Винченцо Белини

композитор
Датум рођења	[[1801]].
Место рођења	Катанија
Датум смрти	[[1835]].
Место смрти	Париз

Винченцо Белини (пуним именом Vincenzo Salvatore Carmelo Francesco Bellini) је један од најпознатијих и најбољих композитора класичног бел канта у оперској музици, поред великана раног XIX века Ђоакина Росинија и Гаетана Доницетија.

Рођен је 3. новембар 1801 године у Катанији на Сицилији у Италији. Учио је првенствено од свог деде. У јуну 1819 године одлази у Наполи учи музику као стипендиста локалне власти у Катанији. До 1822 године је био у класи директира Никола Цингарелија, код кога је проучавао мајсторе наполитанске школе и оркестарска дела Хајдна и Моцарта. Обичај је био да се талентоани ученици представе јавности неким драмски делом: тако је настала Белинијева прва опера „Аделсон и Салвини. Белини је године између 1827 и 1833 провео у Милану где су му сва врата била отворена. Само од писања опера је могао да живи у луксузу. Показивао је занимање за врло живи социјани живот Следећих пет година Белини постаје све популарнији и његове опере све квалитетније, али се тај узлазни пут прекида његовом прераном смрћу 23. септембра 1835. године. Умро је у Питоу крај Париза од акутне упале црева и сахрањен је на познатом париском гробљу. Његови земни остаци су 1876. пренети и сахрањени у катедралу у Катанији. У том граду се чувају све његове ствари и нотни материјали.

Стваралаштво

Белини је и поред врло кратког живота успео да напише чак десет опера, од којих је велики број и даље на репертоару оперских кућа широм света. Уневши много новина у оперску композицију отпочео је нову еру у којој су непревазиђени врхунци Ђузепе Верди и Ђакомо Пучини.

Белинијеве опере су:

• „Аделсон и Салвини“ (Adelson e Salvini) 12. фебруар 1825. – Teatro del Conservatorio di S. Sebastiano, Напуљ
• „Бјанка и Ђернандо“ (Bianca e Gernando) 30. мај 1826. – Teatro San Carlo, Напуљ
• „Гусар“ (Il pirata) 27. октобар 1827. – Teatro alla Scala, Милано
• „Бјанка и Фернандо“ (Bianca e Fernando) 7. април 1828. – Teatro Carlo Felice, Ђенова (прерада опере Bianca e Gernando)
• „Странкиња“ (La straniera) 14. фебруар 1829. – Teatro alla Scala, Милано
• „Заира“ (Zaira) 16. мај 1829. – Teatro Ducale, Парма
• „Монтеки и Капулети“ (I Capuleti e i Montecchi) 11. март 1830. – Teatro La Fenice, Венеција
• „Месечарка“ (La sonnambula) 6. март 1831. – Teatro Carcano, Милано
• „Норма“ (Norma) 26. децембар 1831. – Teatro alla Scala, Милано
• „Беатриче ди Тенда“ (Beatrice di Tenda) 16. март 1833. – Teatro La Fenice, Венеција
• „Пуританци“, пуним именом „Пуританци у Шкотској“ (I Puritani / I puritani di Scozia) 24. јануар 1835. – Théâtre Italien, Париз