Помрачење Сунца — разлика између измена
м r2.7.1) (Робот додаје: be:Сонечнае зацьменне |
Нема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
[[Слика:Solar_eclips_1999_4.jpg|мини|десно|Потпуно помрачење Сунца]] |
[[Слика:Solar_eclips_1999_4.jpg|мини|десно|Потпуно помрачење Сунца]] |
||
'''Помрачење Сунца''' је астрономска појава која се дешава када [[Сунце]] баца |
'''Помрачење Сунца''' је астрономска појава која се дешава када [[Сунце]] баца Месечеву сену на површину планете [[Земља|Земље]], што се може догодити само када је [[Месец]] у фази [[младина|младине]], односно у положају конјункције, када се налази између Земље и Сунца. Да би дошло до помрачења Сунца Месец се мора налазити 16° у равни своје путање испред или иза неког од чворова своје путање са [[Еклиптика|еклиптиком]]. У току једне године може наступити минимално 2, а максимално 5 помрачења Сунца. Зависно од тренутне удаљености Месеца и Сунца од Земље, као и положаја посматрача на Земљиној површини, може наступити једна од три врсте помрачења Сунца: потпуно, делимично или прстенасто. |
||
== Потпуно и дјелимично помрачење Сунца == |
== Потпуно и дјелимично помрачење Сунца == |
||
У случају потпуног помрачења Сунца, |
У случају потпуног помрачења Сунца, Месечев диск ће потпуно прекрити Сунце. Помрачење Сунца се може опазити с релативно уског појаса (путања тоталитета) на Земљиној површини преко којег пролази Месечева сена. Посматрачи који се налазе у нешто ширим појасевима око путање тоталитета налазе се у јесечевој полусени, те могу видети делимично помрачење Сунца, док се с остатка површине Земље помрачење уопште неће видети. |
||
У тренутку непосредно прије потпуног помрачења, када се посљедња зрака Сунца пробије иза |
У тренутку непосредно прије потпуног помрачења, када се посљедња зрака Сунца пробије иза Месечевог диска, догађа се појава тзв. „дијамантног прстена“. Иста се појава може уочити и непосредно након потпуног помрачења. |
||
== Прстенасто помрачење Сунца == |
== Прстенасто помрачење Сунца == |
||
Проматрајући Сунце и |
Проматрајући Сунце и Месец, посебно у време помрачења Сунца, може се уочити да су сличних угаоних димензија. Иако се на небу чине једнакима, у стварности је Сунце много веће. Сунчев је пречник (1.392-000 -{km}-) чак 400 пута већи од Месечевог (3476 -{km}-), али је Сунце исто толико пута (у просеку) даље од Месеца, па нам се зато чине једнакима. |
||
Па, угаоне димензије Месеца и Сунца нису увек једнаке, већ се мењају. Разлог томе су благо елиптичне путање, како Земље око Сунца, тако и Месеца око Земље. Како се мењају удаљености Мјесеца и Сунца од Земље, тако се мењају и њихове угаоне димензије. Пречник Сунца креће се од 31.5' (лучне минуте), када је Земља у [[афел]]у, до 32.6', када је Земља у [[перихел]]у. Пречник Месеца креће се од 29.1' (29.1. [[лучна секунда|лучних секунди]]), када је Месец у [[апогеј]]у (најдаље од Земље), до 33.9', када је Месец у [[перигеј]]у (најближе Земљи). Када је Месец у апогеју а Земљу у перихелу, те у свим другим тренуцима када је Месечев диск на небу мањи од Сунчевог, може доћи само до прстенастог помрачења Сунца (слика 3.) јер Месечев диск не може у потпуности покрити Сунце. |
|||
{{commonscat|Solar eclipse}} |
{{commonscat|Solar eclipse}} |
Верзија на датум 29. јун 2011. у 21:01
Помрачење Сунца је астрономска појава која се дешава када Сунце баца Месечеву сену на површину планете Земље, што се може догодити само када је Месец у фази младине, односно у положају конјункције, када се налази између Земље и Сунца. Да би дошло до помрачења Сунца Месец се мора налазити 16° у равни своје путање испред или иза неког од чворова своје путање са еклиптиком. У току једне године може наступити минимално 2, а максимално 5 помрачења Сунца. Зависно од тренутне удаљености Месеца и Сунца од Земље, као и положаја посматрача на Земљиној површини, може наступити једна од три врсте помрачења Сунца: потпуно, делимично или прстенасто.
Потпуно и дјелимично помрачење Сунца
У случају потпуног помрачења Сунца, Месечев диск ће потпуно прекрити Сунце. Помрачење Сунца се може опазити с релативно уског појаса (путања тоталитета) на Земљиној површини преко којег пролази Месечева сена. Посматрачи који се налазе у нешто ширим појасевима око путање тоталитета налазе се у јесечевој полусени, те могу видети делимично помрачење Сунца, док се с остатка површине Земље помрачење уопште неће видети.
У тренутку непосредно прије потпуног помрачења, када се посљедња зрака Сунца пробије иза Месечевог диска, догађа се појава тзв. „дијамантног прстена“. Иста се појава може уочити и непосредно након потпуног помрачења.
Прстенасто помрачење Сунца
Проматрајући Сунце и Месец, посебно у време помрачења Сунца, може се уочити да су сличних угаоних димензија. Иако се на небу чине једнакима, у стварности је Сунце много веће. Сунчев је пречник (1.392-000 km) чак 400 пута већи од Месечевог (3476 km), али је Сунце исто толико пута (у просеку) даље од Месеца, па нам се зато чине једнакима.
Па, угаоне димензије Месеца и Сунца нису увек једнаке, већ се мењају. Разлог томе су благо елиптичне путање, како Земље око Сунца, тако и Месеца око Земље. Како се мењају удаљености Мјесеца и Сунца од Земље, тако се мењају и њихове угаоне димензије. Пречник Сунца креће се од 31.5' (лучне минуте), када је Земља у афелу, до 32.6', када је Земља у перихелу. Пречник Месеца креће се од 29.1' (29.1. лучних секунди), када је Месец у апогеју (најдаље од Земље), до 33.9', када је Месец у перигеју (најближе Земљи). Када је Месец у апогеју а Земљу у перихелу, те у свим другим тренуцима када је Месечев диск на небу мањи од Сунчевог, може доћи само до прстенастог помрачења Сунца (слика 3.) јер Месечев диск не може у потпуности покрити Сунце.