Радио Београд

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Радио Београд
ТипНационална медијска кућа
ЗемљаСрбија
Доступностнационална
путем Интернета
ВласникДржавна радио-станица
Кључни људиСлободан Дивјак, директор Радио Београда. Јован Мариновић први послератни директор
ОснивачКраљевина СХС
Датум покретања1924. као Радио Београд-Раковица
24. март 1929. као Радио Београд АД
Веб-сајтradiobeograd.rs

Радио Београд је радио-станица у склопу медијског јавног сервиса Србије.

Радио Београд-Раковица[уреди | уреди извор]

Претходник Радио Београда, Радио Београд-Раковица је започео са емитовањем програма 1924, као део радио-телеграфске станице. Октобра 1924. године радио-телеграфској станици Београд-Раковица која је била у власништву једне француске компаније допуштено је да инсталира радиоелектичну станицу и радио-телеграфско-телефонским апаратом емитује три пута недељно по један сат радио програма. Са договором министарства пошта и телеграфа Краљевине СХС уведена је наплата радио претплате.[1]

Оснивање и прве године рада[уреди | уреди извор]

Табла на згради САНУ

После постављања одашиљача на згради Српске академије наука и уметности у Београду, 8. марта 1929. Радио Београд АД је почео са екперименталним емитовањем. Свечани почетак редовног емитовања био је 24. марта те године, а част да најави тај свечани почетак припала је Јелени Билбији.[2] Програм Радио Београда чуо се и у Хрватској и Словенији. Програм се састојао од музике, вести, радио-драма и других садржаја. Сигнал и одјавна песма Радио Београда је била песма „Милкина кућа на крају, око њене куће пси лају“ такође сигнал Радио Београда је било првих неколико препознатљивих тонова те песме. Алузија је била на неке суседне земље са којима односи нису били најбољи... Таласна дужина је била 437,3 метра, одн. 49,18 метара за краткоталасну станицу, на којој је спикер био Душан Бурза.[3] Београдска краткоталасна радио станица је емитовала прву прекоокеанску емисију 1. априла 1937, појачана од холандске станице Ајндховен.[4]

За слушање радија плаћана је претплата.[5]

Радио је прекинуо са емитовањем 6. априла 1941, током бомбардовања Београда. Након окупације Београда, Радио Београд је постао радио-станица немачке војске под именом Soldatensender Belgrad (Војнички радио Београд) на истој фреквенцији. Био је доступан широм Европе и Медитерана. Када је један немачки поручник донео мало познату 2 године стару песму Лили Марлен коју је певала Лале Андерсен, и која је до тад била продата у тек око 700 примерака. Услед недостатка других песама, Радио Београд је врло често пуштао ову песму чиме ју је популарисао.

Радио Београд је наставио са емитовањем 10. новембра 1944. године у ослобођеном Београду. Први послератни директор је био Јован Мариновић. Први спикер била је поново Јелена Билбија.

По завршетку Другог светског рата, Радио Београд је постепено постао најутицајнија радио-станица у Србији и бившој Југославији. Одјавна песма и сигнал су били Интернационала.

Програми Радио Београда[уреди | уреди извор]

Радио Београд 2 и Трећи програм се емитују на истој фреквенцији. Радио Београд 2 од 05.00 до 20.00, а Трећи програм од 20.00 до 05.00.

За разлику од прва два канала, који су почетком 21. века променили назив (Први програм у Радио Београд 1, Други у Радио Београд 2), Трећи програм је задржао име. На интернет презентацији Радио Београда се наводи да је Трећи програм задржао стари назив, јер је он сам по себи већ деценијама синоним за уметничке и културне садржаје највишег нивоа који су, по општеважећој дефиницији у европским размерама, усмерени ка ужим круговима.

Радио Београд је препознатљив и по богатом драмском програму, који се највише емитује на Радио Београду 2 и Трећем програму.

Значајни новинари и сарадници „Радио Београда“[уреди | уреди извор]

Музички уредници „Радио Београда“[уреди | уреди извор]

Зграда Радио Београда[уреди | уреди извор]

Радио Београд данас ради у некадашњој згради Занатског дома. Зграда је подигнута 1933. године, за потребе Удружења занатлија. Представља непокретно културно добро и споменик културе Града Београда.[6]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]