Абулхасан Банисадр — разлика између измена
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 16: | Ред 16: | ||
| функција 1 = 1. [[председник Исламске Републике Иран]] |
| функција 1 = 1. [[председник Исламске Републике Иран]] |
||
| претходник 1 = функција установљена |
| претходник 1 = функција установљена |
||
| наследник 1 = [[Мухамед-Али |
| наследник 1 = [[Мухамед-Али Раджаи]] |
||
| почетак функције 1 = [[4. фебруар]] [[1980]]. |
| почетак функције 1 = [[4. фебруар]] [[1980]]. |
||
| крај функције 1 = [[22. јун]] [[1981]]. |
| крај функције 1 = [[22. јун]] [[1981]]. |
||
Ред 26: | Ред 26: | ||
== Биографија == |
== Биографија == |
||
Рођен је у Хамадану на западу Ирана и студирао је на [[Универзитет у Техерану|Универзитету]] у [[Техеран]]у и [[Сорбона|Сорбони]] у [[Париз]]у. Иако је син ајатолаха који је подржавао [[Државни удар у Ирану 1953.|пуч]] из [[1953]]. године, Банисадр је подржавао идеје свргнутог премијера [[Мухамед Мосадек|Мухамеда Мосадека]] и био је активан у антимонархистичким организацијама као што су Национални фронт и Покрет за ослобођење. Након [[Иранска револуција|Иранске револуције]], Банисадр је [[4. фебруар]]а [[1980]]. као независан кандидат изабран за првог [[Председник Ирана|председника Ирана]]. Средином следеће године дошло је до унутрашњих политичких сукоба приликом којих су [[Марксизам|марксисти]] предвођени [[МЕК]]-ом покушали да сруше владу, а Банисадрова подршка неуспешном пучу резултовала је одузимањем председничких овлашћења од стране [[Исламска саветодавна скупштина|парламента]] и [[рахбар]]а ([[Рухолах Хомеини|Хомеинија]]). Банисадр је потом уз помоћ МЕК-а отишао у [[Француска|Француску]] где делује као противвладин |
Рођен је у Хамадану на западу Ирана и студирао је на [[Универзитет у Техерану|Универзитету]] у [[Техеран]]у и [[Сорбона|Сорбони]] у [[Париз]]у. Иако је син ајатолаха који је подржавао [[Државни удар у Ирану 1953.|пуч]] из [[1953]]. године, Банисадр је подржавао идеје свргнутог премијера [[Мухамед Мосадек|Мухамеда Мосадека]] и био је активан у антимонархистичким организацијама као што су Национални фронт и Покрет за ослобођење. Након [[Иранска револуција|Иранске револуције]], Банисадр је [[4. фебруар]]а [[1980]]. као независан кандидат изабран за првог [[Председник Ирана|председника Ирана]]. Средином следеће године дошло је до унутрашњих политичких сукоба приликом којих су [[Марксизам|марксисти]] предвођени [[МЕК]]-ом покушали да сруше владу, а Банисадрова подршка неуспешном пучу резултовала је одузимањем председничких овлашћења од стране [[Исламска саветодавна скупштина|парламента]] и [[рахбар]]а ([[Рухолах Хомеини|Хомеинија]]). Банисадр је потом уз помоћ МЕК-а отишао у [[Француска|Француску]] где делује као противвладин активиста у тзв. Иранском националном већу отпора. Његов наследник на месту председника [[Мухамед-Али Раджаи]] убијен је у [[МЕК]]-овом терористичком нападу нити месец дана након преузимања функције. |
||
== Види још == |
== Види још == |
Верзија на датум 21. јун 2013. у 23:15
Абулхасан Банисадр | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||
Датум рођења | 1933. март 22. | ||||||||||||
Место рођења | Хамадан, Иран | ||||||||||||
Религија | шиитски ислам | ||||||||||||
Политичка каријера | |||||||||||||
Политичка странка | Народни муџахедини Ирана (1981–1984) | ||||||||||||
|
Абулхасан Банисадр (перс. ابوالحسن بنیصدر; Хамадан, Иран, 22. март 1933) ирански је политичар и први председник Исламске Републике Иран.
Биографија
Рођен је у Хамадану на западу Ирана и студирао је на Универзитету у Техерану и Сорбони у Паризу. Иако је син ајатолаха који је подржавао пуч из 1953. године, Банисадр је подржавао идеје свргнутог премијера Мухамеда Мосадека и био је активан у антимонархистичким организацијама као што су Национални фронт и Покрет за ослобођење. Након Иранске револуције, Банисадр је 4. фебруара 1980. као независан кандидат изабран за првог председника Ирана. Средином следеће године дошло је до унутрашњих политичких сукоба приликом којих су марксисти предвођени МЕК-ом покушали да сруше владу, а Банисадрова подршка неуспешном пучу резултовала је одузимањем председничких овлашћења од стране парламента и рахбара (Хомеинија). Банисадр је потом уз помоћ МЕК-а отишао у Француску где делује као противвладин активиста у тзв. Иранском националном већу отпора. Његов наследник на месту председника Мухамед-Али Раджаи убијен је у МЕК-овом терористичком нападу нити месец дана након преузимања функције.
Види још
Литература
- (језик: енглески) Cambridge University Press, ур. (2008). A History of Modern Iran. Cambridge, U.K.; New York. стр. 181. i 187. ISBN 9780521821391. OCLC 171111098. Непознати параметар
|last name=
игнорисан (помоћ); Непознати параметар|first name=
игнорисан (помоћ)