Из Википедије, слободне енциклопедије
41 . — У завери Сената , војске и преторијанаца, припадници преторијанске гарде убили су римског цара Калигулу .
1458 . — Четрнаестогодишњи Матија Корвин је акламацијом изабран за краља Угарске , захваљујући утицају свог стрица Михаља Силађија .
1742 . — Карло Алберт Баварски изабран за цара Светог римског царства и краља Немачке, поставши тако Карло VII.
1848 . — Џејмс В. Маршал је пронашао злато у Сатерс Милу у Коломи , што је довело до калифорнијске златне грознице .
1838 . — Семјуел Морзе је демонстрирао телеграф на коме је променио телеграфску шифру, од телеграфског речника са нумеричким кодом, у код за свако слово .
1915 . — Британски ратни бродови су у бици код Догер Бенка у Првом светском рату у Северном мору потопили немачку крстарицу „Блихер“ на којој је погинуло 870 људи.
1924 . — Некадашња престоница царске Русије, Петроград , добила је ново име - Лењинград , у знак сећања на вођу Октобарске револуције Лењина .
1927 . — Амерички војници су напали Никарагву по наређењеу председника Калвина Кулиџа , интервенишући у Никарагванском грађанском рату .
1927 . — Приказан први филм Алфреда Хичкока „Врт задовољства“ (The Pleasure Garden ), у Енглеској.
1937 . — Краљевина Југославија и Краљевина Бугарска потписале су пакт о вечном пријатељству.
1943 . — Френклин Рузвелт и Винстон Черчил су окончали конференцију у Казабланки .
1946 . — На основу резолуције Генералне скупштине УН , коју су иницирале САД , Уједињено Краљевство и Канада , основана је Комисија за атомску енергију.
1972 . — Јапански војник Шјоићи Јокои откривен је на пацифичком острву Гвам , где се 28 година скривао у џунгли, убеђен да Други светски рат још траје.
1978 . — Совјетски сателит Космос 954 , са нуклеарним реактором у себи, је изгорео у атмосфери, раширивши радиоактивни отпад над канадским Саверозападним територијама .
1983 . — У Италији су ухапшена 32 члана терористичке организације „Црвене бригаде “ под сумњом да су извршиоци криминалних дела, укључујући и убиство бившег италијанског премијера Алда Мора .
1984 . — У продају је стављен Епл Макинтош , први рачунар широке потрошње који је имао графичко сучеље и рачунарског миша , уместо тада стандардног текстуалног сучеља .
1986 . — Армија националног отпора бившег министра одбране Уганде Жоверија Мусевенија ушла је у главни град Кампалу и збацила владу генерала Тита Окела . Мусевени је 29. јануара проглашен новим шефом државе.
1986 . — Свемирска сонда Војаџер 2 је имала свој најближи сусрет са Ураном , на удаљености од око 81.500 km од планете.
1989 . — Амерички серијски убица Тед Банди је погубљен електричном столицом због убиства најмање 30 жена.
1994 . — Гувернер Народне банке Југославије Драгослав Аврамовић је представио нови динар са односом 1:1 према марки са циљем да се заустави хиперинфлација у СРЈ.
1998 . — У експлозији која је изазвала пожар у окну рудника угља Вангђиајинг у кинеској провинцији Љаонинг погинуло је 77 људи.
1999 . — Јордански краљ Хусеин потписао је декрет којим је старијег сина Абдулаха одредио за наследника на престолу.
2000 . — У Хрватској су одржани први председнички избори после смрти Фрање Туђмана у децембру 1999. Победом над Драженом Будишом у другом изборном кругу 7. фебруара, председник Хрватске постао је Стјепан Месић .
2002 . — У Бејруту је убијен бивши либански министар Ели Хобеика , који се сматра једним од одговорних за масакре у палестинским избегличким логорима Сабра и Шатила 1982.
2001 . — За директора британске берзе, старе 200 година, први пут је именована жена, бивша банкарка Клара Фурс .
2003 . — Влада Републике Српске позвала је све осумњичене за ратне злочине, укључујући и бившег председника РС Радована Караџића , да се добровољно предају Хашком трибуналу .
2006 . — На парламентарним изборима у Канади победила Конзервативна партија (на челу са Стивеном Харпером ) након 12 година власти либерала.
2011 . — Најмање 35 особа је погинуло, а више од 100 је повређено у самоубилачком бомбашком нападу на московском аеродрому Домодедово .
76 . — Хадријан , римски цар. († 138 .)
1705 . — Фаринели , кастрат , један од најчувенијих италијанских сопрана . († 1782 .)
1712 . — Фридрих II Велики , пруски краљ. († 1786 .)
1847 . — Радомир Путник , српски војвода. († 1917 .)
1858 . — Коста Главинић , инжењер, професор Велике школе у Београду, председник београдске општине. († 1939 .)
1887 . — Жанка Стокић , српска глумица. († 1947 .)
1905 . — Јован Туцаков , професор Фармацеутског факултета у Београду, академик. († 1978 .)
1928 . — Дезмонд Морис је британски зоолог и етолог, као и писац популарних антрополошких књига.
1933 . — Асим Ферхатовић , југословенски фудбалер. († 1987 .)
1941 . — Слободанка Цаца Алексић , редитељ, управник и уметнички директор Позоришта " Пуж".
1950 . — Зоран Лаловић , српски рок музичар, продуцент и певач хеви метал групе Краљевски апартман († 2015 .)
1955 . — Раде Марковић , српски илустратор, карикатуриста, стрипски цртач, дизајнер, писац текстова из историје и теорије уметности.
1959 . — Настасја Кински , немачка глумица. Према њеним тврдњама, рођена је 1961 .
1959 . — Мишел Прудом , белгијски фудбалер и тренер.
1961 . — Гвидо Бухвалд , немачки фудбалер.
1970 . — Роберто Бонано , аргентински фудбалер.
1975 . — Ђанлука Базиле , италијански кошаркаш.
1977 . — Андрија Герић , српски одбојкаш.
1984 . — Урош Митровић , српски рукометаш.
1986 . — Миша Бартон , америчко-енглеска глумица.
1987 . — Луис Суарез , уругвајски фудбалер и репрезентативац.
1988 . — Џејд Јуен , енглеска глумица и певачица.
1990 . — Ермин Бичакчић , босански фудбалер.
1002 . — Отон II , цар Светог римског царства.
1125 . — Давид IV , цар Грузије
1366 . — Алфонсо IV , краљ Арагоније.
1595 . — Фердинанд II, надвојвода Аустрије
1920 . — Амедео Модиљани , италијански сликар. (*1884 .)
1924 . — Марија Аделаида , велика војвоткиња Луксембурга.
1965 . — Винстон Черчил , енглески државник и писац. (*1874 .)
1983 . — Џорџ Кјукор , амерички филмски режисер. (*1899 .)
2004 . — Хелмут Њутон , немачки фотограф. (*1920 .)
2012 . — Теодорос Ангелопулос , грчки редитељ. (*1936 .).
Празници и дани сећања [ уреди ]
Референце [ уреди ]