24. јануар

24. јануар је двадесет четврти дан у години у Грегоријанском календару. 341 дана (342 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

јануар
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

• 41 — У завери Сената, војске и преторијанаца, припадници преторијанске гарде убили су римског цара Калигулу.
• 1458 — Четрнаестогодишњи Матија Корвин је акламацијом изабран за краља Угарске, захваљујући утицају свог стрица Михаља Силађија.
• 1742 — Карло Алберт Баварски изабран за цара Светог римског царства и краља Немачке, поставши тако Карло VII.
• 1848 — Џејмс В. Маршал је пронашао злато у Сатерс Милу у Коломи, што је довело до калифорнијске златне грознице.
• 1838 — Семјуел Морзе је демонстрирао телеграф на коме је променио телеграфску шифру, од телеграфског речника са нумеричким кодом, у код за свако слово.
• 1915 — Британски ратни бродови су у бици код Догер Бенка у Првом светском рату у Северном мору потопили немачку крстарицу „Блихер“ на којој је погинуло 870 људи.
• 1924 — Некадашња престоница царске Русије, Петроград, добила је ново име - Лењинград, у знак сећања на вођу Октобарске револуције Лењина.
• 1927 — Амерички војници су напали Никарагву по наређењеу председника Калвина Кулиџа, интервенишући у Никарагванском грађанском рату.
• 1927 — Приказан први филм Алфреда Хичкока „Врт задовољства“ (The Pleasure Garden), у Енглеској.
• 1937 — Краљевина Југославија и Краљевина Бугарска потписале су пакт о вечном пријатељству.
• 1943 — Френклин Рузвелт и Винстон Черчил су окончали конференцију у Казабланки.
• 1946 — На основу резолуције Генералне скупштине УН, коју су иницирале САД, Уједињено Краљевство и Канада, основана је Комисија за атомску енергију.
• 1972 — Јапански војник Шјоићи Јокои откривен је на пацифичком острву Гвам, где се 28 година скривао у џунгли, убеђен да Други светски рат још траје.
• 1978 — Совјетски сателит Космос 954, са нуклеарним реактором у себи, је изгорео у атмосфери, раширивши радиоактивни отпад над канадским Саверозападним територијама.
• 1983 — У Италији су ухапшена 32 члана терористичке организације „Црвене бригаде“ под сумњом да су извршиоци криминалних дела, укључујући и убиство бившег италијанског премијера Алда Мора.
• 1984 — У продају је стављен Епл Макинтош, први рачунар широке потрошње који је имао графичко сучеље и рачунарског миша, уместо тада стандардног текстуалног сучеља.
• 1986 — Армија националног отпора бившег министра одбране Уганде Жоверија Мусевенија ушла је у главни град Кампалу и збацила владу генерала Тита Окела. Мусевени је 29. јануара проглашен новим шефом државе.
• 1986 — Свемирска сонда Војаџер 2 је имала свој најближи сусрет са Ураном, на удаљености од око 81.500 km од планете.
• 1989 — Амерички серијски убица Тед Банди је погубљен електричном столицом због убиства најмање 30 жена.
• 1994 — Гувернер Народне банке Југославије Драгослав Аврамовић је представио нови динар са односом 1:1 према марки са циљем да се заустави хиперинфлација у СРЈ.
• 1998 — У експлозији која је изазвала пожар у окну рудника угља Вангђиајинг у кинеској провинцији Љаонинг погинуло је 77 људи.
• 1999 — Јордански краљ Хусеин потписао је декрет којим је старијег сина Абдулаха одредио за наследника на престолу.
• 2000 — У Хрватској су одржани први председнички избори после смрти Фрање Туђмана у децембру 1999. Победом над Драженом Будишом у другом изборном кругу 7. фебруара, председник Хрватске постао је Стјепан Месић.
• 2002 — У Бејруту је убијен бивши либански министар Ели Хобеика, који се сматра једним од одговорних за масакре у палестинским избегличким логорима Сабра и Шатила 1982.
• 2001 — За директора британске берзе, старе 200 година, први пут је именована жена, бивша банкарка Клара Фурс.
• 2003 — Влада Републике Српске позвала је све осумњичене за ратне злочине, укључујући и бившег председника РС Радована Караџића, да се добровољно предају Хашком трибуналу.
• 2006 — На парламентарним изборима у Канади победила Конзервативна партија (на челу са Стивеном Харпером) након 12 година власти либерала.
• 2011 — Најмање 35 особа је погинуло, а више од 100 је повређено у самоубилачком бомбашком нападу на московском аеродрому Домодедово.

Рођења

• 76 — Хадријан, римски цар. († 138)
• 1712 — Фридрих II Велики, пруски краљ. († 1786)
• 1847 — Радомир Путник, српски војвода. († 1917)
• 1858 — Коста Главинић, инжењер, професор Велике школе у Београду, председник београдске општине. († 1939)
• 1862 — Идит Вортон, америчка књижевница, добитница Пулицерове награде. († 1937)
• 1887 — Жанка Стокић, српска глумица. († 1947)
• 1905 — Јован Туцаков, професор Фармацеутског факултета у Београду, академик. († 1978)
• 1917 — Ернест Боргнајн, амерички глумац. († 2012)
• 1928 — Дезмонд Морис, британски зоолог и етолог, као и писац популарних антрополошких књига.
• 1933 — Асим Ферхатовић, југословенски фудбалер. († 1987)
• 1940 — Јоахим Гаук, бивши председник Немачке.
• 1940 — Вито Акончи, амерички архитекта и уметник. († 2017)
• 1943 — Шерон Тејт, америчка глумица. († 1969)
• 1950 — Зоран Лаловић, српски рок музичар, продуцент и певач хеви метал групе Краљевски апартман. († 2015)
• 1953 — Даница Максимовић, српска глумица.
• 1955 — Раде Марковић, српски илустратор, карикатуриста, стрипски цртач, дизајнер, писац текстова из историје и теорије уметности. († 2017)
• 1960 — Негован Станковић, српски политичар. († 2018)
• 1961 — Настасја Кински, немачка глумица.
• 1963 — Валентајн Деми, италијанска мејнстрим и порнографска глумица.
• 1965 — Димитрије Илић, српски глумац.
• 1970 — Сандра Бугарски, српска глумица.
• 1975 — Ђанлука Базиле, италијански кошаркаш.
• 1977 — Андрија Герић, српски одбојкаш.
• 1977 — Мишел Хунцикер, швајцарско-италијанска ТВ водитељка, глумица, модел и певачица.
• 1982 — Клаудија Хајл, аустријска џудисткиња. († 2011)
• 1984 — Урош Митровић, српски рукометаш.
• 1984 — Јотам Халперин, израелски кошаркаш.
• 1986 — Миша Бартон, америчко-енглеска глумица.
• 1987 — Луис Суарез, уругвајски фудбалер.
• 1988 — Џејд Јуен, енглеска музичарка и глумица.
• 1988 — Дахуан Самерс, амерички кошаркаш.
• 1992 — Марко Дмитровић, српски фудбалски голман.
• 1992 — Данило Петровић, српски тенисер.
• 1995 — Матиц Ребец, словеначки кошаркаш.
• 1998 — Александар Аранитовић, српски кошаркаш.
• 1999 — Михаило Јовичић, српски кошаркаш.
• 2000 — Стефан Сантрач, босанскохерцеговачки фудбалер.

Смрти

• 1002 — Отон II, цар Светог римског царства.
• 1125 — Давид IV, цар Грузије
• 1366 — Алфонсо IV, краљ Арагоније.
• 1595 — Фердинанд II, надвојвода Аустрије
• 1920 — Амедео Модиљани, италијански сликар. (*1884)
• 1924 — Марија Аделаида, велика војвоткиња Луксембурга.
• 1962 — Андре Лот, француски сликар. (*1962)
• 1965 — Винстон Черчил, енглески државник и писац. (*1874)
• 1983 — Џорџ Кјукор, амерички филмски режисер. (*1899)
• 2004 — Хелмут Њутон, немачки фотограф. (*1920)
• 2012 — Теодорос Ангелопулос, грчки редитељ. (*1936).

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Преподобног Теодосија Великог
  • Блаженог Михаила

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума