употребив за одређивање времена смрти неког органског једињења, поређењем са количином угљеника-12 која нема полураспад у истој (испитиваној) органској материји.[4] После 8 полураспада атома угљеника-14 њега остаје мало у органској материји и тешко је поуздано одређивање времена настанка неког археолошки истраженог слоја који је старији од 50.000 година помоћу угљеника-14.[2]
Овај угљеник, као и Ц-12, са кисеоником гради угљен-диоксид. Језгро угљеника-14 је нестабилно и оно се дизентегрише распадом, тако да се угљеник-14 претвара у азот. Време полураспада угљеника-14 и азота је 5730 година.[5]
Овом методом и у одређеној количини је најбоље датирати:
- Дрвени угаљ (оптимална количина 30-90 грама)
- Суво дрво и суво растиње (60 грама)
- Рогови животиња (150-300 грама)
- Кости или љуштуре (свежи остаци око 120 грама)
- Кости или љуштуре у фази распадања (до 2200 грама)
- Органски седименти-језерски муљ, уљани шкрилци (3-5 килограма)
Поред тога,потребно је водити рачуна и о следећем:
- Пробе се узимају само са свежих фосила без употребе било каквих конзервационих средстава
- Пробе се не узимају у случају када је слој обогаћен младим органским материјалом (хумусом и слично)
- Из истог разлога треба узимати пробе различитих органских остатака како би се могла вршити паралелизација, као и контрола одредби.
Ова метода функционише на следећи начин:
- Да је бомбардовање из космоса константно
- Да је однос између радиоактивног и нормалног угљеника константан
- Да је количина угљен-диоскида у атмосфери константна
- Да је стопа распада угљеника-14 константна
- Да нема размене између организма који је угинуо и средине
- Да је постигнута равнотежа између количине новонасталог и распаднутог угљеника-14
У највећем броју случајева органска материја која се налази у седиментима (стабла дрвећа, кости кичмењака, тресет) је претрпела мањи или већи транспорт па је према томе старија од творевина у којима се налази. Помоћу методе Ц-14 одређује старост микрофосила из седимената који се налазе у повлати.[6]
Улога угљеника-14
- Угљеник-14 се користи за одређивање старости предмета
- Угљеник-14 заједно са угљеником-12 апсорбује биљке, граде органску материју
- Угљеник-14 се користи у пољима хидрологије, атмосферских наука, археологије, биомедицине
Референце
- ^ Роуз, Ј. Х.;Џонс, А. Г. „Откриће угљеника-14”. Приступљено 13. 4. 2020.
- ^ а б в Логос 2017, стр. 308.
- ^ Логос 2017, стр. 307-308. „ Нестабилност угљеника-14 је последица тога што се један неутрон у његовом језгру распада и претвара у протон. Тако настаје атом азота-14.“.
- ^ Логос 2017, стр. 307.
- ^ „Метода угљеника-14”. Светлост Истине. Приступљено 13. 4. 2020.
- ^ Калкан, Кристина. „Значај методе угљеника-14”. Приступљено 13. 4. 2020.
Литература
- Логос, Александар А. (2017). Путовање мисли : увод у потрагу за истином. Београд.