Јестива гљива — разлика између измена
м Бот: Селим 25 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q654236 |
|||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Јестиве гљиве''' су оне [[печурка|печурке]], али и друге гљиве које се користе у људској [[исхрана|исхрани]]. |
'''Јестиве гљиве''' су оне [[печурка|печурке]], али и друге гљиве које се користе у људској [[исхрана|исхрани]]. |
||
xnjvahvzxlm,zxvjklzxbdn jbvdfbncvncvnzcv |
|||
== Историјат == |
|||
[[Датотека:Pecurke|мини|ja]] |
|||
Људи су употребљавали гљиве у исхрани још у доба [[Вавилон]]аца, [[стари Египат|старих Египћана]], али и [[Индијанац]]а. Такође су их користили и у [[Кина|Кини]] и [[Јапан]]у пре неколико хиљада [[година]], не само у [[кулинарство|кулинарству]], већ и због [[лек]]овитости појединих [[врста]]. Стари [[филозоф]]и су јела спремљена од гљива називали „царском храном“, па чак и „храном богова“.<ref name="наше"/> |
|||
== Хранљивост == |
== Хранљивост == |
||
Верзија на датум 31. март 2013. у 15:19
Јестиве гљиве су оне печурке, али и друге гљиве које се користе у људској исхрани.
xnjvahvzxlm,zxvjklzxbdn jbvdfbncvncvnzcv
Хранљивост
Гљиве се користе готово у свим светским кухињама због пријатног укуса, али и богатства потребних супстанци. Попут других живих бића, гљиве се највећим делом састоје из воде (75-93%) и протеина (2,5-7%), али су значајни и њихови други састојци: угљени хидрати, неки минерали (посебно је значајно присуство фосфора), као и витамини A, C, B1, B2, а код неких врста и D и K. Такође, ароматични састојци чине да гљиве могу бити зачин јелима и значајно подићи њихов квалитет. Оно што се може замерити гљивама је то што су тешко сварљиве, па је препоручљиво сецкати их или чак самлети пре употребе.[1]
Припрема
Гљиве се брзо кваре, посебно у топлим месецима, па њихова припрема почиње још на терену. Препорука је да се сакупљају у корпама од плетеног прућа баш зато да би се спречило кварење. Такође, лети их треба јести истог дана када су и убране.[1]
 | Напомена: Опис гљиве у овом чланку није потпун нити је довољан за коректну и сигурну идентификацију гљиве. Непажњом врло лако се јестиве гљиве могу помешати са отровним. Уколико се поједу отровне уместо јестивих гљива, може доћи до тешких оштећења појединих органа, а неретко и до смрти оног који их је појео. Стога вам никако не препоручујемо да, ако желите да скупљате гљиве, користите само опис из овог чланка како бисте их препознали, већ да се темељније и детаљније обавестите о изгледу исте као и начину за њено препознавање код неког стручњака за гљиве. |
Галерија јестивих гљива
-
Rozites caperata (Циганин) -
Agaricus arvensis (Липка) -
Agaricus augustus (Велика печурка) -
Amanita caesarea (Благва) -
Boletus aereus (Црни вргањ) -
Boletus edulis (Летњи вргањ) -
Calocybe gambosa (Ђурђевка) -
Leccinum scabrum (Брезов дјед)
.jpg)
