Петар Ичко — разлика између измена

Петар Ичко
Петар Ичко
Датум рођења	1755.
Место рођења	Катраница, Османско царство
Датум смрти	5. мај 1808.
Место смрти	Београд, Османско царство

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 5. јануар 2013. у 00:10

Петар Ичко (буг. Петър Ичко; око 1775 — 5. мај 1808) је био српски и османски дипломата македонског ^[1]^[2] или бугарског поријекла^[3]^[4] из Македоније; према неким каснијим изворима цинцарског поријекла.^[5]

Биографија

Рођен је у јужномакедонском селу Катраница (данас Пирги, Грчка). Сели се на сјевер, бави се као трговац. Ради као изасланик у османском дипломатском представништву у Берлину (1797-1799)^[5], а вероватно и у Бечу. Живи као трговац у османском Београду, гдје крајем 18. вијека је старјешина трговаца. После повратка јањичарских дахија у Београд Петар Ичко 1802. године се сели у Земун, тада погранични хабзбуршки град.

После 1804. године, током Првог српског устанка пружа подршку побуњеним Србима, користећи своје дипломатско и трговачко искуство. Руководиоци устанка 1806. године шаљу Петра Ичка као представника побуњеника у Цариград, гдје је 1806-1807. године са Портом закључио погодан за Србију Ичков мир. Сели се поново у Београд као угледни грађанин, али ускоро током маја 1808. године је отрован.

Референце

^ Документи за борбата на македонскиот народ за самостојност и за национална држава, том два, Униврзитет Кирил и Методиј - Факултет за философско - историски науки, Скопје, 1981
^ Заявление на кр. мисирков до председателя на народното събрание - София
^ Leopold von Ranke. The history of Servia and the Servian revolution. London,1853, p. 109.
^ Эрнест Лависс, Альфред Рамбо. История XIX века
^ ^а ^б Српска породична енциклопедија; Народна књига, Политика НМ; 2007. године, књига 11, страна 72, ISBN 978-86-331-2740-0

Литература

Јордан Иванов, Избрани произведения, први том, Софија 1982, стр.1 85-187.

Види још

[1] Документи за борбата на македонскиот народ за самостојност и за национална држава, том два, Униврзитет Кирил и Методиј - Факултет за философско - историски науки, Скопје, 1981

[2] Заявление на кр. мисирков до председателя на народното събрание - София

[3] Leopold von Ranke. The history of Servia and the Servian revolution. London,1853, p. 109.

[4] Эрнест Лависс, Альфред Рамбо. История XIX века

[spe-5] а ^б Српска породична енциклопедија; Народна књига, Политика НМ; 2007. године, књига 11, страна 72, ISBN 978-86-331-2740-0

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

@@ Ред 17: / Ред 17: @@
 | држава_смрти        = [[Османско царство]]
 }}
-'''Петар Ичко''' ( око [[1775]] — [[5. мај]] [[1808]]) је био [[Кнежевина Србија|српски]] и [[Османско царство|османски]] дипломата цинцарског порекла.<ref name="spe">Српска породична енциклопедија; Народна књига, Политика НМ; 2007. године, књига 11, страна 72, ISBN 978-86-331-2740-0</ref>
+'''Петар Ичко''' ({{јез-буг|Петър Ичко}}; око [[1775]] — [[5. мај]] [[1808]]) је био [[Кнежевина Србија|српски]] и [[Османско царство|османски]] дипломата македонског <ref>-{Документи за борбата на македонскиот народ за самостојност и за национална држава, том два, Униврзитет Кирил и Методиј - Факултет за философско - историски науки, Скопје, 1981}-</ref><ref>[http://www.promacedonia.org/bugarash/misirkov/otmisirkov.html#8 -{Заявление на кр. мисирков до председателя на народното събрание - София}-]</ref> или бугарског поријекла<ref>[http://books.google.com/books?id=49-6AAAAIAAJ&pg=PR1&hl=fr&source=gbs_selected_pages&cad=0_1#PPA109,M1 -{Leopold von Ranke. The history of Servia and the Servian revolution. London,1853, p. 109.}-]</ref><ref>[http://www.krotov.info/history/19/55/laviss_11.htm -{Эрнест Лависс, Альфред Рамбо. История XIX века}-]</ref> из [[Македонија (област)|Македоније]]; према неким каснијим изворима цинцарског поријекла.<ref name="spe">Српска породична енциклопедија; Народна књига, Политика НМ; 2007. године, књига 11, страна 72, ISBN 978-86-331-2740-0</ref>
 == Биографија ==
-Рођен је у јужномакедонском селу [[Катраница]] (данас Пирги, [[Грчка]]). Сели се на север, бави се као трговац. Ради као изасланик у османском дипломатском представништву у [[Берлин]]у (1797-1799)<ref name="spe"/>, а вероватно и у [[Беч]]у. Живи као трговац у османском Београду, где крајем [[18. век]]а је старешина трговаца. После повратка [[јањичар]]ских дахија у [[Београд]] Петар Ичко [[1802.]] године се сели у [[Земун]], тада погранични [[Хабзбуршка монархија|хабзбуршки]] град.
+Рођен је у јужномакедонском селу [[Катраница]] (данас Пирги, [[Грчка]]). Сели се на сјевер, бави се као трговац. Ради као изасланик у османском дипломатском представништву у [[Берлин]]у (1797-1799)<ref name="spe"/>, а вероватно и у [[Беч]]у. Живи као трговац у османском Београду, гдје крајем [[18. вијек]]а је старјешина трговаца. После повратка [[јањичар]]ских дахија у [[Београд]] Петар Ичко [[1802.]] године се сели у [[Земун]], тада погранични [[Хабзбуршка монархија|хабзбуршки]] град.
-После [[1804.]] године, током [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] пружа подршку побуњеним [[Срби]]ма, користећи своје дипломатско и трговачко искуство. Устаничке вође [[1806.]] године шаљу Петра Ичка као представника побуњеника у [[Цариград]], где је [[1806.|1806]]-[[1807.]] године са [[Висока порта|Портом]] закључио погодан за Србију [[Ичков мир]]. Сели се поново у [[Београд]] као угледни грађанин, али ускоро током маја [[1808.]] године је отрован.
+После [[1804.]] године, током [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] пружа подршку побуњеним [[Срби]]ма, користећи своје дипломатско и трговачко искуство. Руководиоци устанка [[1806.]] године шаљу Петра Ичка као представника побуњеника у [[Цариград]], гдје је [[1806.|1806]]-[[1807.]] године са [[Висока порта|Портом]] закључио погодан за Србију [[Ичков мир]]. Сели се поново у [[Београд]] као угледни грађанин, али ускоро током маја [[1808.]] године је отрован.
 == Референце ==