Јозеф Хајдн

Из Википедије, слободне енциклопедије
Франц Јозеф Хајдн

Јозеф Хајдн
Јозеф Хајдн

Информације
Датум рођења 31. март 1732.
Место рођења Рорау
Датум смрти 31. мај 1809.(1809-05-31)(77 год.)
Место смрти Беч
Дела

Франц Јозеф Хајдн (нем. Franz Joseph Haydn; Рорау, 31. март 1732Беч, 31. мај 1809) је био аустријски композитор и диригент.

Хајдн је најзначајнији представник епохе класицизма.Његоб најплоднији стваралачки период био је за време службе на двору мађарског грофа Естерхазија,код кога је радио као дворски композитор и диригент дворског оркестра.

Јозеф Хајдн

Шире музичко образовање стекао је као члан хора дечака Бечке катедрале. У композицији заправо самоук, Хајдн се и касније, као композитор и диригент дворске музике кнезова Естерхази, развијао самостално, „одсечен од света“, како сам каже, „и присиљен да постане оригиналан“. Провео је три деценије, од 1761. до 1790, на кнежевским доворовима у Ајзенштату и Естерхазиу, док је након 1790. већином боравио у Бечу.

Добри тата Хајдн“, чувар класичне традиције, први у великој тројки бечких класика, Моцартов пријатељ и учитељ многих музичара свога доба стекао је за живота велику популарност и поштовање који су након смрти избледели, да би га 20. века поново открило као врело непресушне музичке доброте.

Хајдн је дао неизмерно богат и разноврстан опус, што сведочи о лакоћи стварања и о потреби тадашњег музичког тржишта које је стално тражило нова дела. Његове 104 симфоније, 24 клавирска концерта, 5 концерата за виолончело, мноштво коморних композиција за различите инструменте и ансамбле, тридесетак опера, ораторији, мисе, кантате — све то чини један од најбогатијих опуса у историји компоновања уопште.

Како је Хајдн старио, у своја дела укључивао је све више сељачких народних мелодија које је слушао у младости. Савршени пример је последњи став његове последње симфоније, бр. 104 — Лондонске симфоније.

Тежиште његова стварања је на инструменталној музици, а посебно је развио клавирску сонату, гудачки квартет и симфонију. У опери даје већу важност карактеризацији ликова. Најстарији је од тројице мајстора бечке класике.

Дела[уреди]

  • Чудак
  • Ненадани сусрет
  • Месечев свет
  • Симфонија растанка
  • Оксфордска симфонија
  • 6 париских симфонија
  • 12 лондонских симфонија
  • 84 гудачка квартета (највреднији по 6 тзв. Сунчаних, Руских, Пруских, те Аппонији и Ердодој)
  • пасија „Седам последњих речи Спаситељевих“)
  • ораторијуми Стварање света и Годишња доба

Спољашње везе[уреди]