Посланица Јеврејима

Посланица Јеврејима је једна од књига Новога завета и Библије. Ова посланица заузима посебно место међу списима Новог завета. Библијска скраћеница књиге је Јев.

Аутор

Премда неки ауторство приписују апостолу Павлу, већина модерних теолога сматра, да је аутор анониман и непознат. Она не почиње Павловим спомињањем попут осталих посланица које је написао апостол Павле. Разликује се и у стилу. Из текста, може се закључити да је писац мушкарац, да је познавао Павлова сарадника Тимотеја (Јев 13,23) и да је писао из Италије (Јев 13,24). Сматра се, да је написана између 60. и 100. године. Намењена је одређеној скупини људи, Јеврејима преобраћенима на хришћанство, који су живели у граду (Јев 13,14) те били прогоњени: „Опомињите се пак првијех дана својијех, у које се просвијетлисте и многу борбу страдања поднесосте, Које поставши гледање са срамота и невоља, а које поставши другови онима који живе тако.“ (Јев 10,32-33).

Садржај

Повод за писање је спречавање приклањања кривим учењима. Хришћанска заједница којој се обраћа се састојала од Јевреја. Након почетног одушевљења, спласнуо је занос нових хришћана, па је постајала опасност да се окрену од хришћанства и врате старим јеврејским обичајима из чежње за прошлошћу . Посланица поручује, да је Бог по Своме Сину, Исусу Христу саздао свет (Јев 1,2) и објашњава начин како се догодило: „Вјером познајемо да је свијет ријечју Божијом свршен, да је све што видимо из ништа постало.“ (Јев 11,3). У посланици се упоређује Стари завет (којег су Јевреји одлично познавали) са Новим заветом. Писац их уверава да је Нови завет изнад Старога, кроз поређење Исуса Христа у односу на анђеле (Јев 1,5 - 2,18). Исус је надмоћан њима те „би наречен од Бога поглавар свештенички по реду Мелхиседекову“. (Јев 5,10). Исусово свештенство је снажније од свештенства левита по роду Аронову (у Старом завету). У посланици се јако често цитира Стари завет. На крају посланице су подстицаји, охрабрења и поздрави.

Спољашње везе

• Нови Завет — превод Емилијан М. Чарнић