Апсолутна висина — разлика између измена
м Бот: Селим 2 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q190200 |
|||
Ред 22: | Ред 22: | ||
[[Категорија:Топографија]] |
[[Категорија:Топографија]] |
||
[[de:Höhe (Geodäsie)]] |
|||
[[en:Altitude]] |
|||
[[hu:Magasság]] |
[[hu:Magasság]] |
||
[[ru:Высота полёта]] |
[[ru:Высота полёта]] |
Верзија на датум 20. јул 2013. у 21:45
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Апсолутна висина или надморска висина (алтитуда) је висина неке тачке на Земљи у односу на референтну површ геоида. У географији се дефинише као растојање у метрима по вертикали, од средњег нивоа површине океана до неке тачке на Земљиној површини. Код описивања географских објеката (планина, поље, језеро и др) на топографској карти, варијације у висини су означене изохипсама, а карактеристичне коте су означене тачком уз коју је висина у метрима. Надморска висина се мери инструментом алтиметром (висиномер) који ради по принципу промене притиска са порастом висине. На опште-географским картама висина је приказана хипсометријском скалом, која у различитим бојама приказује различите висине (од зелене за низије, преко жуте за побрђа, до браон за планине и беле за високе планинске врхове.
Са порастом апсолутне висине, опада температура (0,6°С на сваких 100 метара), снижава се притисак, а ваздух је ређи. Највећу апсолутну висину на Земљи има врх Чомолунгма на Хималајима у Азији — 8848 метара. У Србији највишта тачка је Ђеравица на Проклетијама — 2656 метара. Треба разликовати апсолутну од релативне висине. Данас се висине лако одређују захваљујући ГПС уређајима.
Види још
Литература
- Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд.