Пећина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 178.148.248.211 (разговор) на последњу измену корисника Autobot |
|||
| Ред 12: | Ред 12: | ||
#Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. 2003. ''Геоморфологија''. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства |
#Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. 2003. ''Геоморфологија''. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства |
||
#Петровић Ј. 1973. ''Пећинарство за планинаре''. Београд: Планинарски савез Србије |
#Петровић Ј. 1973. ''Пећинарство за планинаре''. Београд: Планинарски савез Србије |
||
najcesci pecinski ukrasi su stalaktiti i stalagmiti.ovo prvo visi sa tavanice a owo drugo se penje. |
|||
spajenjem se dobija pecinski stubovi. |
|||
[[bjn:Guha]] |
[[bjn:Guha]] |
||
Верзија на датум 27. април 2011. у 13:37
Пећина представља подземну просторију у Земљиној кори, насталу природним процесима. Пећине настале у красу су обликоване хемијским и механичким деловањем воде. Осим у тим стенама пећине настају и у наслагама гипса, соли, магматским стенама, конгломератима, бречама па чак и леду.
Основни делови пећина су улаз, канал и дворана. Канал је издужени отвор, а дворана је пространија шупљина најчешће настала ширењем подземних канала.
Истраживањем пећина се бави спелеологија, а истраживачи пећина су спелеолози.
У Србији су предоминантне пећине у крашком рељефу, обзиром да је карст веома заступљен.
Литература
- Анђелић М. 1990. Геоморфологија. Београд: Војногеографски институт
- Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. 2003. Геоморфологија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства
- Петровић Ј. 1973. Пећинарство за планинаре. Београд: Планинарски савез Србије
