Недељко Парезановић — разлика између измена
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 20: | Ред 20: | ||
== Биографија == |
== Биографија == |
||
⚫ | Основну школу је завршио у [[Ивањица|Ивањици]], а средњу школу у [[Београд|Београду]]. Дипломирао је 1957. године на [[Природно-математички факултет Универзитета у Београду|Природно-математичком факултету Универзитета у Београду]] на групи за механику. На истом факултету је и докторирао 1961. код професора [[Тадија Пејовић|Тадије Пејовића]]. |
||
⚫ | Основну школу је завршио у [[Ивањица|Ивањици]], а средњу школу у [[Београд|Београду]]. Дипломирао је на [[Природно-математички факултет Универзитета у Београду|Природно-математичком факултету Универзитета у Београду]] на групи за механику |
||
Од 1950-1957. године је радио у студију [[Радио Београд|Радио Београда]], а по дипломирању прелази у [[Војно-технички институт]] у Београду. Године 1959. прелази у [[Институт за нуклеарне науке Борис Кидрич]] у [[Винча|Винчи]], а 1961. године прелази у [[Институт Михајло Пупин]] у Београду. Универзитетску каријеру почиње у звању ванредног професора на [[Електронски факултет у Нишу|Електронском факултету у Нишу]], а на [[Природно-математички факултет Универзитета у Београду]] прелази 1972. године. На овом факултету је изабран у звање редовног професора 1980. године. На овом факултету остаје до одаска у пензију 1997. године са 46 година радног стажа, од чега 40 година у области рачунарства. Био је руководилац рачунског центра [[Математички институт|Математичког института]] у Београду и шеф Катедре за рачунарство и информатику [[Математички факултет у Београду|Математичког факултета у Београду]] од њеног оснивања. За своја предавања писао је уџбенике, најзначајнији су били „Програмски језик Fortran IV“ и „Основи рачунарских система“. Био је ментор више докторских дисертација, међу којима су [[Војислав Стојковић]] (1981), [[Гордана Павловић-Лажетић]] (1988), [[Иван Обрадовић]] (1991), [[Душко Витас]] (1993), [[Цветана Крстев]] (1997), [[Сања Петровић]] (1997) и други. |
Од 1950-1957. године је радио у студију [[Радио Београд|Радио Београда]], а по дипломирању прелази у [[Војно-технички институт]] у Београду. Године 1959. прелази у [[Институт за нуклеарне науке Борис Кидрич]] у [[Винча|Винчи]], а 1961. године прелази у [[Институт Михајло Пупин]] у Београду. Универзитетску каријеру почиње у звању ванредног професора на [[Електронски факултет у Нишу|Електронском факултету у Нишу]], а на [[Природно-математички факултет Универзитета у Београду]] прелази 1972. године. На овом факултету је изабран у звање редовног професора 1980. године. На овом факултету остаје до одаска у пензију 1997. године са 46 година радног стажа, од чега 40 година у области рачунарства. Био је руководилац рачунског центра [[Математички институт|Математичког института]] у Београду и шеф Катедре за рачунарство и информатику [[Математички факултет у Београду|Математичког факултета у Београду]] од њеног оснивања. За своја предавања писао је уџбенике, најзначајнији су били „Програмски језик Fortran IV“ и „Основи рачунарских система“. Био је ментор више докторских дисертација, међу којима су [[Војислав Стојковић]] (1981), [[Гордана Павловић-Лажетић]] (1988), [[Иван Обрадовић]] (1991), [[Душко Витас]] (1993), [[Цветана Крстев]] (1997), [[Сања Петровић]] (1997) и други. |
||
Радио је на развоју више домаћих рачунара: „Космос“ у [[Институт Михајло Пупин |Институту Михајло Пупин]] у Београду у сарадњи с Институтом за аутоматику и телемеханику из Москве, [[CER-11]] и [[CER-30]] у [[Институт Михајло Пупин|Институту Михајло Пупин]] |
Радио је на развоју више домаћих рачунара: „Космос“ у [[Институт Михајло Пупин |Институту Михајло Пупин]] у Београду у сарадњи с Институтом за аутоматику и телемеханику из Москве, [[CER-11]] и [[CER-30]] у [[Институт Михајло Пупин|Институту Михајло Пупин]] у Београду и [[TRS 501]] и [[TRS 511]] за потребе [[Творница рачунских стројева|Творнице рачунских стројева]] у Загребу. |
||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
Ред 34: | Ред 33: | ||
[[Категорија:Рођени 1932.]] |
[[Категорија:Рођени 1932.]] |
||
[[Категорија:Ивањичани]] |
|||
[[Категорија:Српски математичари]] |
[[Категорија:Српски математичари]] |
||
[[Категорија:Редовни професори Универзитета у Београду]] |
[[Категорија:Редовни професори Универзитета у Београду]] |
Верзија на датум 29. мај 2012. у 12:30
Недељко Парезановић | |
---|---|
Датум рођења | 25. август 1932. |
Место рођења | Ивањица, Краљевина Југославија |
Недељко Парезановић (Ивањица, 25. август 1932 — ) је био српски математичар и информатичар, редовни професор Универзитета у Београду.
Биографија
Основну школу је завршио у Ивањици, а средњу школу у Београду. Дипломирао је 1957. године на Природно-математичком факултету Универзитета у Београду на групи за механику. На истом факултету је и докторирао 1961. код професора Тадије Пејовића.
Од 1950-1957. године је радио у студију Радио Београда, а по дипломирању прелази у Војно-технички институт у Београду. Године 1959. прелази у Институт за нуклеарне науке Борис Кидрич у Винчи, а 1961. године прелази у Институт Михајло Пупин у Београду. Универзитетску каријеру почиње у звању ванредног професора на Електронском факултету у Нишу, а на Природно-математички факултет Универзитета у Београду прелази 1972. године. На овом факултету је изабран у звање редовног професора 1980. године. На овом факултету остаје до одаска у пензију 1997. године са 46 година радног стажа, од чега 40 година у области рачунарства. Био је руководилац рачунског центра Математичког института у Београду и шеф Катедре за рачунарство и информатику Математичког факултета у Београду од њеног оснивања. За своја предавања писао је уџбенике, најзначајнији су били „Програмски језик Fortran IV“ и „Основи рачунарских система“. Био је ментор више докторских дисертација, међу којима су Војислав Стојковић (1981), Гордана Павловић-Лажетић (1988), Иван Обрадовић (1991), Душко Витас (1993), Цветана Крстев (1997), Сања Петровић (1997) и други.
Радио је на развоју више домаћих рачунара: „Космос“ у Институту Михајло Пупин у Београду у сарадњи с Институтом за аутоматику и телемеханику из Москве, CER-11 и CER-30 у Институту Михајло Пупин у Београду и TRS 501 и TRS 511 за потребе Творнице рачунских стројева у Загребу.