Државни удар у Ирану 1953.

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иранска војска окружује зграду парламента у Техерану

Државни удар у Ирану 1953.Ирану познат као 28. мордад пуч[1]) је било збацивање демократски изабране владе Ирана, и њеног премијера, Мохамеда Мосадика 19. августа 1953, оркестрирано од стране обавештајних агенција Уједињеног Краљевства (под именом операција Чизма) и Сједињених Држава (под именом пројекат TPAJAX).[2][3] Мохамед Реза Пахлави је од уставног монарха постао ауторитарни монарх који се значајно ослањао на подршку Сједињених Држава како би опстао на власти док није збачен у фебруару 1979.[4]

1951, иранска нафтна индустрија је национализована уз готово једногласну подршку иранског парламента законом који је предложио Мосадик који је предводио националистичку парламентарну фракцију. Иранску нафту је контролисала Англо-персијска нафтна компанија (AIOC) у британском власништву (данас позната као BP.[5] Народно неадовољство АИОЦ-ом је почело крајем 1940их, јер је велики део иранског јавног мњења и политичара сматрао ову компанију експлоататорском.[6] Упркос Мосадиковој подршци у народу, Британија није желела да преговара, и започела је међународни бојкот иранске нафте како би извршила економски притисак на Иран.[7]} Првобитно, Британија је припремила војску да преузме контролу над нафтном рафинеријом у Абадану, највећом на свету, али се премијер Клемент Атли одлучио да ипак ојача економски бојкот[8] и да користи агенте у Ирану да подрије Мосадикову владу.[9] Након што је дошло до промене ка конзервативнијим владама и у Британији и у Сједињеним Државама, Черчилова, и америчка Ајзенхауерова администрација су одлучиле да збаце иранску владу иако се претходна америчка администрација (под председником Труманом) није слагала са пучом.[9] Поверљиви документи показују да су британски обавештајни званичници играли главну улогу у иницирању и планирању пуча, и да су Вашингтон и Лондон имали заједнички интерес у очувању контроле над иранском нафтом.[10]

Британија и Сједињене Државе су одабрале Фазлолаха Захедија да буде премијер војне владе која је требало да збаци Мосадикову владу. Након тога су планери пуча саставили нацрт краљевског декрета којим се распушта Мосадикова и поставља Захедијева влада, а шах је потписао декрет. ЦИА је успешно извршила притисак на слабог монарха да учествује у пучу, а са друге стране потплатила уличне насилнике и припаднике свештенства, војне званичнике и политичаре да учествују у пропагандној кампањи против Мосадика и његове владе.[11] Испрва, чинило се да је пуч пропао, када је у ноћи између 15. и 16. августа пуковник Империјалне гарде Нематолах Насири ухапшен у покушају да ухапси Мосадика. Шах је побегао из земље следећег дана. 19. августа, про-шахова руља, потплаћена од стране ЦИА, је марширала ка Мосадиковој резиденцији.[12] Према документима ЦИА са којих је скинука ознака поверљивости, неки од најзлогласнијих техеранских мафијаша су унајмљени од стране ЦИА да организују нереде присталица шаха 19. августа. Други људи, такође потплаћени од стране ЦИА су доведени у Техеран у аутобусима и камионима како би преузели контролу над градским улицама.[13] Између 300[14] и 800 људи је погинуло током, и од директних последица сукоба.[15] Мосадик је ухапшен, суђено му је и осуђен је за издају од стране шаховог војног суда. 21. децембра 1953. је осуђен на три године затвора, а затим је стављен под кућни притвор до краја живота.[16][17][18] Мосадикове присталице су похватане и затворене, мучене или побијене.

Након пуча, Пахлави је владао као ауторитарни монарх наредних 26 година, док није збачен у народној револуцији 1979.[19] Опипљиве користи које су Сједињене Државе стекле збацивањем изабране владе Ирана су укључивале удео у иранском нафтном богатству[20] као и чврсто спречавање могућности да се иранска влада сврста са Совјетским Савезом, мада ово као мотив изазива контроверзе међу историчарима. Вашингтон је континуирано достављао оружје непопуларном шаху, а ЦИА је тренирала САВАК, репресивну тајну полицију. Широко је уврежено становиште да је овај пуч значајно допринео анти-америчким осећањима у Ирану и на Блиском истоку. У Иранској револуцији 1979. је збачен шах, и про-западна монархијска диктатура је замењена у великој мери анти-западњачком Исламском Републиком Иран.[21]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Датум државног удара по персијском календару.
  2. CLANDESTINE SERVICE HISTORY: OVERTHROW OF PREMIER MOSSADEQ OF IRAN, Mar. 1954: p iii.}-
  3. Louis (2007). стр. 775.
  4. -{U.S. foreign policy in perspective: clients, enemies and empire. David Sylvan, Stephen Majeski. pp. 121.
  5. "The Company File—From Anglo-Persian Oil to BP Amoco", Приступљено 14. 4. 2013.
  6. Gasiorowski (1991). стр. 59.
  7. Heiss (1997). стр. 178–200.
  8. Mohammad Mosaddeq and the 1953 Coup in Iran
  9. 9,0 9,1 Kinzer (2003). стр. 3.
  10. „How a Plot Convulsed Iran in '53 (and in '79)”. The New York Times. Приступљено 5. 6. 2010. 
  11. Gasiorowski. стр. 237–9, 243.
  12. Mohammad Mosaddeq and the 1953 Coup in Iran, Edited by Mark J. Gasiorowski and Malcolm Byrne, Syracuse University Press, 2004, p.xiv
  13. Zulaika (2009). стр. 139.
  14. Ward (2009). стр. 140.
  15. „CSP – Major Episodes of Political Violence, 1946–2008”. Systemicpeace.org. Приступљено 22. 9. 2011. 
  16. Abrahamian (1982). стр. 280.
  17. Mossadegh – A Medical Biography by Ebrahim Norouzi
  18. Persian Oil: A Study in Power Politics by L.P. Elwell-Sutton. 1955. Lawrence and Wishart Ltd. London
  19. Kinzer (2003)
  20. Kinzer, Stephen, Overthrow: America's Century of Regime Change from Hawaii to Iraq (Henry Holt and Company 2006). pp. 200–201
  21. -{International Journal of Middle East Studies, 19. 1987. pp. 261.

Литература[уреди]

  • Gasiorowski, Mark J. (1991). U.S. foreign policy and the Shah: building a client state in Iran. Cornell University Press. стр. 59. ISBN 978-0-8014-2412-0. 
  • Ward, Steven R. (2009). Immortal: A Military History of Iran and Its Armed Forces. Georgetown University Press. стр. 140—. ISBN 1-58901-587-8. 
  • Abrahamian, Ervand (1982). Iran Between Two Revolutions. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-03118-7. 
  • Dorril, Stephen, Mi6: Inside the Covert World of Her Majesty's Secret Intelligence Service. ISBN 978-0-7432-0379-1. (paperback is separately titled: MI6: Fifty Years of Special Operations Fourth Estate: London, a division of HarperCollins. ISBN 1-85702-701-9)
  • Dreyfuss, Robert, Devil's Game: How the United States Helped Unleash Fundamentalist Islam (Henry Holt and Company:) 2005
  • Elm, Mostafa. Oil, Power and Principle: Iran's Oil Nationalization and Its Aftermath.(Syracuse University Press. 1994. ISBN 978-0-8156-2642-8. Documents competition between Britain and the United States for Iranian oil, both before and after the coup. Publishers Weekly summary: "an impressive work of scholarship by an Iranian economist and former diplomat [showing how] the CIA-orchestrated coup, followed by U.S. backing of the dictatorial Shah, planted
  • Elwell-Sutton, L. P. (1976) [1955]. Persian Oil: A Study in Power Politics. London: Lawrence and Wishart Ltd./Greenwood Press. ISBN 978-0837171227. 
  • Farmanfarmaiyan, Manuchihr, Roxane Farmanfarmaian Blood and Oil: A Prince's Memoir of Iran, from the Shah to the Ayatollah (Random House 2005). A cousin of Mosaddeq, Farmanfarmaiyan was the Shah's oil adviser. Sympathetic to the Shah and antagonistic to Khomeini, Farmanfarmaiyan offers many insider details of the epic battle for Iranian oil, both in Iran's historic relationship with Britain and then, after the coup, with the United States.
  • Gasiorowski, Mark J. U.S. Foreign Policy and the Shah: Building a Client State in Iran (Cornell University Press: 1991). Traces the exact changes in U.S. foreign policy that led to the coup in Iran soon after the inauguration of Dwight D. Eisenhower; describes "the consequences of the coup for Iran's domestic politics" including "an extensive series of arrests and installation of a rigid authoritarian regime under which all forms of opposition political activity were prohibited." Documents how U.S. oil industry benefited from the coup with, for the first time, 40 percent post-coup share in Iran's oil revenue.
  • Gasiorowski, Mark J., Editor (2004). Mohammad Mosaddeq and the 1953 Coup in Iran. Syracuse University Press. ISBN 978-0-8156-3018-0.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  • Gendzier, Irene (1999). Notes From the Minefield: United States Intervention in Lebanon and the Middle East, 1945–1958. Westview Press. ISBN 978-0-8133-6689-0. 
  • Heiss, Mary Ann (1997). Empire and Nationhood: The United States, Great Britain, and Iranian Oil, 1950–1954. Columbia University Press. ISBN 0-231-10819-2. 
  • Kapuscinski, Ryszard (1982). Shah of Shahs. Vintage. ISBN 0-679-73801-0. 
  • Kinzer, Stephen (2003). All the Shah's Men: An American Coup and the Roots of Middle East Terror. John Wiley & Sons. ISBN 0-471-26517-9. 
  • Kinzer, Stephen (2006). Overthrow: America's Century of Regime Change from Hawaii to Iraq. Henry Holt and Company. ISBN 978-0-8050-7861-9. 
  • McCoy, Alfred, A Question of Torture: CIA Interrogation, from the Cold War to the War on Terror (Metropolitan Books) 2006
  • Rashid, Ahmed (2010). Taliban: Militant Islam, Oil and Fundamentalism in Central Asia. Yale University Press. ISBN 978-0-300-16368-1. .
  • Roosevelt, Kermit, Jr. (1979). Countercoup: The struggle for the control of Iran. McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-053590-9. 
  • Weiner, Tim (2007). Legacy of Ashes: The History of the CIA. Doubleday. ISBN 978-0-307-38900-8. .
  • Wilber "Clandestine Service History: Overthrow of Premier Mossadeq of Iran, Nov. 1952–1953" [CIA] CS Historial Paper no. 208. March 1954.
  • Yergin, Daniel (1991). The Prize: The Epic Quest for Oil, Money, and Power. Simon & Schuster. ISBN 978-0-671-50248-5. .
  • Louis, William Roger (2006). Ends of British Imperialism: The Scramble for Empire, Suez, and Decolonization. I.B.Tauris. стр. 775. ISBN 978-1-84511-347-6. 

Чланци[уреди]

  • Behrooz, Maziar (2001). „Tudeh Factionalism and the 1953 Coup in Iran”. International Journal of Middle East Studies. 33 (3): 363—382. JSTOR 259456.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  • Gasiorowski, Mark J. (1987). „The 1953 Coup D'etat in Iran”. International Journal of Middle East Studies. 10 (3): 261—286. JSTOR 163655.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)

Спољашње везе[уреди]


Координате: 32°25′40″ СГШ; 53°41′17″ ИГД / 32.427908° СГШ; 53.688046° ИГД / 32.427908; 53.688046