Бутмирска култура — разлика између измена
Нема описа измене |
|||
Ред 36: | Ред 36: | ||
[[Категорија:Неолит]] |
[[Категорија:Неолит]] |
||
[[Категорија:Босна и Херцеговина у праисторији]] |
[[Категорија:Босна и Херцеговина у праисторији]] |
||
[[Категорија:Археолошке културе]] |
Верзија на датум 26. септембар 2013. у 12:21
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Бутмирска култура је култура млађег неолита која се распростирала на територији данашње централне Босне и заузимала шири простор него Какањска група. Локалитети ове културе су:
Насеља
Насеља ове културе су земуничког типа и надземна. Највише земуница је откривено у Бутмиру код Сарајева. Неке су имале огњишта у унутрашњости. У Обру II откопане су надземне куће, које су биле подигнуте у редовима. Пролази између њих су били 3 до 5 m. У средини се налазио трг.
Сахрањивање
У Обру II откривено је 11 скелета из 1. и 2. стамбеног хоризонта. Сахране су биле у оквиру насеља, без прилога, а скелети су дечји. Положај скелета је згрчен или опружен на леђима.
Керамика
Керамика је веома декоративна и разноврсна. Дели се на 3 фазе:
- прву фазу карактерише фина керамика која се састоји од какањских, даниловских, црноглачаних и бутмирских елемената. Издвајају се лоптасте вазе, цилиндрчне вазе са извијеним ободом и крушколике вазе.
- у другој фази нестају какањски и далиловски елементи. Фина керамика се јавља у 3 врсте:
- црноглачана (биконичне шоље и зделе, заобљене шоље и зделе, вазе на нози),
- спирално-тракаста (најзиразитија врста, јављају се лоптасте вазе, биконичне зделе и шоље, крушколике вазе. Мотиви су спиралоидни, тракасти, бела инкрустрација на великој површини) и
- керамика хварско-лисичићког типа (заобљене зделе и шољеса ненаглашеним ободом, лоптасте вазе са прстенастом ногом).
- у трећој фази јавља се дегенерација бутмирског стила
Пластика је нађена у Обру II и у Бутмиру. Откривена су 72 примера људских представа углавном реалистичних.
Види још
Литература
- Праистоија југословенских земаља, II, Сарајево, 1983.