Ђоакино Росини

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ђоакино Росини
Composer Rossini G 1865 by Carjat - Restoration.jpg
Ђоакино Росини, фотографија Етјена Карјата из 1865.
Rossini Signature.png
Потпис Ђоакина Росинија
Пуно име Ђоакино Антонио Росини
Датум рођења 29. фебруара 1792.
Место рођења Пезаро
 Папска држава
Датум смрти 13. новембар 1868.(1868-11-13) (75/76 год.)
Место смрти Париз
 Француска
Дела Севиљски берберин
Виљем Тел
Отело
Период романтизам
Утицај На Росинија:
Волфганг Амадеус Моцарт

Ђоакино Антонио Росини (итал. Gioacchino Antonio Rossini; 29. фебруара 179213. новембар 1868) је био италијански композитор који се сматра једним од музичких великана 19. века. Први пут је наступао са 18 година, одсвирао је Свадбени уговор (La cambiale di matrimonio). Написао је 39 опера током свог живота, од којих су најчувеније: „Севиљски берберин“, „Виљем Тел“, „Пепељуга“, „Италијанка у Алжиру“ и „Отело“. Музички је обогатио традиционалну италијанску комичну оперу и значајно утицао на неколико генерација композитора међу којима су Белини и Верди.

Писао је још кантате, камерну и духовну музику, где су му најпознатија дела с краја каријере: Stabat Mater и Petite Messe Solennelle.

Биографија[уреди]

Росини је рођен у породицу музичира у Песару, мали град у Италији који је тада припадао Папској Држави. Његоб отац, Ђиусепе, је био трубач и инспектор кланица а његова мајка, Ана, је била певачица и ћерка пекара.

Његов отац је поджавао Француску Револуцију и је сретно дочекао Наполијенову војску, када је стигла до северне Италије. Пошто је Аустрија повратила стари режим, Ђесепе је био послан у затвор 1799. године, где је остао до јуна 1800. Росинова мајка га је одвела у Болоњу, где је певала за локална позоришта, а отац им се придружио релативно брзо. Росина је бише пута чувала његова стара баба, са потешкоћама.

Образовање[уреди]

Неколико година касније, Росини је почео да учи занат, као ковач, у Анђело Тесеји. Овде, Росини је упознао музичара који га научио како да чита ноте, свира клавир и пева у добољно добром маниру, што му је помогло да добије соло делове у локалној цркви. Током овог времена је почео и да компонује, али углавном сонате.

Године 1805. је први и последњи пут певао на сцени, у комуналном позоришту, у продукцији Фердинандо Паеровог дела "Камиља". Исте године је написао и своју прву оперу, али она није приказана до Росинијеве двадесете године, а до тада је већ званично било приказано пет његових опера.

Године 1806. је почео да учи чело, прво у Болоњском конзерваторијуму, а следеће године је био примљен у часове Падра Станисла Матеи (1750-1825). Лако и брзо је савладао чело, али стил и понашање његовог учитеља је натерало и помогло Росинијз да се ослободи од нормалних музичких стилова.

Његова познаност и иновација када су у питању оркестри и њихови ресурси није дошла од његовог времена са Матеиом, већ од његових сати рада и слушањем и преписивањем Моцартових и Хајдновух композиција. У Болоњи је био познат као "Мали Немац", због његове преданости ка Моцарту.

Листа опера[уреди]

  • Деметријус и Полибијус (Demetrio e Polibio, 1806)
  • Свадбени уговор (La cambiale di matrimonio, 1810)
  • Изузетни неспоразум (L'equivoco stravagante)
  • Срећна превара (L'inganno felice, 1812)
  • Кир у Вавилону (Ciro in Babilonia, ossia La caduta di Baldassare, 1812)
  • Свилене лествице (La scala di seta, 1812)
  • Љубавна проба (La pietra del paragone, 1812)
  • Прилика ствара лопова, или замењени кофери (L'occasione fa il ladro, ossia Il cambio della valigia, 1812)
  • Господин Брускино, или срећом син (Il Signor Bruschino, ossia Il figlio per azzardo, 1813)
  • Танкреди (Tancredi, 1813)
  • Италијанка у Алжиру (L'italiana in Algeri, 1813)
  • Аурелијан у Палмири (Aureliano in Palmira, 1813)
  • Турчин у Италији (Il turco in Italia, 1814)
  • Сигисмунд (Sigismondo, 1814)
  • Елизабета, краљица Енглеске (Elisabetta, regina d'Inghilterra)
  • Торвалдо и Дорлиска (Torvaldo e Dorliska, 1815)
  • Севиљски берберин (Il barbiere di Siviglia, 1816)
  • Новине (La gazzetta, 1816)
  • Отело (Otello, ossia Il moro di Venezia, 1816)
  • Пепељуга (La Cenerentola, ossia La bontà in trionfo, 1817)
  • Сврака крадљивица (La gazza ladra, 1817)
  • Армида (Armida, 1817)
  • Аделаида из Бургундије (Adelaide di Borgogna, 1817)
  • Мојсије у Египту (Mosè in Egitto, 1818)
  • Адина, или багдадски калиф (Adina, o Il califfo di Bagdad, 1818)
  • Рикјардо и Зораида (Ricciardo e Zoraide, 1818)
  • Хермиона (Ermione, 1819)
  • Едуардо и Кристина (Eduardo e Cristina, 1819)
  • Жена са језера (La donna del lago, 1819)
  • Бјанка и Фалиеро (Bianca e Falliero, o sia Il consiglio dei Tre Maometto, 1819)
  • Мехмед други (Maometto secondo, 1820)
  • Матилда од Шабрана (Matilde (di) Shabran, o sia Bellezza, e cuor di ferro, 1821)
  • Зелмира (Zelmira, 1822)
  • Семирамида (Semiramis, 1823)
  • Путовање у Ремс, или Хотел код златног љиљана (Il viaggio a Reims, ossia L'albergo del giglio d'oro, 1825)
  • Опсада Коринта (Le siege de Corinthe, 1826)
  • Ајванхо (Ivanhoé, 1826)
  • Мојсије и фараон, или прелаз преко Црвеног мора (Moise et Pharaon, ou Le passage de la Mer Rouge, 1827)
  • Гроф Ори (Le Comte Ory, 1828)
  • Виљем Тел (Guillaume Tell, премијера 1829. у Паризу)

Спољашње везе[уреди]