Из Википедије, слободне енциклопедије
41 . — У завери Сената , војске и преторијанаца, припадници преторијанске гарде убили су римског цара Калигулу .1458 . — Четрнаестогодишњи Матија Корвин је акламацијом изабран за краља Угарске , захваљујући утицају свог стрица Михаља Силађија .1742 . — Карло Алберт Баварски изабран за цара Светог римског царства и краља Немачке, поставши тако Карло VII.1848 . — Џејмс В. Маршал је пронашао злато у Сатерс Милу у Коломи , што је довело до калифорнијске златне грознице .1859 . — У граду Фокшан , Скупштина народних представника донела је одлуку о уједињењу румунских кнежевина Влашке и Молдавије , чиме су постављени темељи румунске државе. За заједничког владара изабран је молдавски кнез Александар Куза .1838 . — Семјуел Морзе је демонстрирао телеграф на коме је променио телеграфску шифру, од телеграфског речника са нумеричким кодом, у код за свако слово .1915 . — Британски ратни бродови су у бици код Догер Бенка у Првом светском рату у Северном мору потопили немачку крстарицу „Блихер“ на којој је погинуло 870 људи.1924 . — Некадашња престоница царске Русије, Петроград , добила је ново име - Лењинград , у знак сећања на вођу Октобарске револуције Лењина .1927 . — Амерички војници су напали Никарагву по наређењеу председника Калвина Кулиџа , интервенишући у Никарагванском грађанском рату .1927 . — Приказан први филм Алфреда Хичкока „Врт задовољства“ (The Pleasure Garden ), у Енглеској.1937 . — Краљевина Југославија и Краљевина Бугарска потписале су пакт о вечном пријатељству.1943 . — Френклин Рузвелт и Винстон Черчил су окончали конференцију у Казабланки .1946 . — На основу резолуције Генералне скупштине УН , коју су иницирале САД , Велика Британија и Канада , основана је Комисија за атомску енергију.1972 . — Јапански војник Шјоићи Јокои откривен је на пацифичком острву Гвам , где се 28 година скривао у џунгли, убеђен да Други светски рат још траје.1978 . — Совјетски сателит Космос 954 , са нуклеарним реактором у себи, је изгорео у атмосфери, раширивши радиоактивни отпад над канадским Саверозападним територијама .1983 . — У Италији су ухапшена 32 члана терористичке организације „Црвене бригаде “ под сумњом да су извршиоци криминалних дела, укључујући и убиство бившег италијанског премијера Алда Мора .1984 . — У продају је стављен Епл Макинтош , први рачунар широке потрошње који је имао графичко сучеље и рачунарског миша , уместо тада стандардног текстуалног сучеља .1986 . — Армија националног отпора бившег министра одбране Уганде Жоверија Мусевенија ушла је у главни град Кампалу и збацила владу генерала Тита Окела . Мусевени је 29. јануара проглашен новим шефом државе.1986 . — Војаџер 2 је прошао на 81.500 km од Урана .1989 . — Амерички серијски убица Тед Банди је погубљен електричном столицом због убиства најмање 30 жена.1994 . — Програмом Драгослава Аврамовића заустављена хиперинфлација у СРЈ.1998 . — У експлозији која је изазвала пожар у окну рудника угља Вангђиајинг у кинеској провинцији Љаонинг погинуло је 77 људи.1999 . — Јордански краљ Хусеин потписао је декрет којим је старијег сина Абдулаха одредио за наследника на престолу.2000 . — У Хрватској су одржани први председнички избори после смрти Фрање Туђмана у децембру 1999. Победом над Драженом Будишом у другом изборном кругу 7. фебруара, председник Хрватске постао је Стјепан Месић .2002 . — У Бејруту је убијен бивши либански министар Ели Хобеика , који се сматра једним од одговорних за масакре у палестинским избегличким логорима Сабра и Шатила 1982.2001 . — За директора британске берзе, старе 200 година, први пут је именована жена, бивша банкарка Клара Фурс .2003 . — Влада Републике Српске позвала је све осумњичене за ратне злочине, укључујући и бившег председника РС Радована Караџића , да се добровољно предају Хашком трибуналу .2006 . — На парламентарним изборима у Канади победила Конзервативна партија (на челу са Стивеном Харпером ) након 12 година власти либерала.2011 . — Најмање 35 особа је погинуло, а више од 100 је повређено у самоубилачком бомбашком нападу на московском аеродрому Домодедово .
76 . — Хадријан , римски цар. († 138 .)1705 . — Фаринели , кастрат , један од најчувенијих италијанских сопрана . († 1782 .)1712 . — Фридрих II Велики , пруски краљ. († 1786 .)1847 . — Радомир Путник , српски војвода. († 1917 .)1858 . — Коста Главинић , инжењер, професор Велике школе у Београду, председник београдске општине. († 1939 .)1887 . — Жанка Стокић , српска глумица. († 1947 .)1905 . — Јован Туцаков , професор Фармацеутског факултета у Београду, академик. († 1978 .)1928 . — Дезмонд Морис је британски зоолог и етолог, као и писац популарних антрополошких књига.1933 . — Асим Ферхатовић , југословенски фудбалер. († 1987 .)1941 . — Слободанка Цаца Алексић , редитељ, управник и уметнички директор Позоришта " Пуж".1950 . — Зоран Лаловић , српски рок музичар, продуцент и певач хеви метал групе Краљевски апартман († 2015 .)1955 . — Раде Марковић , српски илустратор, карикатуриста, стрипски цртач, дизајнер, писац текстова из историје и теорије уметности.1959 . — Настасја Кински , немачка глумица. Према њеним тврдњама, рођена је 1961 .1959 . — Мишел Прудом , белгијски фудбалер и тренер.1961 . — Гвидо Бухвалд , немачки фудбалер.1970 . — Роберто Бонано , аргентински фудбалер.1975 . — Ђанлука Базиле , италијански кошаркаш.1977 . — Андрија Герић , српски одбојкаш.1984 . — Урош Митровић , српски рукометаш.1986 . — Миша Бартон , америчко-енглеска глумица.1987 . — Луис Суарез , уругвајски фудбалер и репрезентативац.1988 . — Џејд Јуен , енглеска глумица и певачица.1990 . — Ермин Бичакчић , босански фудбалер.
1002 . — Отон II , цар Светог римског царства.1125 . — Давид IV , цар Грузије1366 . — Алфонсо IV , краљ Арагоније.1595 . — Фердинанд II, надвојвода Аустрије 1920 . — Амедео Модиљани , италијански сликар. (*1884 .)1924 . — Марија Аделаида , велика војвоткиња Луксембурга.1965 . — Винстон Черчил , енглески државник и писац. (*1874 .)1983 . — Џорџ Кјукор , амерички филмски режисер. (*1899 .)2004 . — Хелмут Њутон , немачки фотограф. (*1920 .)2012 . — Теодорос Ангелопулос , грчки редитељ. (*1936 .).
Празници и дани сећања [ уреди ] Види још
