Љубљанска култура — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 21. август 2011. у 20:51

Љубљанска култура бронзаног доба, дефинисана је 1967. а почетак се датује у 1850 п. н. е.

Љубљанска култура се распростирала у континенталном делу Словеније и на Јадранској обали од Тршћанског залива до Албаније.

Настала је спајањем словенског типа вучедолске културе и културе звонастих пехара. У овој регији не постоји оштра разлика између енеолита и раног бронзаног доба.

Насеља говоре да се наставља енеолитска традиција. На локалитету Љубљанско барје и даље су пристутна сојеничка насеља, док су на налазиштима у залеђу Трста нађене насеобине у пећинама. Сојеничка насеља била су опкољена оградом од коља. Куће су биле правоугаоне, имале огњишта са подлогом од иловаче или камена. О некрополама се мало зна. Раном бронзаном добу се може приписат један гроб из Предјаме. Сахрањивање је секелетно у згрченом положају.

Металургија

Металургија је била развијена. Нађени су калупи за ливење, бодежи са ребром на средини, трапезасте секире, шила, игле и наруквице са повијеним крајевима.

Керамика

На основу керамике утврђене су две варијанте љубљанске културе.

Алпска варијанта – коју чине посуде сиво тамне боје, лонци и амфоре лоптастог трбуха са цилиндричним или левкастим вратом, пехари са тракастом дркшом, купе на нози, биконичне зделе. Орнаменти су снопови хоризонталних и вертикалних линија косо шрафирани троуглови, који су изведени назубљеним предметом.

Јадранска варијанта – купе на нози, пехари са тракастом дршком, терине, лонци. Орманемти су урађени урезивањем и жигосањем, груписани у метопе и фризове.

Види још

Спољашње везе

Nikola Tasić Eneolitske kulture centralnog i zapadnog Balkana

Литература

Праисторија југословенских земаља, Бронзано доба, Сарајево, 1986.

@@ Ред 3: / Ред 3: @@
 Љубљанска култура се распростирала у континенталном делу [[Словенија|Словеније]] и на [[Јадран]]ској обали од [[Трст|Тршћанског]] залива до [[Албанија|Албаније]].
-Настала је спајањем словенског типа [[вучедолска култура|вучедолске културе]] и културе звонастих пехара. У овој регији не постоји оштра разлика између [[енеолит]]а и раног бронзаног доба.
+Настала је спајањем словенског типа [[вучедолска култура|вучедолске културе]] и [[култура звонастих пехара|културе звонастих пехара]]. У овој регији не постоји оштра разлика између [[енеолит]]а и раног бронзаног доба.
 Насеља говоре да се наставља енеолитска традиција. На локалитету [[Љубљанско барје]] и даље су пристутна [[сојенице|сојеничка]] насеља, док су на налазиштима у залеђу Трста нађене насеобине у пећинама. Сојеничка насеља била су опкољена оградом од коља. Куће су биле правоугаоне, имале огњишта са подлогом од [[иловача|иловаче]] или [[камен]]а.
 О [[некропола]]ма се мало зна. Раном бронзаном добу се може приписат један гроб из Предјаме. Сахрањивање је секелетно у згрченом положају.
-==Металугрија==
+==Металургија==
 [[Металургија]] је била развијена. Нађени су калупи за ливење, [[бодеж]]и са ребром на средини, трапезасте [[секира|секире]], [[шило|шила]], [[игла|игле]] и [[наруквица|наруквице]] са повијеним крајевима.
 ==Керамика==
 На основу [[керамика|керамике]] утврђене су две варијанте љубљанске културе.
@@ Ред 19: / Ред 21: @@
 *[[Бронзано доба]]
 *[[Вучедолска култура]]
-[[Категорија: Бронзано доба]]
-[[Категорија:Словенија у праисторији]]
 ==Спољашње везе==
@@ Ред 28: / Ред 28: @@
 *Праисторија југословенских земаља, Бронзано доба, Сарајево, 1986.
 {{портал2|Археологија}}
+[[Категорија:Бронзано доба]]
+[[Категорија:Словенија у праисторији]]