24. јануар
Из Википедије, слободне енциклопедије
Догађаји[уреди]
| јануар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
- 41. — У завери Сената, војске и преторијанаца, припадници преторијанске гарде убили су римског цара Калигулу.
- 1458. — Четрнаестогодишњи Матија Корвин је акламацијом изабран за краља Угарске, захваљујући утицају свог стрица Михаља Силађија.
- 1742. — Карло Алберт Баварски изабран за цара Светог римског царства и краља Немачке, поставши тако Карло VII.
- 1848. — Џејмс В. Маршал је пронашао злато у Сатерс Милу у Коломи, што је довело до калифорнијске златне грознице.
- 1859. — У граду Фокшан, Скупштина народних представника донела је одлуку о уједињењу румунских кнежевина Влашке и Молдавије, чиме су постављени темељи румунске државе. За заједничког владара изабран је молдавски кнез Александар Куза.
- 1838. — Семјуел Морзе је демонстрирао телеграф на коме је променио телеграфску шифру, од телеграфског речника са нумеричким кодом, у код за свако слово.
- 1915. — Британски ратни бродови су у бици код Догер Бенка у Првом светском рату у Северном мору потопили немачку крстарицу „Блихер“ на којој је погинуло 870 људи.
- 1924. — Некадашња престоница царске Русије, Петроград, добила је ново име - Лењинград, у знак сећања на вођу Октобарске револуције Лењина.
- 1927. — Амерички војници су напали Никарагву по наређењеу председника Калвина Кулиџа, интервенишући у Никарагванском грађанском рату.
- 1927. — Приказан први филм Алфреда Хичкока „Врт задовољства“ (The Pleasure Garden), у Енглеској.
- 1937. — Краљевина Југославија и Краљевина Бугарска потписале су пакт о вечном пријатељству.
- 1943. — Френклин Рузвелт и Винстон Черчил су окончали конференцију у Казабланки.
- 1946. — На основу резолуције Генералне скупштине УН, коју су иницирале САД, Велика Британија и Канада, основана је Комисија за атомску енергију.
- 1972. — Јапански војник Шјоићи Јокои откривен је на пацифичком острву Гвам, где се 28 година скривао у џунгли, убеђен да Други светски рат још траје.
- 1978. — Совјетски сателит Космос 954, са нуклеарним реактором у себи, је изгорео у атмосфери, раширивши радиоактивни отпад над канадским Саверозападним територијама.
- 1983. — У Италији су ухапшена 32 члана терористичке организације „Црвене бригаде“ под сумњом да су извршиоци криминалних дела, укључујући и убиство бившег италијанског премијера Алда Мора.
- 1984. — У продају је стављен Епл Макинтош, први рачунар широке потрошње који је имао графичко сучеље и рачунарског миша, уместо тада стандардног текстуалног сучеља.
- 1986. — Армија националног отпора бившег министра одбране Уганде Жоверија Мусевенија ушла је у главни град Кампалу и збацила владу генерала Тита Окела. Мусевени је 29. јануара проглашен новим шефом државе.
- 1986. — Војаџер 2 је прошао на 81.500 km од Урана.
- 1989. — Амерички серијски убица Тед Банди је погубљен електричном столицом због убиства најмање 30 жена.
- 1994. — Програмом Драгослава Аврамовића заустављена хиперинфлација у СРЈ.
- 1998. — У експлозији која је изазвала пожар у окну рудника угља Вангђиајинг у кинеској провинцији Љаонинг погинуло је 77 људи.
- 1999. — Јордански краљ Хусеин потписао је декрет којим је старијег сина Абдулаха одредио за наследника на престолу.
- 2000. — У Хрватској су одржани први председнички избори после смрти Фрање Туђмана у децембру 1999. Победом над Драженом Будишом у другом изборном кругу 7. фебруара, председник Хрватске постао је Стјепан Месић.
- 2002. — У Бејруту је убијен бивши либански министар Ели Хобеика, који се сматра једним од одговорних за масакре у палестинским избегличким логорима Сабра и Шатила 1982.
- 2001. — За директора британске берзе, старе 200 година, први пут је именована жена, бивша банкарка Клара Фурс.
- 2003. — Влада Републике Српске позвала је све осумњичене за ратне злочине, укључујући и бившег председника РС Радована Караџића, да се добровољно предају Хашком трибуналу.
- 2006. — На парламентарним изборима у Канади победила Конзервативна партија (на челу са Стивеном Харпером) након 12 година власти либерала.
- 2011. — Најмање 35 особа је погинуло, а више од 100 је повређено у самоубилачком бомбашком нападу на московском аеродрому Домодедово.
Рођења[уреди]
- 76. — Хадријан, римски цар. († 138.)
- 1705. — Фаринели, кастрат, један од најчувенијих италијанских сопрана. († 1782.)
- 1712. — Фридрих II Велики, пруски краљ. († 1786.)
- 1847. — Радомир Путник, српски војвода. († 1917.)
- 1858. — Коста Главинић, инжењер, професор Велике школе у Београду, председник београдске општине. († 1939.)
- 1887. — Жанка Стокић, српска глумица. († 1947.)
- 1905. — Јован Туцаков, професор Фармацеутског факултета у Београду, академик. († 1978.)
- 1928. — Дезмонд Морис је британски зоолог и етолог, као и писац популарних антрополошких књига.
- 1933. — Асим Ферхатовић, југословенски фудбалер. († 1987.)
- 1941. — Слободанка Цаца Алексић, редитељ, управник и уметнички директор Позоришта " Пуж".
- 1950. — Зоран Лаловић, српски рок музичар, продуцент и певач хеви метал групе Краљевски апартман († 2015.)
- 1955. — Раде Марковић, српски илустратор, карикатуриста, стрипски цртач, дизајнер, писац текстова из историје и теорије уметности.
- 1959. — Настасја Кински, немачка глумица. Према њеним тврдњама, рођена је 1961.
- 1959. — Мишел Прудом, белгијски фудбалер и тренер.
- 1961. — Гвидо Бухвалд, немачки фудбалер.
- 1970. — Роберто Бонано, аргентински фудбалер.
- 1975. — Ђанлука Базиле, италијански кошаркаш.
- 1977. — Андрија Герић, српски одбојкаш.
- 1984. — Урош Митровић, српски рукометаш.
- 1986. — Миша Бартон, америчко-енглеска глумица.
- 1987. — Луис Суарез, уругвајски фудбалер и репрезентативац.
- 1988. — Џејд Јуен, енглеска глумица и певачица.
- 1990. — Ермин Бичакчић, босански фудбалер.
Смрти[уреди]
- 1002. — Отон II, цар Светог римског царства.
- 1125. — Давид IV, цар Грузије
- 1366. — Алфонсо IV, краљ Арагоније.
- 1595. — Фердинанд II, надвојвода Аустрије
- 1920. — Амедео Модиљани, италијански сликар. (*1884.)
- 1924. — Марија Аделаида, велика војвоткиња Луксембурга.
- 1965. — Винстон Черчил, енглески државник и писац. (*1874.)
- 1983. — Џорџ Кјукор, амерички филмски режисер. (*1899.)
- 2004. — Хелмут Њутон, немачки фотограф. (*1920.)
- 2012. — Теодорос Ангелопулос, грчки редитељ. (*1936.).
