Култ личности — разлика између измена
Нова страница: '''Култ личности''' је термин који означава јавно је некритичко наглашавање и обожавање [[Поли… |
|||
| Ред 22: | Ред 22: | ||
* [[Бенито Мусолини]] у [[Фашистичка Италија|фашистичкој Италији]] |
* [[Бенито Мусолини]] у [[Фашистичка Италија|фашистичкој Италији]] |
||
* [[Лењин]] и [[Стаљин]] у [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу]] |
* [[Лењин]] и [[Стаљин]] у [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу]] |
||
* [[Ким Ил |
* [[Ким Ил Сунг]] у [[Северна Кореја|Северној Кореји]] |
||
* [[Садам Хусеин]] у [[Ирак|Ираку]] |
* [[Садам Хусеин]] у [[Ирак|Ираку]] |
||
* [[Фидел Кастро]] у [[Куба|Куби]] |
* [[Фидел Кастро]] у [[Куба|Куби]] |
||
Верзија на датум 30. децембар 2011. у 12:28
Култ личности је термин који означава јавно је некритичко наглашавање и обожавање политичке или верске личности као непогрешивог вође.
Култ личности представља врсту идолатрије - обожавање друштва према "великим вођи".
Облици култова личности су карактеристични за многе диктатуре, али могу и постојати у демократским системима. Различити култови личности су постојали на пример у фашистичкој Италији Бенита Мусолини, Нацистичкој Немачкој Адолфа Хитлера, као и у комунистичким диктатурама попут Румуније, Совјетског Савеза, Бугарске, Албаније, Југославије и др.
Израз је први пут употребио Никита Хрушчов у извештају на затвореној седници 20. конгреса Комунистичке партије Совјетског Савеза 1956. године, где је велишање Јосифа Висарионовича Стаљина и цео систем политичких, пропагандних и репресивних мера који се тим величањем служио, посебно у току последња две деценије Стаљинове власти означио као култ личности. То доба је такође названо "периодом култа личности". Наведени су: злоупотреба власти, репресалије против политичких противника, које су укључивале и њихово уништење, партијске чистке, масовно депортовање "непријатеља народа", често и сасвим неупућених грађана.
Све те злоупотребе, великих размера и последица, требале су, уз фалсификате о историјским догађајима и Стаљиновој улози у њима, обезбедити несметано спровођење Стаљинове самовољне власти. Култ личности се дифернцирао као посебан облик аутократске владавине која се заснива на свеприсутној бирократизацији друштвеног и политичког живота.
Карактеристике култа личности
- Претерана покорност становништва према вођи
- Некритичност према исказима вође
- Опасност за живот и здравље дисидената, хапшења, и ликвидације режимских критичара
- Претерана присутност слика и слогана на пример у приватним домовима, школама и фирмама, као и у свим медијима
- Означавање јавних објеката, школа, улица, тргова, спортских објекта, градова, у складу са вођом (нпр Стаљинград, Титоград, Титов Велес, Трг Маршала Тита ...)
- Често апсурдне корелације између особа у разним сферама живота и великог вође.