Пиревина — разлика између измена
м Разне исправке |
м Робот додаје: ku:Firiz, udm:Ожмонтурын, it:Elytrigia repens мења: ar:شعير الرمال الزاحف |
||
Ред 83: | Ред 83: | ||
[[Категорија:Лековите биљке]] |
[[Категорија:Лековите биљке]] |
||
[[ar:شعير الرمال الزاحف]] |
|||
[[ar:نجيل]] |
|||
[[ca:Agram prim]] |
[[ca:Agram prim]] |
||
[[da:Almindelig Kvik]] |
[[da:Almindelig Kvik]] |
||
Ред 96: | Ред 96: | ||
[[li:Smeelj]] |
[[li:Smeelj]] |
||
[[lt:Paprastasis varputis]] |
[[lt:Paprastasis varputis]] |
||
[[it:Elytrigia repens]] |
|||
[[ku:Firiz]] |
|||
[[lv:Ložņu vārpata]] |
[[lv:Ložņu vārpata]] |
||
[[nl:Kweek]] |
[[nl:Kweek]] |
||
Ред 104: | Ред 106: | ||
[[sv:Kvickrot]] |
[[sv:Kvickrot]] |
||
[[tr:Ayrık otu]] |
[[tr:Ayrık otu]] |
||
[[udm:Ожмонтурын]] |
|||
[[uk:Пирій повзучий]] |
[[uk:Пирій повзучий]] |
||
[[wa:Påne (plante)]] |
[[wa:Påne (plante)]] |
Верзија на датум 12. јул 2011. у 05:13
Elymus repens | |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | |
Дивизија: | |
Класа: | |
Ред: | |
Породица: | |
Род: | |
Врста: | E. repens
|
Биномно име | |
Elymus repens (L.) Gould.
| |
Синоними | |
Agropyron repens |
Пиревина (пировина, пирика, обична пирика), лат. Agropyrum repens, је вишегодишња биљка из породице трава (Poaceae)
Порекло имена:
- рода - из грчког језика од agros = поље и pyros = пшеница
- врсте - из латинског језика од repens = пузећи (због ризома)
Опис биљке
Стабљике достижу висину до 150 cm и полазе са танких, чланковитих хоризонталних ризома који се пружају у више спратова и веома су отпорни на смрзавање и сушу. Дужина ризома може да достигне и до 5000 km по једном хектару. На 1m² земљишта може се наћи око 25.000 пупољака и ризома чија тежина износи око 3kg. На усправним стабљикама налазе се листови и класови. Листови су голи и на лицу храпави, а лисни рукавци могу да буду длакави или голи. Цваст клас састоји се од јајасто-ланцеластих класића који су распоређени у два реда и окренути пљоснатом страном ка оси цвасти. Плод је дужине 6-7 mm и покривен длакама.
Станиште
Пиревина је космополитска биљка умерене зоне и веома је жилава и отпорна тако да ју је као коров тешко истребити. Расте на различитим земљиштима, како у култури тако и на необрађеном земљишту, али јој највише одговара лакше и влажније. Расте поред путева по шипражју, међама и др.
Хемијски састав дроге
Као дрога користи се ризом (Graminis rhizoma, сладуњавог укуса, који се сакупља у јесен или рано пролеће и садржи:
- угљене хидрате (око 8%)
- слуз (око 10%)
- органске киселине
- мало етарског уља
- сапонине, који су недовољно истражени
- гуму
- цијаногене гликозиде и др.
Употреба
Пиревина појачава излучивање мокраће па се користи у лечењу упале мокраћних путева, избацивања ситних каменчића из бубрега и олакшава рад срца. У народној медици је позната као лек за гихт и реуму. Од екстракта пиревине праве се дијететски производи који помажу код неких лакших облика дијабетеса.
Приликом употребе пиревине треба се придржавати наведених доза јер у супротном може довести до хипокалијемије због присуства цијаногених гликозида.
Галерија
-
цваст
-
залистак
-
ризоми
Литература
- Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
- Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
- Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
- Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
- Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
- Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
- Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
- Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
- Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
- Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
- Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
- Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
- Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.