Девон (периода) — разлика између измена
Нова страница: Девон је геолошка периода палеозоика која је се односи на време од пре око 416 до пре око 359.2 м... |
мНема описа измене |
||
Ред 16: | Ред 16: | ||
У западној [[Србија|Србији]] у подручју [[Јадар|Јадра]], девон је претежно кластичног развоја са прослојцима [[кречњак]]а, посебно у вишим деловима. Код [[Дружетић]]а северно од [[Ваљево|Ваљева]] нађена је богата фауна средњег и горњег девона у којој су нађени остаци трилобитског рода Phacops, затим тентакулити (Styliolina, Novakia), гонијатити (Manticoceras), бројни конодонти (Ozarkodina lata, Polygnathus linguiformis, Palmathodella orthoconica, Palmatholepis glabra). |
У западној [[Србија|Србији]] у подручју [[Јадар|Јадра]], девон је претежно кластичног развоја са прослојцима [[кречњак]]а, посебно у вишим деловима. Код [[Дружетић]]а северно од [[Ваљево|Ваљева]] нађена је богата фауна средњег и горњег девона у којој су нађени остаци трилобитског рода Phacops, затим тентакулити (Styliolina, Novakia), гонијатити (Manticoceras), бројни конодонти (Ozarkodina lata, Polygnathus linguiformis, Palmathodella orthoconica, Palmatholepis glabra). |
||
{{Палеозоик}} |
|||
[[Категорија:Геолошке периоде]] |
[[Категорија:Геолошке периоде]] |
Верзија на датум 17. јун 2009. у 18:22
Девон је геолошка периода палеозоика која је се односи на време од пре око 416 до пре око 359.2 милиона година. Назив је добила према истоименој покрајини у Великој Британији где су први пут изучаване стене девонске старости. Подела девона је извршена на основу односа слојева у Арденима.
Живот у девону
У девону су јаче развијене копнене биљке. Представник доњег и средњег девона је род Psilophyton а горњег Archaeopteris. Поред рода Psilofyton заступљени су родови Rhynia, Asteroxylon, Pseudosporochnus и др.
Горњедевонска флора више готово и нема псилофита. Главни представник је Archaeopteris из групе папрати (Filices).
У прелазној зони према мору свој живот наставља заједница у којој се истичу Ostracoderm-и из групе Агнатха, затим Placoderm-и са родовима Pterichthyodes и Coccosteus. Током ове периоде ова заједница све више продире у водене просторе, а крајем девона изумире.
Повремени становници простора ван воде су и неке рибе дводихалице (Dipnoi) с родом Dipterus и ресоперке(Crossopterygii) с родовима Holoptychius, Osteolepis и др.Ресоперке имају велико филогенетско значење , јер су се временом њихова пераја поступно преобразила у удове, па су од њих у млађем девону настали примитивни водоземци.
Представници живог света у мору су:
- корали - Tetracorallia, Cyathophyllum, Cistiphyllum, Heliophyllum, Phillipsastraea
- брахиоподе - родови Spirifer, Stringocephalus, Pentamerus, Uncites и Rhynchonella
- трилобити губе значај - Proetus, Gryphaeus, Phacops.
У западној Србији у подручју Јадра, девон је претежно кластичног развоја са прослојцима кречњака, посебно у вишим деловима. Код Дружетића северно од Ваљева нађена је богата фауна средњег и горњег девона у којој су нађени остаци трилобитског рода Phacops, затим тентакулити (Styliolina, Novakia), гонијатити (Manticoceras), бројни конодонти (Ozarkodina lata, Polygnathus linguiformis, Palmathodella orthoconica, Palmatholepis glabra).
Ера: | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|
Периоде: |