Девон (периода)

С Википедије, слободне енциклопедије
Поједностављена геолошка табела
ЕРА ПЕРИОД
Кенозоик Квартар
Неоген
Палеоген
Мезозоик Креда
Јура
Тријас
Палеозоик Перм
Карбон
Девон
Силур
Ордовицијум
Камбријум

Девон је геолошка периода палеозоика која је се односи на време од пре око 416 до пре око 359,2 милиона година. Назив је добила према истоименој грофовији у Уједињеном Краљевству где су први пут изучаване стене девонске старости. Подела девона је извршена на основу односа слојева у Арденима.

Рибе су у девону постигле значајну разноликост, због чега се за њега често користи назив „доба риба”. Плакодерми су почеле да доминирају у готово свим познатим воденим срединама. Преци свих четвороногих кичмењака (тетрапода) почели су да се прилагођавају ходању по копну, јер су њихова снажна прсна и карлична пераја постепено еволуирале у ноге.[1]

Подела[уреди | уреди извор]

Девон се у Европи обично дели на три епохе: доњи, средњи и горњи девон. Епохе се даље деле на векове.

Девон
Периода Епоха Век Почетак (Ma) Крај (Ma)
Девон
Горњи девон Фамениј 372,2 ± 2,5 358,9 ± 0,4
Франиј 382,7 ± 1,6 372,2 ± 2,5
Средњи девон Живетиј 387,7 ± 0,8 382,7 ± 1,6
Ајфелиј 393,3 ± 2,7 387,7 ± 0,8
Доњи девон Емсиј 407,6 ± 2,5 393,3 ± 2,7
Прагиј 410,8 ± 2,8 407,6 ± 2,5
Локовиј 419,2 ± 2,8 410,8 ± 2,5

Живот у девону[уреди | уреди извор]

Копнене биљке у Девону, уметничка концепција.

У девону су јаче развијене копнене биљке. Представник доњег и средњег девона је род Psilophyton а горњег Archaeopteris. Поред рода Psilofyton заступљени су родови Rhynia, Asteroxylon, Pseudosporochnus и др.

Горњедевонска флора више готово и нема псилофита. Главни представник је Archaeopteris из групе папрати (Filices).

У прелазној зони према мору свој живот наставља заједница у којој се истичу Ostracoderm-и из групе Agnatha, затим Placoderm-и са родовима Pterichthyodes и Coccosteus. Током ове периоде ова заједница све више продире у водене просторе, а крајем девона изумире.

Повремени становници простора ван воде су и неке рибе дводихалице (Dipnoi) с родом Dipterus и ресоперке (Crossopterygii) с родовима Holoptychius, Osteolepis и др. Ресоперке имају велико филогенетско значење, јер су се временом њихова пераја поступно преобразила у удове, па су од њих у млађем девону настали примитивни водоземци.

Представници живог света у мору су:

  • корали - Tetracorallia, Cyathophyllum, Cistiphyllum, Heliophyllum, Phillipsastraea
  • брахиоподе - родови Spirifer, Stringocephalus, Pentamerus, Uncites и Rhynchonella
  • трилобити губе значај - Proetus, Gryphaeus, Phacops.

У западној Србији у подручју Јадра, девон је претежно кластичног развоја са прослојцима кречњака, посебно у вишим деловима. Код Дружетића северно од Ваљева нађена је богата фауна средњег и горњег девона у којој су нађени остаци трилобитског рода Phacops, затим тентакулити (Styliolina, Novakia), гонијатити (Manticoceras), бројни конодонти (Ozarkodina lata, Polygnathus linguiformis, Palmathodella orthoconica, Palmatholepis glabra).

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Amos, Jonathan. „Fossil tracks record 'oldest land-walkers'. news.bbc.co.uk. BBC News. Приступљено 24. 12. 2016. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Ера:
Периоде: